Vesti
Religija

"Ako ne može da se sruši, onda se prisvaja"

Nakon što je tražio da se Visoki Dečani uklone sa liste o ugroženim spomenicima organizacije Evropa Nosta, te nedavnog zahteva da i UNESKO sa svoje liste skine četiri srpska manastira, Aljbin Kurti je poslao pismo igumanu Savi Janjiću u kojem poručuje da je "vlada Kosova posvećena zaštiti kulturnog nasleđa svih zajednica na Kosovu". Takođe je izrazio želju i da poseti manastir. Šta o najnovijem potezu kosovskog premijera misle srpski analitičari i novinari?

Visoki Dečani (Foto Kim)

Najnoviji potez Aljbina Kurtija kojim objekte SPC prikazuje kao kulturno blago Kosova ali i želju da poseti Visoke Dečane je po mišljenju novinara i književnika Živojina Rakočevića nastavak agresivne retorike kosovskog premijera na "insistiranju da stvori panalbanski i kosovsko-integralni koncept u kojem nema Srba".

"On se sam pozvao u Dečane, ali pozvao se kao projektant panalbanske ideje i projektant kosovskog kulturnog modela i kosovskog kulturnog obrasca. To nema nikakvog smisla. Ovde se radi isključivo o srpskoj kulturnoj baštini. Taj Aljbin Kurti ili bilo ko ko dolazi u Visoke Dečane dolazi u nešto što je vlasništvo Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda. Međutim, on mesto svog gostovanja falsifikuje i ponižava", kaže Rakočević za RTV Kim.

Sa druge strane, direktor RTV Mir Nenad Radosavljević Kurtijevo pismo ocenjuje kao “dobar pokušaj” da se razgovara o konkretnim i praktičnim stvarima zaštite SPC.

“Ne mislim da bi trebalo izbegavati razgovore, bez obzira što u pismu Aljbin Kurti naglašava `naša zemlja` i kako on vidi status Kosova i Metohije. Međutim, ne bi se smelo ogluštiti se o takav poziv, zato što je to, pre svega, u interesu zaštite onoga što Srpska pravoslavna crkva vekovima poseduje na Kosovu i sa druge strane da se omogući ljudima da normalnije komuniciraju, kreću se i obilaze naše spomenike. Bez obzira na pojedinosti i detalje koji su možda sporni u samom pismu, ipak je to jedna načelno iskazana dobra volja za razgovorom i mislim da bi trebalo razgovarati”, kaže Radosavljević.

Politički analitičar iz Beograda Đorđe Vukadinović smatra da je Aljbin Kurti “lukav i vešt” političar, te da pismo upućeno igumanu manastira Visoki Dečani zvuči “evropski, dobronamerno i tolerantno”.

“Da ga ne znamo (Aljbina Kurtija) mogli bi se uhvatiti na tu slatkorečivost. Nažalost, mi znamo kako stoje stvari i jasno je da je to pismo manje upućeno gospodinu Savi Janjiću, a više evropskim institucijama, Briselu i Vašingtonu, iako je formalno adresirano na igumana manastira Visoki Dečani. Jasno je da Priština trpi određeni pritisak, zbog položaja SPC. Mislim da je ovo Kurtijevo pismo između ostalog pokušaj kontraofanzive Prištine na to što je najrelevatnija institucija za zaštitu kulturne baštine Unesko, konstatovala da je srpska crkvena baština na Kosovu i Metohiji ugrožena, to je pismo u akciji kontrole i ublažavanja štete Prištine i tako ga treba i posmatrati“, ističe Vukadinović.

Kurti u pismu ocu Savi navodi da je „kulturno nasleđe Kosova izvor ponosa, identiteta i obrazovanja za našu državu i narod“.

"Zašto ste rušili i palili crkve i manastire i od kud sada od strašnog nasilja i 156 oskrnavljenih, srušenih i devastiranih crkava vi kažete da je to vaše? Kakva je to konfuzija u političkom i ideološkom smislu i šta ste  u međuvremenu od 17. marta 2004. do danas naučili? To je ključno pitanje. A naučili ste da ako ne možete da srušite, onda dajte da to administrativno izbrišemo, prisvojimo i promenimo vlasništvo. To nije moguće", kaže Živojin Rakočević.

„Vlast na Kosovu kao i svuda u svetu trudi se da o sebi stvori dobar imidž, u tom smislu veoma smeta to što su naši važni kulturno istorijski spomenici i manastiri proglašeni da su u kritičnoj zoni. To smeta vlasti na Kosovu i ona se trudi na svaki način da skloni tu etiketu sa sebe. Smatram da je to samo pokušaj Prištine da osvetla obraz o sebi u svetu“, smatra Radosavljević.

"Mislim da Priština neće odustati od ključne stvari, a to je pretvaranje posredno i dugoročno srpske crkvene baštine u kosovsku kulturnu baštinu. Nažalost, uprkos slatkorečivosti u tom pismu, ja ga vidim kao deo nastojanja da se nekada pritiscima i pretnjama, a nekada ponudama i gestovima dobre volje, zapravo radi na odvajanju tog neodvojivog dela srpske religijske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji“, zaključio je Vukadinović.

Kurtijevo pismo u kome navodi da je zainteresovan da poseti Visoke Dečane, dolazi nekoliko dana nakon što su on i kosovksa predsednica Vjosa Osmani uputili pismo UNESKO-u zahtevajući uklanjanje manastira SPC na Kosovu sa liste ugroženih.

Da li će doći do susreta Aljbina Kurtija sa dečanskim igumanom još uvek nije poznato pošto ni otac Sava a ni Eparhija raško-prizrenska za sada nisu odgovili na pismo kosovskog premijera.



Ostale vesti

Sveti Nikola obeležen u Prištini, Kosovu Polju, Banjskoj
U prepunoj crkve Svetog Nikole u Prištini danas je obeležen praznik posvećen prenosu moštiju ovog svetitelja. Praznik je proslavljen u istoimenoj crkvi u Kosovu Polju, ali i u Banjskoj.
  • 22.05.2022
Otac Ilarion novi vladika SPC na Kosovu
Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve imenovao je igumana manastira Draganac Ilariona u patrijarhovog vikarnog episkopa novobrdskog, saznaje RTV Kim.
  • 22.05.2022
Danas je letnji Sveti Nikola
Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju mladog Svetog Nikolu, dan kada su mošti najčešće slavljenog i omiljenog svetitelja u našem narodu, prenete iz Likije u Bari. Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.
  • 22.05.2022
Zaceljena „duboka rana“ u odnosima srpske i makedonske crkve, otklonjen raskol
Patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop ohridski i makednoski Stefan služili su zajedno liturgiju pomirenja u Hramu Svetog save u Beogradu. Tim svečanim činom otklonjen je raskol dve crkve koji je trajao 55 godina. 
  • 19.05.2022
Liturgija pomirenja u Hramu Svetog Save

Liturgija pomirenja, koju služe patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop ohridski i makedonski Stefan sa arhijerejima obe crkve, počela je u devet sati u Hramu Svetog Save u Beogradu. Liturgijom je posle 55 godina raskola makedonska crkva vraćena u liturgijsko i kanonsko jedinstvo sa SPC, kao i pod njeno okrilje.

  • 19.05.2022
Sabor SPC odobrio kanonsko jedinstvo sa Makedonskom pravoslavnom crkvom

Sabor SPC odobrio kanonsko jedinstvo Srpske pravoslavne crkve s Makedonskom pravoslavnom crkvom, odnosno Ohridskom arhiepiskopijom.

  • 16.05.2022