"Brojni pokušaji da se promeni i revidira vekovna istorija"

Otac Sava Janjić ističe da govoreći o kulturnoj baštini na teritoriji Kosova treba imati u vidu da je i po Ahtisatijevom planu i po kosovskim zakonima definisan poseban odnos prema objektima koji su vlasništvo SPC. Brojni su pokušaji da se to promeni i revidira vekovna istorija. Istovremeno ne poštuju se najčešće ni postojeći zakoni. Sve to zahteva jače mere institucionalne zaštite i fizičke bezbednosti svetinja SPC koje su više puta oružano napadane nakon završetka oružanog konflikta, a mnoge još leže u ruševinama (neobnovljene ili samo delimično obnovljene).

Takođe, svi kulturni i posebno verski objekti na Kosovu, srpski, albanski, osmanski (turski) itd. važni su ponajpre za zajednice koje ih koriste i kojima imovinski pripadaju, ali su važne i za sve gradjane Kosova bez obzira na poreklo. Oni objekti koji su na listi UNESKO (a trenutno su na listi UNESKO četiri verska objekta SPC) deo su i svetske kulturne baštine. Ove činjenice ne isključuju jedna drugu.

Janjić dodaje "da su pokušaji da se baština SPC negira kao srpska i proglasi za kosovsku, direktno je posledica strategije albanizacije celokupne baštine na KIM, što je protivno Ahtisatijevim principima, EU i američkim standardima, koji poštuju kulturne i verske posebnosti različitih etničkih zajednica na svojim teritorijama. Pripadnost kulturnih i verskih objekata različitih zajednica u demokratskim sekularnim zemljama i njihovo imovinsko vlasništvo niko ne sme da dovede u pitanje i prava zajednica su zaštićena zakonski ili čak posebnim statusom u nekim zemljama (Italija, Grčka)".

"Otvaranje ove teme na način kako se to radi na festivalu `Mirdita` u Beogradu suštinski nanosi štetu medjunacionalnim i međuverskim odnosima na KiM i, nažalost, ne doprinosi pomirenju jer su sami kosovski Srbi i predstavnici SPC, koja na ovom prostoru poseduje vrednu baštinu, isključeni iz dijaloga, kao da na KiM žive samo Albanci, a da Srbi žive samo u centralnoj Srbiji. Iako se na ovom skupu navodno kritikuje politizacija baštine, promocijom ideje “kosovske baštine”, stvara se još veća podela i promoviše novi politički koncept baštine, koji suštinski relativizuje njen identitet i istoriju, koja je obimno dokumentovana u istorijskom i arhivskom materijalu od srednjeg veka naovamo. Zato može da se govori isključivo o "baštini na Kosovu", jer postoje srpska, albanska, osmanska (turska) i druge baštine, kao i tradicije različitih zajednica koji žive na prostoru KiM, koje treba da budu poštovane od strane svih građana i celog društva kao opšte kulturno nasleđe", smatra Janjić.

Put napred treba tražiti u mirnom sapostoanju različitih duhovnih i kulturnih tradicija, očuvanju njihove baštine, toleranciji prema različitosti, poštovanju zakona i sudskih odluka, a upravo o tome se ne govori, posebno ne na Kosovu, gde se i dalje u svakodnevnom životu često toleriše diskriminacija na etničkoj osnovi, protivno zakonima koji formalno garantuju jednakost kultura, jezika, pisma i drugih nacionalnih obeležja. Sekularno gradjansko društvo nigde u savremenim demokratijama ne negira kulturnu, versku i istorijsku posebnost različkitih zajednica. Upravo je pod vidom nedemokratskog "sekularizma" u vreme komunizma negiran identitet i verske slobode čitavim narodima i zajednicama. Albanija je bila jedan od najradikalnijih primera, gde su svi verski objekti zatvoreni ili pretvoreni u muzeje, a celokupna baština je bila eksproprijacijom pretvorena u državnu baštinu Albanije. Povratak na takve modele je nedemokratski i neevropski, podseća otac Janjić.

"SPC ostaje na čvrstoj poziciji da pitanje dugoročnog očuvanja srpske baštine, posebno svetinja SPC na KIM treba rešavati u pravcu dodatnih elemenata institucionalne zaštite naše baštine, koju sve češće ugrožavaju same kosovske institucije, ignorisanjem zakona i sudskih odluka. Nakon dvadeset posleratnih godina uništavanja svetinja SPC i kontinuiranog diskriminatorskog odnosa, koji nije zaustavljen ni zakonima proisteklim iz Ahtisarijevog plana, neophodni su i novi, specijalni modeli zaštite uz medjunarodne garancije, koji treba da baštinu zaštite i od budućih zloupotreba lokalnih institucija i moćnika Stoga, pitanje srpske pravoslavne baštine na KiM treba da bude zvanično otvoreno na briselskom dijalogu (nezavisno od političkog toka pregovora), uz obavezno učešće predstavnika SPC, naročito sa ovog prostora, gde imamo neposredno iskustvo u ovim problemima", zaključio je iguman Sava.

Kulturna i duhovna baština, bez obzira na svoju različitost, ukolliko se prema njoj svi građani odnose sa tolerancijom i poštovanjem, ne deli ljude, već ih povezuje poštujući njihovu posebnost. "Štaviše, demokratski kvalitet bilo kog društva se meri u stepenu poštovanja prema različitim zajednicama, kulturnim i verskim tradicijama. To je važna tekovina razvoja savremene demokratije u svetu", poručio je Sava Janjić.