Naglašavajući da je ovo selo srednjovekovno, naglasio da vinogradi ali i svetinje koje se ovde nalaze opstaju urpkos teškim vremenima za srpski narod, posebno u Metohiji.
"Danas smo se sabrali ovde da sužimo svetu litugriju, da se na prvom mestu pomolimo Bogu, da zatražimo pomoć božju da nam gospod da snage i sile i istrajnosti i hrabrosti da opstanemo na ovim prostorima, na to nas obavezuju ove svetinje, to nas obavezuju naši preci koji su živeli u težem vremenu i poneli su veći krst a nisu posustali. Ne smemo ni mi danas. Nosimo svoj krst ali moramo da znamo da nismo sami, da je gospod sa nama i da su mnogi uprli oči u nas i da nas podržavaju ali hoće da mi ovde položimo svoj životni ispit, da opstanemo i da slavimo boga i ovu svetu kosovskometohijsku zemlju i ove vinograde, da se pomolimo Svetom Trifunu", rekao je Vladika Teodosije.
Nakon liturgije u dvorištu vinice domaćin slave Marko Stašić pripremio je posluženje za sve prisutne. Građani su bili nasmejani i vedrog duha na prazniku ljubavi. Naredni domaćin slave Svetog Trifuna biće Miroslav Lukić, vinar iz Velike Hoče. On ja kazao da su se meštani ovog kraja još pre vremena cara Dušana bavili vinarstvom.
„Čestitao bih svakom domaćinu Velike Hoče dan kada je započeta rezidba u našim vinogradima, jer ovde u Hoči svaki domaćin svoj vinograd smatra članom svoje porodice, tako da je svakog dana u njemu. Ako nema posla ide samo da ga obiđe. Pokušavamo da očuvamo našu tradiciju, da prenosimo s kolena na koleno. Danas pre izlaska sunca svaki domaćin po tradiciji ide u svoj vinograd, po prvi put oreže čokot i počinje sezona rada. Mi pokušavamo da održimo tradiciju, radovi u vinogradu su uvek isti“, kazao je on.
Najveći problem ovog kraja je, kako svedoče meštani, migriranje.
„Velika Hoča je nekada imala dve hiljade i više stanovnika, a sada nismo ostali ni 500. Održimo običaje, ali bez naroda, ovo je malo naroda. Za sada nemamo toliko problema, najviše imamo problema sa stokom, ovako ne, idemo na pijacu. Ima dosta mladih i dosta neoženjenih, ima preko 100 neoženjenih, idemo u katastrofu“, rekao je meštanin Velike Hoče Stevan Lukić.
Obeležavanju današnje slave u Dečanskoj Vinici osim meštana Velike Hoče, prisustvovali su i gosti iz ostalih krajeva Kosova i centralne Srbije.
„Jedna oaza koja je Bogom data poznata svima, ja ne mogu tu ništa da izmislim. Dat je blagodat da je ovde najbolje grožđe i vino na svetu, zašto ne doći kod takvih ljudi kojima je Bog dao da rade u tom poslu, da proizvode takvo vino i proizvode“, kazao je Milojko Jevrić iz Štavlja kod Sjenice.
„Već više od 30 godina dolazim ovde, pogotovo kada je ovakav dan kao Sveti Trifun, imam ovde puno prijatelja. Meni je draže ovde da dođem kod dobrih i časnih ljudi“, naveo je Ljubiša Mitić iz Bresja kod Kosova Polja.
Obeležavanju Svetog Trifuna u Velikoj Hoči prisustvovala je i pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić.
„Ljubav naših Hočanaca prvenstveno prema svojim precima, svakako i uz pomoć Vlade Republike Srbije i svih nedaća kroz koje prolaze, pritisaka i uzurpacija imovine. Nedavno smo nažalost bili svedoci torture koju je porodica Petrović doživela od strane Privremenih instititucija Priština, dakle i pored svih nedaća uspeli su da očuvaju svoju tradiciju“, kazala je ona.
Parlićeva je obećala da će Vlada Republike Srbije pomagati proizvođačima vina u opremi i repromaterijalu.
„Da se molimo, da pošteno i u miru mogu da nastave da rade svoj posao, sa željom da nikada više ne dožive i da se ne ponove ovi nemili događaji“, zaključila je pomoćnica direktora Kancelarije za KiM.
U Dečanskom vinogradu nadomak Velike Hoče održana je molitva i orezani su prvi čokoti, uz blagoslov vladike i prisustvo meštana.
„Neka Gospod molitvama svetog velikomučenika Trifuna podari blagoslov na ove vinograde u ovom selu u okolini i na Kosovu i Metohiji i širom sveta, da rodi dobar rod, za korist ljudima, a u slavu Božiju“, kazao je vladika Teodosije nakon orezivanja čokota u Dečanskom vinogradu.
Trifundan se svake godine obeležava u Velikoj Hoči kao tradicija. Njihovo vino i gostoprimstvo se pamti i vrlo se rado ovde ljudi vraćaju.