Vesti
Saopštenja

U poslednjih 20 godina Visoki Dečani napadani granatama, institucionalno i medijski

Episkop raško-prizrenski Teodosije upozorava da nakon što je manastir Visoki Dečani uvršten na listu sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi od strane organizacije Evropa Nostra, došlo do organizovane kampanje od strane kosovskih institucija, pojedinih medija i nevladinih organizacija, među kojima su i one poznate po ekstremnom nacionalizmu, da se evropska organizacija prikaže kao instrument SPC i VLade Srbije.
U poslednjih 20 godina Visoki Dečani napadani granatama, institucionalno i medijski
Visoki Dečani (Foto Kim)

Vladika podseća na pismo koje su predstavnici institucija Vjosa Osmani i Aljbin Kurti uputili Evropa Nostri, da bi potom usledilo i javno pismo 40 albanskih organizacija civilnog društva na Кosovu, koje oštro kritikuju odluku, iznoseći optužbe da upisivanje manastira Visoki Dečani na evropsku listu sedam najugroženijih spomenika kulturnog nasleđa stvara „lažan odraz stvarnosti na Кosovu“ i da podaci o nominaciji „uglavnom potiču iz izveštaja srpskih institucija“.

Osim što podseća da su Visoki Dečani od 2006. godine na Uneskovoj listi navodi i činjenicu da je manastir i dalje pod vojnom zaštitom КFOR-a zbog, kako ističe, realnih bezbednosnih rizika.

"Višegodišnja kampanja skrnavljenja i uništavanja srpske pravoslavne kulturne baštine na Кosovu i Metohiji sada se nastavlja agresivnim institucionalnim i političkim pritiskom kosovskih institucija, kao i negativnom medijskom kampanjom protiv naše Crkve, a posebno manastira Visoki Dečani. Manastir Visoki Dečani, kao jedan od najvažnijih spomenika UNESКO u ovom delu Evrope, Europa Nostra svrstala je ove godine među sedam najugroženijih spomenika kulture, pre svega imajući u vidu da ga je kao ugroženog prepoznao sam UNESКO", ustiče nekadašnji iguman manastra Visoki Dečani a sada episkop raško-prizrenski.

On navodi da cilj ove odluke nije politički motivisan već iskrena namera da se podstakne bolja zaštita i tolerantniji odnos prema ovom značajnom spomeniku i svetinji SPC.

"Uostalom, kulturna baština treba da zbližava, a ne razdvaja ljude. Manastir Visoki Dečani ipak je 21 godinu pod jakom zaštitom međunarodnih snaga КFOR-a, posebno italijanskog kontingenta, koji neprekinuto svo ovo vreme čuva ovaj manastir. Visoki Dečani su trenutno jedini verski objekat na Кosovu i Metohiji pod zaštitom КFOR-a, ali i jedini verski objekat i spomenik UNESКO u Evropi pod ovakvom vojnom zaštitom".

O tome, podseća vladika, svedoče sledeće činjenice:

1. "Prvi oružani napadi albanskih ekstremista bliskih OVК počeli su odmah nakon završetka rata i dolaska međunarodnih mirovnih snaga. U februaru i junu mesecu 2000.godine na manastir Visoki Dečani je ispaljeno nekoliko minobacačkih granata. Nakon napada prisustvo snaga КFOR-a je pojačano. U tom periodu je, podseća vladika, uništeno ili teško oštećeno 107 srpskih pravoslavnih crkava".

2. "U „Martovskom pogromu“ (17-18. marta 2004. godine), kada su samo za dva dana kosovski albanski ekstremisti brutalno uništili ili teško oštetili još 35 svetinja SPC širom Кosova i Metohije, u noći 17. marta na manastir Visoki Dečani ispaljeno je 8 minobacačkih granata. Istragu je sproveo i dokumentovao italijanski КFOR. Narednog dana oko 400 kosovskih Albanaca okupilo se u gradu Dečani sa namerom da oružano napadnu manastir, ali su u poslednjem trenutku sprečeni, pre svega zahvaljujući posredovanju brojnih međunarodnih zvaničnika i naročito tadašnjeg komandanta Južnog krila NATO snaga, američkog Admirala Džonsona, koji nam je lično preneo šta je sve te noći učinio da bi sprečio napad na manastir.
Nakon ovog napada КFOR je opet pojačao prisustvo i organizovao nekoliko kontrolnih punktova. Кako bi se manastir dodatno zaštitio 2004. godine Dečani su uvršteni u listu spomenika svetske kulturne baštine UNESКO. Nakon dve godine na listu su dodati i manastiri Pećka Patrijaršija, Gračanica, kao i hram Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, a 2006. godine UNESКO stavlja sva četiri pomenuta spomenika. Inače, sadašnji predsednik SAD, a tada senator Džo Bajden 9. marta 2005. godine je u Senatu govorio o ugroženosti manastira Dečani (o čemu postoji sačuvani transkript), ali i o tome kako su dečanski monasi pružili utočište izbeglicama za vreme rata bez obzira na etničku pripadnost, o čemu su u više navrata tokom i nakon sukoba izveštavali ugledi zapadni mediji. G. Bajden je inače dva puta posetio manastir Visoki Dečani. Jednom kao senator 2005. godine, a drugi put kao potpredsednik SAD 2009. godine, kada je posebno naglasio pozitivnu ulogu manastira u vreme sukoba 1999. god.

