Vesti
Zdravlje

Kako da pobedite postpraznično depresivno raspoloženje

Praznici su prošli, euforija splasnula, a ostao osećaj nelagode. Psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović kaže da depresivno stanje nastaje posle praznika jer se suočavamo sa onim što sledi i svim onim što čini svakodnevni život.
Kako da pobedite postpraznično depresivno raspoloženje
Ilustracija (Foto Shutterstock)

"To mnoge ljude može da obeshrabri ako nisu tim životom previše zadovoljni ili ako ih očekuje mnogo posla. Pre svega, to je susret sa poslom koji nas mnogo ne ispunjava", kaže Džamonja Ignjatović. Ona preporučuje i kako da se izborite sa depresivnim raspoloženjem.

„Razmislite čime ste to nezadovoljni u životu, to nije tako teško prepoznati. Svi mi lako znamo čime smo nezadovoljni – od poslovnog plana do porodičnih odnosa i privatnog života. Teže je priznati ako smo nezadovoljni sobom, tada gledamo da se ne suočavamo s tim, projektujemo probleme na druge. Važnije je odgovoriti na pitanje šta nas ispunjava, to teže prepozaju ljudi i to je ključno pitanje, a na njega ljudi teže uspešno odgovaraju“, rekla je Tamara Džamonja Ignjatović.

Ona naglašava da depresivnom postprazničnom rapsoloženju doprinosi i to što svi za Novu godinu podvlačimo crtu i sebi zadajemo nove ciljeve. „Sa druge strane, korisno je da pravimo ciljeve i planove – to čoveka organizuje i usmerava njegovo ponašanje, ali se često postavlja previše ciljeva i nekada su ti ciljevi previsoki, nerealistični, a s druge strane – imamo tekuće stvari zbog kojih ih je teško ostvariti“, kaže psihološkinja.

To je, dodaje, razlog da se unapred osetimo umorno i neraspoloženo.

Nije svaka tuga depresija…

Euforija jeste stanje kada su hormoni dobrog raspoloženja povišeni, ali euforija je trenutno stanje, a raspoloženje je trajnija karakteristika i kada je ono u principu dovoljno dobro to znači da smo pretežno zadovoljni svojim životom i kontrast ili pad posle praznika je onda mnogo manji, kaže Tamara Džamonja Ignjatović.

„Nije svaka tuga depresija, tuga je normalna reakcija na neki gubitak, ona je normalna emocija. Mešamo i depresiju kao mentalni poremećaj sa depresivnim raspoloženjem koje je posledica različitih životnih situacija“, navodi psihološkinja.

Prema njenim rečima, depresivno stanje može da bude prolazno, a ono što je depresija je mentalni poremećaj koji ima svoje trajanje, ozbiljnost i posledice po svakodnevno funkcionisanje.

Zato kod depresivnog stanja, za razliku od depresije, i nema pada efikasnosti, gubitka apetita, poremećaja sna, bezvoljnosti.

Šveđani najsrećniji, a gde smo mi?

Povodom istraživanja koja kažu da su najsrećniji ljudi oni koji žive u Švedskoj, Tamara Džamonja Ignjatović kaže da su brojna istraživanja pokazala da ljudi u Srbiji nisu mnogo srećni ali nisu mnogo ni nesrećniji od drugih što je zanimljiv nalaz budući da smo skloni da kažemo da živimo u izrazito nepovoljnim okolnostima.

„Istraživanja pokazuju da nismo mnogo nesrećniji, a i u pogledu rasprostranjenosti mentalnih poremećaja ne stojimo mnogo gore nego druge zemlje uprkos okolnostima“, ističe psihološkinja.

Slaže se i da je to da smo srećni sami sa sobom preduslov da budemo takvi i sa drugima.

„To je tačno, važno je kako doživljamao naš posao. Nekako najveći deo vremena provodimo na poslu i u porodici i ako su ta dva životna oslonca ono što nas ispunjava, povratak posle praznika se ne doživljava kao neki pad“, kaže.

Upitana kako razlikovati prolaznu tugu i mali pad raspoloženja i depresiju, ona ističe da to pre svega zavisi od toga koliko traje depresija.

„Ako traje duže vremena i nastavi se posle praznika, produžava se na nedelje ili mesece radi se o trajnijem stanju, a zavisi i od intenziteta – ako nismo u stanju da obavljamo obaveze, ne prija nam društvo, dolazi do poremećaja sna, apetita – radi se o ozbiljnijem poremećaju i treba potražiti pomoć“, rekla je Tamara Džamonja Ignjatović.



Ostale vesti

Korona i dalje među nama
Tokom protekle nedelje, u periodu od 8. do 14. januara, u Srbiji su registrovana 6.492 novozaražena, a od kovida-19 je preminulo još 40 lica. U većinski albanskim sredinama na Kosovu registrovana su još 53 novoobolela, a preminulih nije bilo.
  • 15.01.2023
Blagi rast broja novozaraženih kovidom-19
U većinski albanskim sredinama na Kosovu u periodu od 10. do 16. decembra nije bilo preminulih od korone, a trenutno je aktivno 12 slučajeva. U Srbiji je u proteklih nedelju dana kovidom-19 zaraženo još 4.757 pacijenata, dok je broj preminulih duže vreme stabilan i kreće se između 30 i 35 na sedmičnom nivou.
  • 18.12.2022
Kazić: Anksioznost se pojačava usled straha za budućnost
Psihička opterećenost, neizvesnost, bojazan i napetost - utiču na naše zdravlje, mentalno i fizičko. Nakon pandemije kao svojevrsnog stresa za celu planetu, usledili su ratni sukobi čiji dalekosežan efekat u vidu ekonomske krize i pada životnog standarda nisu mimoišli ni naše krajeve. 
  • 15.12.2022
Korona presek: Nedeljna situacija stabilna
U većinski albanskim sredinama na Kosovu ni protekle nedelje nije bilo preminulih od korona virusa. U Srbiji je broj novozaraženih u odnosu na prethodni period u padu, a broj preminulih u blagom porastu.
  • 05.12.2022
Blagi porast broja novoobolelih na Kosovu
Prema podacima kosovskog Ministarstva zdravlja, u nedelji za nama (od ponedeljka, 21. novembra) u većinski albanskim sredinama zabeleženo je 11 novih slučajeva kovida-19. U istom periodu u centralnoj Srbiji koronavirus je potvrđen kod 4.004 osobe. 
  • 27.11.2022
Na Kosovu prošle sedmice dva novoobolela, u Srbiji situacija stabilna
Prema zvaničnim podacima, na Kosovu su u većinski albanskim sredinama tokom prethodnih sedam dana zabeležena samo dva slučaja zaražavanja virusom kovid-19, po jedan u petak i u subotu. U Srbiji je epidemiološka sitacija stabilna, pa je u istom periodu zabeleženo malo manje novoobolelih, ali i nešto više preminulih u poređenju sa prethodnom nedeljom.
  • 21.11.2022