Vesti
Religija

SAD u izveštaju o verskim slobodama o Kosovu, Srbiji i Crnoj Gori

Stanje verskih sloboda u svetu daleko je od savršenog i veoma je zabrinjavajuće. U mnogim delovima sveta pojedinci su mnogo više upoznati sa represijom nego slobodom veroispovesti, upozorio je američki ambasador za međunarodne verske slobode Sem Braunbek, tokom predstavljanja izveštaja Stejt departmenta za 2019. godinu, prenosi Glas Amerike.
SAD u izveštaju o verskim slobodama o Kosovu, Srbiji i Crnoj Gori
Manastir Gračanica (Foto arhiva Kim)

Na Kosovu, prema izveštaju o međunarodnim verskim slobodama, policija je u prvih devet meseci 2019. prijavila 61 verski motivisan incident, a mete su uglavnom bili objekti, uključujući groblja.

Mnogi incidenti su pored religijske imali i etničku komponentu, navodi se u izveštaju i pominju pretnje, koje su svešteniku Srpske pravoslavne crkve uputili kosovski Albanci ispred njegove crkve u Novom Brdu na Badnje veče 6. januara, baš kao i oštećenje pravoslavnog groblja u Lipljanu 13. jula i 16. decembra. U izveštaju takođe ističe da su i vlada i lokalne vlasti odmah osudili incidente i pozvali organe reda da pronađu i kazne počinioce.

Vratiti zemlju manastiru

Odbijanje sprovođenja odluke Ustavnog suda Kosova, koji je priznao vlasništvo nad više od 24 hektra zemljišta manastira Visoki Dečani, kritikovano je u Izveštaju o verskim slobodama za 2019. godinu, koji je objavljen u SAD.

Kosovske vlasti ponekad ne izvršavaju sudske presude, uključujući i presude Ustavnog suda, posebno kada presude favorizuju manjine, kao u brojnim slučajevima povratka imovine kosovskih Srba, navodi se u izveštaju čije izvode prenosi Kosovo Onlajn.

“Lokalne vlasti u Dečanima nastavile su da odbijaju sprovođenje odluke Ustavnog suda iz 2016. godine kojom se potvrđuje vlasništvo Srpske pravoslavne crkve nad više od 24 hektra zemlje pored manastira Visoki Dečani. Niko od zvaničnika koji su bili umešani u neizvršenje sudskog naloga nije sankcionisan”, precizira se u Izveštaju o verskim slobodama.

Snage Kfora i dalje obezbeđuju manastir Visoki Dečani, podseća se. Navodi se i da su američki ambasador i drugi američki zvaničnici tražili od centralnih i lokalnih institucija, uključujući premijera, da sprovedu odluku Ustavnog suda.

„Zvaničnici ambasade zalagali su se na svim nivoima vlasti za sprovođenje presude Ustavnog suda iz 2016. godine kojom se naređuje povraćaj zemljišta manastiru Dečani”, navodi se u izveštaju.

Maja 2016. godine, nakon 16 godina sporenja oko vlasništva nad manastirskom zemljom u opštini Dečani, Ustavni sud Kosova doneo je odluku kojom je potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. o potvrdi vlasničkog prava manastira Visoki Dečani nad 24 hektra sporne zemlje.

Odluka je dovela do oprečnih reakcija u kosovskom društvu, najnegativnijih upravo od strane opštinskog rukovodstva u Dečanima koji odbijaju da primene odluku suda i zemlju u katastru zavedu kao manastirsku. Manastiru Visoki Dečani 1946. godine je konfiskovano 700 hektara zemlje.

Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada, čini 55 hektara zemlje.

Vraćenih 24 hektara je redovno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. godine vlast u Dečanima ne priznaje.

Srbija: Bez većih problema

U delu izveštaja o Srbiji, navodi se da ustav garantuje slobodu verispovesti, kao i pravo na promenu religije, zabranjuje uspostavljanje državne religije, garantuje jednakost svih verskih grupa i zabranjuje podsticanje mržnje na osnovu verosipovesti, prenosi Glas Amerike.

I dok po zakonu, verske organizacije nisu obavezne da se registruju kod vlade da bi održavali službe, neke od grupa prijavile su da im je teško da posluju, otvore bankovne račune ili imaju imovinu, ako nisu registrovane, navodi se u izveštaju.

Kao primer netrpeljivosti navodi se da je pripadnik žandarmerije, koji nije bio na dužnosti, pretio grupi Jehovinih svedoka dok su išli od vrata do vrata i pokušavali da privole ljude da im se priključe. Ista verska grupa prijavila je verbalne pretnje, uništavanje imovine i nepostojane i ponekad neadekvatne odgovore policije i tužilštva na te incidente.

Manje grupe, pre svega protestantskih crkava, tvrde da su se suočile sa nepoverenjem i nerazumevanjem javnosti, a da su ljudi često njihove grupe označivali kao „sekte“, što u srpskom jeziku sa sobom nosi negativnu konotaciju, navodi se u izveštaju i dodaje da je u nekim knjižarama bilo moguće kupiti antisemitsku literaturu.

Crna Gora: Neadekvatni zakoni?

U delu koji se odnosi na Crnu Goru, navodi se da Ustav garantuje slobodu veroispovjesti, kao i pravo na promenu religije. U Ustavu se precizira da ne postoji državna religija i garantuje jednakost i sloboda svih verskih zajednica. Verska diskriminacija i govor mržnje zabranjeni su zakonom.