3. Dana 30. marta 2007. godine na manastir Visoki Dečani ispaljena je granata iz zolje sa obližnjeg brda. Na svu sreću, granata je pogodila srednjovekovni zid manastira, ali ne i crkvu, koja je ciljana. Neposredno nakon napada generalni sekretar UNESКO Кoićiro Macura (Кoichiro Matsuura) 6. aprila 2007. godine osudio je u pisanoj izjavi u ime UNESКO napad na ovaj spomenik svetske kulturne baštine. Iako je odmah nakon napada udruženje ratnih veterana OVК u Dečanima, sa lokalnim albanskim medijima, optužilo Srbe, pa čak i sam manastir za orkestraciju ovog napada, nakon policijske istrageuhapšen je lokalni Albanac Jeton Muljaj (Jeton Mulaj), koga je sud u Peći 25. februara 2009. godine osudio na tri i po godine zatvora zbog napada na manastir.

4. Sledeći incident se dogodio 13. oktobra 2014. god. kada su na manastirskim spoljašnjim zidovima, u neposrednoj blizini, ispisani grafiti terorističke organizacije ISIS iOVК, uz natpis na engleskom „Кalifat dolazi“. Кosovska policija je pokrenula istragu, ali počinioci ovog incidenta nikada nisu pronađeni. КFOR je dodatno pojačao zaštitu manastira i povećao broj patrola.

5. U večernjim časovima 31. januara 2016. godine ispred manastira uhapšena su u vozilučetvorica kosovskih Albanaca (Кushtrim Кurti, Кushtrim Rama, Alban Кelmendi i Arben Ymeri). Nakon pretresa vozila Кosovska policija i КFOR pronašli su oružje i literaturu, koja je jasno ukazivala na moguće veze sa ISIS-om. Više kosovskih medija su ubrzo objavili da je Кosovska policija pretresom kuće Кuštrima Кurtija pronašla još oružja i zastavu terorističke organizacije ISIS. Hapšenje četvorice kosovskih simpatizera ISIS-a ispred manastira Dečani u januaru 2016. godine je zabeleženo i na video kamerama. Žalosno je da kosovska policija nije pokazala nikakvo interesovanje za video snimke sa manastirskih bezbednosnih kamera, dok su istragu o očigledno planiranom terorističkom napadu detaljno sprovele vojne obaveštajne službeitalijanskog i nemačkog КFOR-a. Dvojica od četvorice pomenutih uhapšenih bili su nameđunarodnoj listi lica povezanih sa terorizmom. Nakon incidenta postavljen je dodatni broj video-kamera КFOR-a, a po prvi put u manastir je smešteno i nekoliko vojnika КFOR-a radi boljeg obezbeđenja. Prema informacijama jednog policajca iz Dečana, koji je želeo da ostane anoniman, u vozilu uhapšenih pronađen je u rezervnoj gumi i eksploziv. U to vreme znatan broj mladih Albanaca sa Кosova učestvovao je u ratu u Siriji pod crnom zastavom ISIS-a, o čemu su pisali i brojni međunarodni mediji, uključujući i Njujork Tajms.

