Vesti
Vreme

Sneg ne može da nadoknadi vodostaj

Klima na Kosovu ima karakteristike kontinentalne, sa toplim letima i hladnim zimama. Iako su prisutne sve vrste padavina, najvažnije su kiše u dolinama i sneg u planinama. Nasuprot preovlađujućem shvatanju da je zima sa puno snega osnovna pretpostavka dobrog vodosnabdevanja tokom godine, meteorolozi kažu da samo sneg ne može da nadoknadi vodostaj, mada mu pomaže. Snabdevanje pijaćom vodom je trenutno stabilno, poručuju iz Regionalne vodvodne kompanije u Prištini, ali upozoravaju da su vodostaji na Batlavskom i Gračaničkom jezeru u „debelom minusu“.
Sneg ne može da nadoknadi vodostaj
Ilustracija (Foto Pixabay)

„Sve zavisi od hidrometeoroloških ciklusa. Oko 10 cm snega daje oko pola litra vode. Prema tome, sneg svakako ima uticaj na budući vodostaj ukoliko se duže zadrži i ako padavine budu obilne“, rekao je za RTV Kim meteorolog Sulj Tahirsuljaj.
 
Sneg utiče na poljoprivredne kulture i vodosnabdevanje, ali sam ne može da nakonadi vodostaj. Pored snega, potrebne su i druge padavine.
 
„Prema bazi podataka, najveće padavine su bile 1944. godine kada je palo 3 metra snega. Međutim, to se do današnjeg dana nije ponovilo“, rekao je profesor Tahirsuljaj.
 
Što se kiše tiče, 1937. godine je u Juniku zabeleženo 2.000 litara po kvadratnom metru.
 
„Srednja vrednost kišnih padavina na Kosovu iznosi oko 800 litara po kvadratnom metru i to su odgovarjuće padavine. Sve zavisi od oblaka koji dolaze sa sve četiri strane sveta“ jasan je meteorolog.
 
U Prištini i okolini se (ove zime) očekuje malo padavina. 
 
„Biće i snega i kiše, ali nedovoljno za snabdevanje jezera“, prognozirao je Sulj Tahirsuljaj.
 
Kosovo ima u proseku 160 kišnih dana godišnje. Najmanje padavina ima u kosovskoj ravnici, oko 600 mm (litara) po kvadratnom metru. Za sto litara više u proseku padne u Metohiji, dok se u brdskim i planinskim predelima, količina padavina kreće od 900 do 1.300 mm po kvadratnom metru. Nedostatak padavina je najizraženiji u istočnom delu Kosova.
 
Jezera znatno ispod nivoa prelivanja
 
„Nivo vode u površinskom akumulacionom jezeru Batlava je 629,31 m nadmorske visine ili -5,69 m ispod nivoa prelivanja, dok je nivo vode u jezeru Badovac (Gračaničko jezero) 638,83 m nadmorske visine ili -11,02 m ispod nivoa prelivanja“, kazala je Arijeta Mjeku Azizi iz Regionalne vodovodne kompanije u Prištini.
 
Prema podacima „Hidromorave“ iz Gnjilana 9. avgusta ove godine nivo vode u akumulacionom jezeru Prilepnica bio je za 8 metara ispod maksimalne kote od 30,30 m.
 
Koliko je situacija ozbiljna govori i podatak da je maksimalna zapremina Gračaničkog jezera oko 28 miliona kubnih metara vode. Trenutno ima samo između 3 do 4 miliona kubnih metara upotrebljive vode. Ipak, vodostaj je znao da bude i niži. Krajem januara 2014. ovo jezero je bilo na 13 metara ispod maksimalne kote.
  
Uprkos svemu, iz vodovoda u Prištini poručuju da je „snabdevanje pijaćom vodom trenutno stabilno“.
 
„Nemamo nikakvih restrikcija, osim kada u mreži postoje planirani tehnički radovi. Pravilnim upravljanjem postižemo jednak raspored vode u svakom uslužnom području“, rekla je Arijeta Mjeku za RTV Kim.
 
Ni ona ne krije da su pogledi odgovornih za vodosnabdevanje uprti u nebo.
 
„Nadamo se da nad Kosovom neće nedostajati atmosferskih padavina“, kazala je Mjekuova i podsetila da se pijaća voda ne sme nekontrolisano koristiti.
 
„Vodu treba štedeti, svaku kap. Samo tako obezbeđujemo dovoljno vode za piće u budućnosti“, zaključila je.
 
U hidrografskom smislu, Kosovo ima ograničene vodne resurse. Najvažnije reke su Beli Drim, koji teče prema Jadranskom moru, Južna Morava na području planine Goljak i Ibar na severu. Sitnica, pritoka Ibra, najduža je reka koja u potpunosti protiče teritorijom Kosova. Postoji nekoliko manjih prirodnih, ali najvažnija jezera su veštačka. (Pogledaj prezentaciju)
 

 

Gradovi  i naselja na Kosovu, generalno, imaju značajne probleme sa nedostatkom pijaće vode. Neophodna je izgradnja još nekoliko veštačkih jezera u brdsko-planinskim i planinskim krajevima, ali su za to potrebna velika materijalna sredstva.
 
Sistem za punjenje Gračaničkog jezera rekonstruisan
 
„Snabdevanje vodom na teritoriji opštine Gračanica je redovno. Trenutno nema popravki, ni većih kvarova da bi se naseljima isključivala voda“, potvrdio je za RTV Kim direktor Odeljenja javnih službi u Opštini Gračanica Vladica Trajković.
 
Iako se Gračaničko jezero još uvek ne puni sistemom Ibar-Lepenac, on kaže da je sve spremno.
 
„Sistem za punjenje jezera je rekonstruisan, zbog curenja na nekoliko mesta. Kvar je saniran i izvršena je proba. Ukoliko bude potrebno, biće punjenja jezera. Sistem Ibar-Lepenac je stavljen u funkciju“, kazao je Trajković.
 
Prema podacima iz izveštaja „Statistika vode 2018 - 2019“ Agencije za statistiku Kosova, 86,31% stanovništva Kosova je snabdeveno vodom iz javnih sistema kojima upravljaju Regionalna vodovodna preduzeća, dok za 13.69% stanovništva nisu dostupne usluge vodosnabdevanja.



Ostale vesti

Umereno oblačno, do 19 stepeni
Poslednjeg radnog dana u većini krajeva na Kosovu biće umereno oblačno vreme, sa povremenim sunčanim intervalima.
  • 22.10.2021
Jutro hladno, tokom dana sunčano
I danas će se zadržati sunčano vreme. U pojedinim krajevima Kosova biće umereno oblačno. 
  • 21.10.2021
Sunčano, do 20 stepeni
Na Kosovu će, nakon hladnog jutra, tokom dana preovladavati sunčano i toplo vreme.
  • 20.10.2021
Sunčano vreme

Nakon svežeg jutra na Kosovu se danas očekuje vedro i sunčano vreme, najavljuju meteorolozi.

  • 19.10.2021
Poboljšanje vremena, ove nedelje toplije
Narednu nedelju će pratiti lepo vreme i relativno bez padavina. Ova meteorološka situacija dolazi kao rezultat jakih vazdušnih masa sa visokim atmosferskim pritiskom. Ujutro se u nizinama prognozira magla, kao posljedica smanjenja minimalnih temperatura (radijacijska magla), dok se tokom dana predviđa povećanje maksimalnih temperatura.
  • 18.10.2021
Oblačno uz povremene sunčane intervale
Na Kosovu će danas preovlađivati oblačno vreme, sa povremenim sunčanim intervalima.
  • 17.10.2021