Rodom Rimljanka, prepodobna mučenica Paraskeva, rođena u hrišćanskoj porodici, živela je u drugom veku. Posle smrti roditelja, koji su bili veoma imućni, sve nasleđeno je podelila sirotinji i zamonašila se.
Zbog vere u Gospoda, zatvarana je, mučena i na kraju posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija, oko 140. godine.
Po nalogu bugarskog kralja Asena prenesena je u Trnovo i sahranjena u crkvi nazvanoj njenim imenom.
Njene mošti kasnije su prenete u Carigrad. Za Trnovu Petku kažu da je i ženski praznik, jer ga slave žene.
Kako se proslavlja Trnova Petka
Mnoge žene poste sedam dana, da bi se danas pričestile.
Običaj je da se danas ne bave kućnim poslovima, već treba da praznuju i provedu dan u radosti, miru i molitvi.
Veruje se da na današnji dan nikako ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova, da ženama tokom godine ne bi trnule ruke.
Na današnji dan žene i devojke beru sveže cveće i sa njim ukrašavaju svoje domove kako bi u njima cele godine vladali mir i sloga. Takođe, veruje se da danas treba obući novu i lepu odeću, posebno devojčicama, kako bi ih pratila sreća.
Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.
Ponegde se proslavljaju i zavetine i manastirske slave.
Sveta Petka Trnova je i hramovna slava crkve u Lapljem Selu, a mnogobrojnni meštani obeležavaju je kao krsnu slavu.