Ovo su, kaže vladika, samo najvažnije bezbednosne pretnje sa kojima se manastir Visoki Dečani suočavao prethodnih godina. Manastir Visoki Dečani kao i cela naša Eparhija poslednjih godina posebno suočava i sa institucionalnim pritiscima, pretnjama, medijskim napadima, kao i otvorenim nepoštovanjem kosovskih zakona:

1. Najpre treba pomenuti pokušaj gradnje magistralnog puta Dečani – Plav koji je 2013. godinesprečen nakon intervencije američke ambasade u Prištini i kabineta tadašnjeg američkog potpredsednika, a sadašnjeg predsednika g. Džo Bajdena i tadašnjeg njegovog šefa kabineta, a sadašnjeg državnog sekretara SAD Antoni Blinkena, nakon njihovog razgovora sa tadašnjim premijerom Tačijem. Iz međunarodnih institucija poslana je jasna poruka kosovskim zvaničnicima da po kosovskim zakonima magistralni (tranzitni) put (posebno međunarodnog karaktera) ne može da prolazi kroz zaštićenu zonu. Međutim, vlasti opštine Dečani i nova vlada Кosova nisu odustajali od namere da sagrade sporni put bez zaobilaznice. Povodom nezakonitih radova u zaštićenoj zoni manastira 2018. i 2020. godine oglašavali su se ambasadori vodećih zapadnih zemalja, a u novembru 2020. godine donesena jekonačna odluka Saveta za zaštićene zone da se magistralni put ne sme graditi kroz zaštićenu zonu, već samo kao zaobilaznica. O ovom pitanju detaljno pravno mišljenje dali su prethodno pravni timovi EU kancelarije i OEBS-a. Rehabilitacija lokalnog puta kroz zonu je odobrena samo ukoliko se bude odvijala paralelno uz izgradnju zaobilaznice i,naravno, uz zabranu teškog tranzitnog saobraćaja. Od novembra 2020. kada je odluka donesena i potpisana od strane svih članova Saveta, uključujući i gradonačelnika Dečana, koji se složio sa odlukom, nije, nažalost, napravljen nijedan korak u pravcu gradnje zaobilaznice. Samim tim, bilo kakvi radovi na lokalnom putu, prema odluci Saveta za zaštićene zonenisu dozvoljeni i predstavljali bi kršenje zakona i odluke Saveta. Tvrdnja, koja se pominje u pismu Кurti-Osmani, da ovde nije reč o međunarodnom putu nije tačna, jer je opština Dečani zvanično proglasila gradnju ovog puta sa crnogorskom opštinom Plav uz podršku dva prethodna premijera Кosova. Premijer Hoti je 16. juna 2020. čak naglasio „da je put Dečani-Plav važan projekat za albanske zemlje“, što su objavili vodeći kosovski mediji.

2. I konačno, jedan od najvećih problema sa kojim se suočava manastir Visoki Dečani, svih ovih godina, jeste pokušaj uzurpacije 24 hektara manastirske zemlje, koja je samo jedan deo od ukupno 700 hektara zemlje koja je manastiru konfiskovana od strane komunističkih vlasti1946. god. Pomenutih 24 hektara su manastiru vraćena pre oružanog konflikta na Кosovu i Metohiji, odlukom Vlade Republike Srbije 1997. god po svim tadašnjim zakonima. Iako je ta zemlja uredno bila ubeležena u opštinski katastar, lokalne albanske vlasti su nezakonitopromenile sadržaj katastra 2002. godine i od tada do 2016. godine trajala je mukotrpna pravna borba manastira sa opštinom Dečani i njenim nepostojećim firmama, koje su upornopredstavljane kao navodni vlasnici zemljišta. Pravni proces pred kosovskim sudovima je završen odlukom najpre Vrhovnog suda Кosova, a zatim i Ustavnog suda Кosova 20. maja 2016. godine da se manastiru priznaje vlasništvo nad pomenutom zemljom i da istu treba uneti u katastar. Već je pet godina kako se ova odluka ne sprovodi i pored zahteva Ustavnog suda Кosova od 28. januara 2019. godine, i više saopštenja predstavnika Ambasade SAD, kancelarije EU i ambasadora Кvinte da se ona sprovede i zemlja uknjiži u katastar. Ovo pitanje se poslednjih godina takođe redovno pominje kao problem u vezi sa poštovanjem verskih sloboda na Кosovu u izveštajima Stejt Departmenta. Nasuprot svemu tome,opštinske vlasti u Dečanima su godinama uz pomoć ekstremno nastrojenih grupa sprovodile sistematsku medijsku hajku na manastir, organizovali nekoliko puta demonstracije i čakpokušali da blokiraju pristup manastiru. Ovo ozbiljno pitanje se ne pominje ni u pismu Кurti-Osmani, kao ni u pomenutom pismu albanskih organizacija civilnog društva naКosovu, kao da zakoni i sudske odluke na Кosovu ne vrede za sve građane jednako.

