Vesti
Religija

Obeležene Duhovske zadušnice u Obiliću

Svega petoro, od pet hiljada Srba, koliko je pre rata živelo u Obiliću kraj Prištine, obišlo je danas, na Zadušnice, grobove najmilijih.
Obeležene Duhovske zadušnice u Obiliću
Groblje u Obiliću (Foto I.Miljković)

Oni koji od rata nisu dolazili, teško da će po sećanju moći da pronađu groblje smešteno preko puta nekadašnjeg medicinskog centra. Jedva vidljiva staza iza teško uočljive gvozdene kapije vodi duž čitavog groblja. Mesto, više podseća na šumarak uzdignut posred kosovske ravnice podno Gazimestana, nego na srpsko groblje.

Dok koračate jedinom prohodnom stazom, po koji gušter vam projuri kraj nogu, valjda i on iznenađen što mu posetioci remete mir. S leve i desne strane, iz zelenog šiblja izviruju spomenici, čisto da prolaznika podsete da su oni tu, u večnoj tišini, zaboravljeni, nemi svedoci teških vremena.

Kao knjiga koja se čita, svaki od utamničenih grobova boluje svoju sudbinu. Vapi za boljim vremenima, plamenom voštanice, mirisom tamjana, vinom, pšenicom. Priželjkuje ponovni sveštenikov poj „večnaja pamjat“ i po koji ženski lelek kraj svake krstače.

Nekoliko spomenika, s desne strane staze, leže polomljeni u travi. Šiblje, gusto rastinje i korov ne dozvoljavaju prilaz da grobova, ali su ovdašnji Srbi uspeli da priđu do spomenika svojih prijatelja, rođaka, komšija, kumova i zapale sveće.

Kraj očevog groba zatičemo Srđana Milića iz Obilića. Od pogroma, 17. marta 2004. godine, on živi i radi u Kosovskoj Mitrovici. Nikada do sada nije propustio da obiđe očev i grobove rođaka, komšija i prijatelja.

„Ovo je dan posvećen njima, ako ih još nas nekoliko, koji smo u životu ne obiđemo, ko će?“- priča Srđan.

Oko groba njegovog oca šiblje je posečeno, trnje uklonjeno, a plamen sveće se leluja na blagom povetarcu. Majka Milica pobrinula se da pšenica bude dobro skuvana, vino pitko, a rakija ljuta. Božidar je bio domaćin. U domaćinskoj kući se vazda vodio red da se najbolje vino i rakija čuvaju za radost i skrbost.

„Čistimo redovno grob, ali trava i šiblje stalno rastu, pravda se Milica Milić, nudeći nas kolačima od višanja. Sama ih je, kaže, umesila.
„ Još sve radim i sve mogu“, govori ova sedamdesetrogodišnja žena koja je Obilić morala da napusti 18. marta 2004. godine. Iz grada se iselila samo par kilometara dalje, u obližnje srpsko selo Plemetina.

I ona će ovde, kada dođe vreme za to, u kosovsku zemlju i kraj svog domaćina, priča i nutka ono malo ljudi na groblju kolačima.

U Obiliću, u školskom centru, živi dvadesetak Srba, Milovan Ivanović je jedan od njih. Danas je došao da zapali sveću na očev grob. Groblje je kaže ogledalo Obilićkih Srba, onako kako žive oni u gradu, tako počivaju i pokojnici na groblju.

„Groblje treba da održava opština Obilić. Albanska opština, kao što vidite, ne mari za naše pokojnike. Srpska opština u Plemetini pobrinula se da raščisti groblja u selima gde je koncentracija Srba veća. Mi smo, ko što vidite, prepuštni sebi“, priča Milovan.

Dodaje, da su neke porodice plaćale od 20 – 30 evra po grobu kako bi se oko njihovih parcela očistilo šiblje kao i da je groblje poslednji put očišćeno još pre 13 godina.

„Nas petoro koliko si nas izbrojao, ovde smo za svake Zadušnice. Ostali, raseljeni po Srbiji, dolaze za mitrovske Zadušnice u novembru, i tada je na groblju više ljudi, inače, tuga i čemer, šta da ti kažem.“

„Eno, tamo je i kapela, nema ko da održava, sva je urušena“, priča Milivoje i rukom pokazuje na malu građevinu bez prozora i vrata u sred groblja.

Nema vesele slike sa groblja, ali je ova iz Obilića baš tužna. Grobovi obrasli u korov hteli bi da sjaje za buduće naraštaje, svedoče o vremenu, pričaju o svetloj istoriji.

Da ima ljudi, mnogo bi bilo lakše i Srbima u Obiliću i „svetlim grobovima“ koji čekaju nove naraštaje da uklone korov, i trnje, razgrnu mahovinu i travu i spoznaju istinu iz knjiga starostavnih pokopanu među ovim humkama.

Iz jednog od grobava iznikao je crveni božur, onakav kakav samo na Kosovu cveta, jarko crven, prkoseći trnju i okolnom zelenilu, ponosno diže svoje grimizne latice put sunca.



Ostale vesti

Srpski ministri u kosovskoj Vladi, Dalibor Jevtić i Goran Rakić, boravili su danas u manastiru Visoki Dečani gde su sa igumanom, ocem Savom Janjićem, razgovarali o izgradnji puta Dečani - Plav koji prolazi kroz zaštićenu zonu manastira koji se nalazi pod Uneskovom zaštitom.
  • 07.07.2020
Parastos na Gazimestanu:
Ispred spomenika na Gazimestanu služen je parastos Kosovskim junacima stradalim u bici 1389. godine. Okupljanje su obeležile poruke o istrajnosti, ali i skandiranja, bakljade i povici podrške Srbima na Kosovu i Crnoj Gori.
  • 28.06.2020
Patrijarh Irinej: Kosovo je neotuđivi deo Srbije
Srpska pravoslavna crkva (SPC) apsolutno ostaje na stanovištu je Kosovo neotuđivi deo naše zemlje bez kojeg Srbija nije Srbija, poručio je za nova.rs patrijarh Irinej.
  • 28.06.2020
Gračanica: Praznična liturgija u manastiru
U porti manastira Gračanica završena je sveta arhujerejska liturgija povodom Vidovdana, kojoj je prisustvovalo više stotina vernika. Liturgiju je služio umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije uz sasluženje igumana manastira Svetih Arhangela kod Prizrena oca Mihajla, igumana manastira Draganac oca Ilariona, te sveštenstva i monaštva Eparhije raško-prizrenske.
  • 28.06.2020
Za Vidovdan pod maskama i na distanci
Eparhija raško-prizrenska obaveštava da za ovogodišnji Vidovdan vernici u porti manastira Gračanice i na Gazimestanu treba da se pridržavaju propisanih mera zašitite koje podrazumevaju nošenje zaštitnih maski i rukavica, kao i održavanje fizičke distance od najmanje 1,5 metra.
  • 25.06.2020
SAD u izveštaju o verskim slobodama o Kosovu, Srbiji i Crnoj Gori
Stanje verskih sloboda u svetu daleko je od savršenog i veoma je zabrinjavajuće. U mnogim delovima sveta pojedinci su mnogo više upoznati sa represijom nego slobodom veroispovesti, upozorio je američki ambasador za međunarodne verske slobode Sem Braunbek, tokom predstavljanja izveštaja Stejt departmenta za 2019. godinu, prenosi Glas Amerike.
  • 11.06.2020