Pola godine nakon što je prvosvešteniku Zahariji javio da će u dubokoj starosti dobiti sina Sv. Jovana Krstitelja, arhangel Gavrilo pojavio se u Nazaretu ispred Device Marije i pozdravio je rečima „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“.
Tako je začuđenu i uplašenu Mariju arhangel obavestio da je izabrana da rodi sina Božjeg - spasitelja sveta i ljudskog roda.
Sa ovom blagovešću i silaskom Duha Svetoga, otpočinje spasenje ljudi i obnovljenje tvari.
Otuda se Blagovest smatra koliko velikim, toliko i radosnim praznikom. Ubraja se u dvanaest velikih praznika kada je reč o pravoslavlju.
U našem narodu Blagovesti najviše svetkuju žene zbog poroda. Veruje se i da je danas dobro umiti se u potoku ili reci. Lupanjem u šerpe i tepsije, paljenjem vatre, teraju se zmije daleko od kuće.
Po narodnom verovanju, tek sa Blagovestima počinje proleće. Mnogi ne orezuju ni vinograde ni voćke do današnjeg dana.
Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta. Nepokretan je praznik i SPC ga slavi 25. marta po julijanskom, odnosno 7. aprila po gregorijanskom kalendaru.