Unesko je 2005. godine proglasio „Miroslavljevo jevanđelje“ za jedan od 120 najvrednijih dokumenata celokupnog čovečanstva. Original rukopisa nalazio se u rukama humskog kneza Miroslava, Svetog Simeona, Svetog Save, hilandarskih monaha, Svetog kralja Milutina, cara Dušana, Svetog kneza Lazara, kralja Aleksandra Obrenovića, kralja Petra Karađorđevića, kralja Aleksandra Karađorđevića, službenika Narodne banke Srbije.
Danas se ovaj rukopis čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. Izložbu je imalo prilike da vidi više od milion ljudi širom sveta.
Domaćin večeri je bio istoričar Aleksandar Gudžić koji je rekao da će izložbu posvećenu „Miroslavljevom jevanđelju“ imati prilike da vide i učenici osnovnih i srednjih škola u Gračanici.
„Da se upoznaju sa najstarijim periodom našeg života i velikim stradanjima. Tako da smo godinama unazad organizovali izložbu o Prvom svetskom ratu, o Jasenovcu, izložbu o Sretenjskom ustavu. Mi kroz takve programe negujemo kulturu sećanja“, rekao je on.
O najstarijem i najvrednijem ćiriličnom rukopisu govorio je Veljko Topalović.
„’Miroslavljevo jevanđelje’ je najstariji sačuvani srpski ćirilični rukopis. U Prvom i Drugom svetskom ratu sačuvan je sa svim zlatom koje se nalazilo u Srbiji u tom trenutku. Po završetku Drugog svetskog rata Republika Srbija izdvojila je devet miliona evra za novo izdanje ’Miroslavljevog jevanđelja’“, kazao je on.
U toku svečanog otvaranja izložbe, vladika Teodosije je predao pet primeraka faksimila „Miroslavljevog jevanđelja“ manastirima Pećka Patrijaršija, Gračanica, Dečani, Prizrenskoj bogosloviji i Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Knjige su dar Danijele i Nenada Lutovca.
„Čekali smo trenutak da se ovo realizuje, knjige su bile kod mene u episkopiji. Evo večeras je taj trenutak, Bog je tako odredio. Ali, ni malo slučajno pokrenuli smo ovog velikog posta predavanja duhovna na temu koja se inače tiče duhovnog života“, kazao je vladika.
„Miroslavljevo jevanđelje“: Bogoslužbena knjiga na staroslovenskom jeziku
Jevanđelje je pisano na staroslovenskom jeziku. Po svom sastavu je jevanđelistar – bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja. Tekst je pisan perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, a većina naslova crvenom. Кnjiga sadrži 296 minijatura crtanih perom, zatim bojenih četkicom i ukrašenih zlatom. Кožni povez nije originalan, već verovatno potiče iz XIV veka, a pretpostavlja se da je preuzet sa nekog drugog rukopisa.