MMR vakcina je trokomponentna vakcina, što znači da štiiti od tri bolesti, i to: morbila (malih boginja), mumps (zauški) i rubeola (crvenke).
Savić pojašnjava da je jedina veza između ove vakcine i pojavljivanja prvih simptoma pomenutih bolesti kod dece, vremenska podudarnost.
„Naročito postoji strah od autizma, ja ne znam zašto je to tako. Nema to nikakve veze jedno sa drugim. Ova vakcija je u upotrebi od 1971. godine, znači pola veka… Apelujem na roditelje, vakcinišite decu. Istina je da se 80-ih godina prošlog veka pojavilo neko istraživanje koje je navodno dokazivalo povezanost vakcine sa ovom bolešću, što je apsolutno naučnim istraživanjima kasnije demantovano. Smatra se da je to koincidencija. MMR vakcina se daje u periodu od 12. do 15. meseca života, kada se javljaju i ti neki prvi znaci autizma. Dakle, tu postoji samo ta vremenska koincidencija i ništa više” kaže dr Savić.
Dugogodišnja negativna kampanja protiv ove vakcine ima za posledicu da se roditelji sve teže odlučuju da vakcinišu decu, što je donekle i razumljivo, jer se pojavio strah i nažalost, nepoverenje prema zvaničnoj medicini.
Ono što je važno znati, jeste da bolesti od kojih MMR vakcina štiti, nisu za potcenjivanje i posledice koje one ostavljaju mogu biti veoma ozbiljne – od steriliteta, pa do smrtnog ishoda.
“Morbile su potencijalno smrtonosna bolest. Procenjuje se da 1 do 2% obolelih umre. Mumps ili zaušci nisu smrtonosni, ali kod muškaraca mogu dovesti do steriliteta. Rubeola ili crvenka mogu biti veoma opasne kod trudnica u prvom tromesečju, jer mogu oštetiti plod” kaže dr Savić.
Vakcina je uvedena 1971. Starije – nevakcinisane generacije su ili preležale morbile ili su potpuno nezaštićene. Međutim, vakcina ne pruža doživotnu zaštitu. Kako objašnjava dr Savić, sa godinama, količina antitela u krvi se smanjuje, zaštita slabi ali u međuvremenu slabi i virus, jer je njegova transmisija među vakcinisanom populacijom veoma otežana. Tako se virus iskorenjuje. Ali, ako imamo nevakcinisane, a virus realno i dalje postoji, njegovo širenje bi u najveći rizik dovelo stariju populaciju, bolesne i sve osobe čiji je imunitet iz nekog razloga već iskompromitovan.
“ Nadam se da će me ljudi razumeti kada kažem da oni koji izbegnu vakcinaciju, izbegli su samo neželjena dejstva vakcine, ali su potencijalna bomba za sve ostale”.
Procenjuje se da je do uvođenja imunizacije, ova bolest odnosila milione života godišnje – naročito u Africi. Imunizacija je dala rezultate, pa su se u decenijama koje su usledile, male boginje javljale u epidemijskim talasima na tri do pet godina. Poslednja epidemija malih boginja u Srbiji, desila se 2007. godine. Smrtnost je svedena na minimum, ali i dalje je moguća.
Poslednja epidemija malih boginja lokalnog karaktera, zabeležena je 2017. godine i to baš u Kosovskoj Mitrovici. Prvo dete kod kojeg je tada konstatovana bolest, bilo je pacijent dr Savića.
“To je bilo Romče iz južnog dela grada, a onda je to počelo da se širi. Na svu sreću, ta epidemija je relativno brzo stala” priseća se dr Savić.
Prvi izveštaji o malim boginjama na Kosovu u jesen 2017. zabeleženi su u Prištini, kada su tamošnji mediji izvestili o smrtnim slučajevima u Kliničkom centru u Prištini.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, kako je tada objavljeno na Internet stranici Instituta za javno zdravlje Srbije – prijavio je ovom institutu epidemiju malih boginja 6. oktobra.
Pojačana je vakcinacija dece, i ovaj talas je ubrzo zaustavljen. Ipak, u tom periodu, broj zaraženih koji su se lečili na Infektivnom odeljenju ZC Kosovska Mitrovica, bio je dvocifren.
Deca i koronavirus – ima ga ali je klinička slika veoma blaga
Dr Savić kaže da ima slučajeva koronavirusa i među najmlađom populacijom, ali da su kliničke slike blage
“U glavnom su to blaže kliničke slike. Neka deca ostanu po par dana na našem odeljenju ukoliko je potrebna intravenska terapija ili rehidratacija. Većina dece se leči u kućnim uslovima uz obavezne kontrolne preglede” kaže dr Savić.