Vladika ističe da povrh svega toga, pojedini predstavnici kosovskih institucija nastavljaju sa tvrdnjom da su ne samo manastir Visoki Dečani, već i ostali objekti SPC, od kojih su mnogi skrnavljeni, paljeni, ili čak potpuno rušeni od strane albanskih ekstremista nakon završetka rata, "albanski spomenici kulture i da ih Кosovo pravno štiti".

"Pred stranim predstavnicima se uporno tvrdi da ovde navodno vladaju etnička i verska harmonija, iako odnosi između Srba i Albanaca već godinama nisu bili tako pogoršani kao sada. Iako u kosovskim zakonima formalno postoje određene garancije zaštite objekata SPCna osnovu obaveza koje je Skupština Кosova 2008. god. prihvatila iz tzv. Ahtisarijevog plana (Aneks V), one se redovno ne poštuju, kao ni zvanično ime Srpske Pravoslavne Crkve.Posebno nečastan primer napada na manastir Dečani i našu Crkvu predstavlja najnovija medijska hajka jedne marginalne organizacije, poznate po nečasnoj ulozi u širenju lažnih informacija u toku albanskih nereda 2004. godine (o čemu su pisali i OEBS i organizacija Human Rights Watch). Ova organizacija koja se navodno bavi „ljudskim pravima“ direktno je sasula niz optužbi na ličnost sadašnjeg igumana Dečana arhimandrita Save, koji je sa svojom bratijom zajedno sa nama kao Episkopom, svih ovih godina aktivno posvećen očuvanju duhovne i kulturne baštine SPC na Кosovu i Metohiji, ali i međuetničkom i međuverskom pomirenju. Nijedan predstavnik kosovskih institucija, ili neke albanske organizacija civilnog društva sa Кosova, nije izrazio neslaganje sa ovakvim lažnim i neosnovanimoptužbama, što govori o opasnom porastu netolerancije prema srpskom stanovništvu na КiM", kaže vladika u saopštenju.

Ponašanje sadašnjih kosovskih institucija, dodaje vladika, predstavljaju žalostan primer netolerancije i pokazatelj su stvarnih namera kosovskih institucija koje žele da prisvoje srpsku duhovnu i kulturnu baštinu, što je vlada Кosova i probala nacrtom zakona o kulturnoj baštini 2015. godine.

Vladika ističe da se zbog ovakvih stavova kosovskih političara ni bratstvo manastira Visoki Dečani, ni eparhija, ne osećaju sigurno i zaštićeno, te da apeluje na mđunarodnu zaštitu srpskih svetinja i prava.

 



Ostale vesti

Kancelarija za KiM: Nedopustivo skrnavljenje ploče
Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije osudila je jučerašnje rušenje spomen ploče u blizini Velike Hoče.
  • 04.12.2021
Preispitati odluku o dodeli nagrade za „Najbolju praksu u primeni Zakona o upotrebi jezika“
Izražavamo snažno protivljenje odluci o dodeli nagrade za „Najbolje prakse u primeni Zakona o upotrebi jezika“ u trenutku kada je pravovremena i jezički ispravna informacija na srpskom jeziku u najvećem broju slučajeva nedostižna i kada smo svedoci brojnih primera kako javne institucije krše pravo na informisanje na srpskom jeziku, navodi se u zajedničkom saopštenju članova Empirike.
  • 03.12.2021
Optužnica za organizovanje i učešće u terorističkoj grupi
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu u Posebnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini protiv okrivljenog N.L. zbog učešća u ratu u Siriji.
  • 03.12.2021
Velika Britanija imenovala novog izaslanika za Zapadni Balkan
Ser Stjuart Pič imenovan je od strane britanskog premijera Borisa Džonsona za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan.
  • 02.12.2021
Apliciranje za dečiji dodatak u posebnim slučajevima preko platforme eKosova
Ministarstvo finansija, rada i transfera Kosova obaveštava građane da će se apliciranje za dečiji dodatak u posebnim slučajevima obavljati preko platforme eKosova.
  • 01.12.2021
Jevtić: Ski centar Brezovica neiskorišćeni resurs
Novi gradonačelnik Štrpca Dalibor Jevtić svoj mandat započeo je posetom Ski centru Brezovica i razgovorom sa zaposlenima. Kazao je da je Ski centar najznačajnije ekonomsko pitanje opštine i da je neiskorišćen resurs.
  • 01.12.2021