Vesti
Religija

Orahovac: Jaja iscrtana voskom kao pravo umetničko delo

Pripreme za najveći hrišćanski praznik Vaskrs su u toku, a domaćice najviše pažnje posvećuju šaranju jaja. U poslednje vreme ima raznih tehnika ukrašavanja, od onih starinskih sa travkama i lukom do modernijih ukrasa sa sličicama, stikerima i šljokicama. Međutim, u orahovačkom kraju ne odustaju od tradicije ukrašavanja voskom.

Orahovac: Jaja iscrtana voskom kao pravo umetničko delo
Vaskršnja jaja iscrtana voskom (Foto O. Radić)

Iscrtavanje voskom koje praktikuju žene u Orahovcu i Velikoj Hoči izgleda kao umetničko delo na jajetu. U ovom poznatom vinskom kraju sa ukrašavanjem jaja počinje od sredine Vaskršnjeg posta, tačnije od Sredoposne srede.

“Rano ujutru domaćice našaraju jaje, i to prvo jaje obično na sebi ima krst. Ovde kod nas zovemo ga strašnik, u drugim krajevima zove se krstaš ili čuvarkuća. Mi ga zovemo strašnik zato što će to jaje kasnije biti pred kućnom ikonom ili će se poneti u vinograd i baštu i od njega će se strašiti sve nečastive sile. Kada je u pitanju vinograd tu su razne nepogode, grad, velike kiše ili suše, a u kući da se zaštite ukućani”, kazala je za RTV Kim nastavnica srpskog jezika Olivera Radić.

Šaranje jaja traje do Velikog četvrtka kada domaćice u Orahovcu od ranog jutra počinju sa farbanjem. Kao i druge religijske praznike kod Srba, tako i ovaj prate razni običaji.

“Prvim ofarbanim jajetom dotakne čelo, brada i oba obraza svakom članu porodice za zdravlje, jer se u vodi u kojoj se farbaju stavlja i vodica koja je osveštana za tu priliku”, kaze Olivera i priseća se da je nekad sa crvenim obrazima išla i u školu.

Tehnika šaranja jaja voskom prenosi se sa generacije na generaciju, pa je tako Olivera ovu naučila od svoje majke u prvim razredima osnovne škole. Jaja se šaraju šaraljkom koja se pravi od drvenog štapića i metalnog kljuna. Oko kljuna obmotava se pamučni konac koji se ranije koristio za tkanje.

“Šarajajka se umoči u činiju sa voskom, natopi se pamuk i kada se zagreva, vosak se topi i sa proširenja ide kroz kljun. Voskom povlačimo linije i onda se stvaraju obrisi, zavisno od toga kako žena ume, jer ovo je veština crtanja, puno listova cvetova, latica, resice, tačkice. Šaraju se krstovi, ispisuje se na nekim jajima Hristos Vaskrese, šaraju se paunovi, petlovi, ribe i leptiri. Šaraju se i mlade koje se daju muškom detetu da se oženi”, kaže Olivera.

Iz godine u godinu u domu Radića šare na jajima su različite.

“Šaranje jaja mnogo zavisi od raspoloženja. Nekih godina šaram crkvice, pa uzmem kalendare i našaram crkvu kakva jeste. Nekad inspiraciju pronalazim na narodnoj nošnji. Posebno sada kada su dani pred Vaskrs zagledam se u ikonostas i duborez. Na našem orahovačkom ikonostastu ima puno cvetova, božura, različitih listova i svaki taj cvet je drugačiji. Pronalazim je u prirodi, cveću, na zavesama“, kaže Olivera.

Uskršnja jaja farbaju se u različitim bojama, a sve je popularnija i tehnika dekupaža, kristalnih i sedefnih boja, ali i njihovo oslikavanje. Međutim u Orahovcu Olivera vaskršnja jaja farba tradiconalnom crvenom bojom.

“Bordom bojom farabaju se jaja ukoliko se neko u porodici upokojio, te godine oni ne šaraju jaja voskom već ih samo boje bordom bojoj u znak žalosti. Danas mlađe žene vole zbog dece i plavo i ljubičasto. Ja uvek farbam crvenom kao i većina žena u Orahovcu”, navela je Olivera.

Sedamdesetpetogodišnji mašinbravar i limar Petar Mojsić iz Orahovca je čuveni majstor šaraljki. Izradom ovog alata se bavi već 20 godina, a u svojoj radonici godišnje proizvede oko stotinu. Osim na Kosovu i centralnoj Srbiji, njegovim šaraljkama ukrašavala su se vaskršnja jaja i u Norveškoj, Švajcarskoj i Nemačkoj.

“Šaraljajku izrađujem od drveta topole, zato sto je ono lako. Za metalni deo potrebno je petnaestak minuta, dok za drveni treba izdvojiti više vremena jer se ono obrađuje ručno. Obično ih kupuju preprodavci, u Kosovskoj Mitrovici, oni moje šaraljajke prodaju za 500 dinara, ja ih ovde cenim 200, ali dobro bolje išta, nego ništa”, rekao je on.

Osim voskom domaćice na Kosovu jaja ukrašavaju i biljkama, detelinom, peršunom ili cvećem.

Običaj farbanja jaja simbolizuje događaj kada je Marija Magdalena, putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: Hristos Vaskrse!



Ostale vesti

Đurđevdan u Prizrenu
U gradu na Bistrici obeležena je slava Prizrena, slava vladike raško-prizrenskog Teodosija i slava Sabornog hrama Svetog Đorđa.
  • 06.05.2021
Đurđevdan, praznik radosti i proleća
Đurđevdan, praznik posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju na Kosovu slave pravoslavni Srbi, Romi i Goranci. Iako praznuju na isti dan, 6. maja, običaji su različiti.
  • 06.05.2021
Danas je Đurđevdan
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se onda bacaju u tekuću vodu. Pored pravoslavnih Srba, ovaj praznik proslavljaju i Goranci i Romi.
  • 06.05.2021
Drugi dan Vaskrsa ili Svetli ponedeljak
Srpska Pravoslavna crkva i vernici slave danas drugi dan Uskrsa, u narodu nazvan Svetli ponedeljak. Sutra je Vaskršnji utorak.
  • 03.05.2021
Štrpce: Koncert crkvenog hora povodom Uskrsa

Povodom najradosnijeg praznika, pored liturgije u crkvi Sv. Nikole, crkveni hor "Cara Dušana" izveo je mini koncert za prisutne vernike.

  • 02.05.2021
Petković na Vaskrs u Babinom Mostu
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković proveo je Vaksršnje jutro u Babinom Mostu, gde je deci iz ovog sela u crkvenoj porti darivao vaskršnja jaja.
  • 02.05.2021