Međutim, navodi se i da verske grupe, a naročito Srpska pravoslavna crkva (SPC), i dalje tvrde da zakoni, koji regulišu njihov pravni status, nisu adekvatni.

Posebnu pažnju izveštaj posvećuje Zakonu o slobodi veroispovesti i pravnom statusu verskih zajednica, koji je parlament usvojio 27. decembra, a predsednik Milo Đukanović potpisao dan kasnije.

„Srpska pravoslavna crkva snažno kritikuje zakon, koji predviđa da verska imovina nad kojom ne postoji jasno vlasništvo i koja potpada pod ‘kulturno nasleđe’ države pre 1918. godine može da postane državna imovina“, navodi se u izveštaju, ali i dodaje da je vlada više puta navela da nema nameru da konfiskuje imovinu SPC već da namerava da reši vekovna pitanja o verskom i državnom identitetu zemlje pre gubitka nezavisnosti 1918. godine.

Autori izveštaja navode da su stotine hiljada vernika SPC protestovale širom zemlje, uglavnom mirno i gotovo svakodnevno od kako je zakon usvojen. Na nekim protestima bilo je izolovanih incidenata nasilja protiv policije, uz podstrekavanje na nasilje na internetu. Policija je ponekad sprečavala pripadnike Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) i SPC da simultano sprovode verske aktivnosti na pravoslavnim lokacijama, navodeći kao razlog strahovanja zbog potencijalnih sukoba, dodaje se u izveštaju.

U izveštaju se podseća da je premijer Duško Marković komentarisao dugotrajnu kontroverzu oko crkve SPC na Rumiji, poručujući mitropolitu Amfilohiju Radoviću da li zaista misli da država nema moć da zaustavi i sruši nelegalne intervencije i da bi to mogli da urade za jedan dan. On je dodao da vlada ne želi da to uradi, već želi postizanje sporazuma putem dijaloga.

S druge strane, SPC je i dalje tvrdila da Ministarstvo unutrašnjih poslova odbija da izda vize njenim sveštenicima. Vlada i dalje sprovodi politiku o tome da nema restitucije verske imovine koju je konfiskovala komunistička vlada Jugoslavije.

U izveštaju se ističe da SPC i CPC i dalje osporavaju vlasništvo nad pravoslavnim objektima u zemlji, da većinu drži SPC, a CPC tvrdi da su prava na vlasništvo nepravdeno preneta.

Podseća se da su se američka ambasadorka Džudi Rajzing Rajnke i drugi zvaničnici ambasade sastali sa vladinim i verskim predstavnicima sa kojima su razgovarali o odnosima vlade i verskih grupa, naročito u vezi sa novim zakonom.

Ambasadorka je u maju bila domaćin iftara sa predstavnicima različitih verskih zajednica, tokom kojeg se razgovaralo o međuverskoj toleranciji i posredovanju.

Tokom posete Crnoj Gori u novembru, američki ambasador za međunarodne verske slobode Sem Braunbek sastao se sa verskim liderima iz pravoslavne, katoličke, islamske i jevrejske zajednice. Ambasadorka je za ambasadora Braunbeka organizovala raspravu o novom zakonu, sa učesnicima iz različitih verskih zajednica i vlade, što je bila prva rasprava te vrste, naglašava se u delu izveštaja o Crnoj Gori i zaključuje da su predstavnici ambasade o pitanjima verskih sloboda i tolerancije razgovarali sa glavnim verskih grupama.



Ostale vesti

Danas je jesenji Krstovdan
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Krstovdan, koji u crkvenom učenju označava nalaženje krsta na kojem je razapet Isus Hristos.
  • 27.09.2020
Gračanica: Obeležena Mala Gospojina
U manastiru Gračanica je povodom praznika Mala Gospojina služena sveta liturgija. Zbog epidemije koronavirusa službi je prisustvovalo nešto manje vernika nego prethodnih godina. Opština Gračanica ovaj praznik proslavlja kao svoju slavu.
  • 21.09.2020
Mala Gospojina, dan za svadbe i veridbe
Uspomena na dan kada je rođena presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu, slavi se danas. Za ovaj veliki i važan praznik vezuju se brojna verovanja i običaji.
  • 21.09.2020
Iguman Sava: Svetinje branimo molitvom i istinom
Iguman manastira Visoki Dečani arhimandrit Sava Janjić poručio je "da se verni narod i monaštvo na Kosovu za srpske svetinje bori istinom i molitvama".
  • 14.09.2020
Povodom teksta "Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba", profesora istorije Bedrija Muhadrija, u prištinskom Koha Ditore, Ministarstvo kulture i infomisanja  Srbije još jednom najoštrije osuđuje mnogo puta ponovljene sramne pokušaje falsifikovanja istorije i otimanja srpske baštine na Kosovu i Metohiji od strane albanskih istoričara i medija.
  • 13.09.2020
Eparhija o tekstu Kohe: Propaganda i širenje mržnje prema Srbima
Eparhija raško-prizrenska reagovala je povodom jučerašnjeg teksta lista Koha ditore, navodeći ovakvo pisanje "otvoreno i neskriveno širi etničku i versku mržnju prema srpskom narodu na Кosovu i Metohiji i prema njegovoj duhovnoj i kulturnoj baštini".
  • 13.09.2020