Na dan kada srpska pravoslavna crkva proslavlja praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u narodu poznatiji kao Spasovdan, služena je sveta liturgija u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, a zatim je i održana litija ulicama gornjeg dela Orahovca.
Prema rečima orahovačkog paroha Milana cilj litije je da u istom dahu i sa istom molitvom zajedno sa vernim narodom u Beogradu koji proslavlja gradsku slavu, sačinimo istu litiju čiji je krajnje odredište carstvo Božije.
Otac Milan je u besedi nakon jevanđelja govorio o današnjem prazniku, i poručio da svi meštani Orahovca moraju da se sećaju svojih braće i sestara iz Opteruše koji više nisu u mogućnosti da proslavljaju seosku slavu u svom rodnom mestu.
„Kada se navrši četrdeset dana od Vaskrsa, nakon što se Gospod javio više puta svojim učenicima, On ih je okupio i odveo na Maslinsku Goru, blagoslovio ih i na njihove oči se uzneo na nebo. Rastajući se od njih, Gospod im govori o tome da će im poslati utešitelja, posebnu blagodat odozgo i da će biti kršteni Duhom Svetim. Prošlo je od tada više od dve hiljade godina, a mi pravoslavni Hrišćani smo i dalje obučeni u ovu blagodat Svetoga Duha koja nam stalno govori da se ne odvajamo od Crkve Božije i da budemo jedinstveni u Duhu Svetome. On nam daje utehu i blagodat kako bi istrajali u svim iskušenjima koja nam dolaze i koja imamo svakodnevno“.
„Takođe, treba da se sećamo naših braći i sestara u Hristu iz Opteruše, koji su nekada proslavljali današnji praznik u svom rodnom mestu, ali su voljom Božjom danas odvojeni od njega. Mi ovde svake godine u našem hramu obeležavamo Spasovdan i prinosimo slavski kolač u znak sećanja na dane kada smo svi zajedno iz Orahovca išli u crkvu Svetoga Spasa u Opteruši i tamo se okupljali i molili Gospodu našem. Nadam se da i oni sada gde god da su i dalje slave u nadi da će se nekada ako Bog da vratiti na svoja ognjišta“, kazao je otac Milan.
Ove godine su slavske kolače prineli Dimitrije Radić i Danilo Šarić sa porodicama, a za sledeću godinu su se javili Mladen Šutaković i Milan Vitošević.
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Opteruši postojala je još pre dolaska Turaka na Balkan. U narodu je važila za čudotvornu i lekovitu i mnogi ljudi su joj se zavetovali. Sa svih krajeva Metohije dolazili su pešaka, bosonogi do crkve, verujući da će od Boga dobiti isceljenje, porod, spasenje.
Poslednja liturgija u ovoj crkvi je služena na hramovnu slavu 1998. godine, a mesec dana kasnije iz sela je u nepovrat odvedeno devet meštana, a ostali Srbi su prognani.
Crkva je minirana 1999. godine, posle dolaska mirovnih snaga na Kosovo. U nadi da će se liturgijski život obnoviti, liturgiju su, uz obezbeđenje, kosovske policije, na ruševinama, jedanaest godina posle rušenja, 2009. godine služili tadašnji paroh orahovački Stevan Marković i iguman manastira Sveti Jovan u Velikoj Hoči, otac Miron. Već naredne godine, liturgija nije služena, jer uprkos velikom trudu, sveštenik i vernici iz Orahovca, deponiju smeća, napravljenu na samom crkvištu i grafite vulgarnog sadržaja, na ostacima zidova crkve, nisu mogli da uklone.