Posebnim dopisima Žalbenom veću, isti zahtev tužilac je postavio i u odnosu na žalbe ostalih optuženih šefova OVK - Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžeta Seljimija na rešenja kojima im je potvrđen pritvor.
Njihovi advokati žalbama su tražili da im Žalbeno veće od troje sudija preinači prvostepena rešenja sudije za prethodni postupak, kojima su odbijeni zahtevi da se njihovi branjenici puste na privremenu slobodu.
U svim odgovorima na ove zahteve, tužilaštvo je podsetilo da je sudija pravilno utvrdio da postoje rizici da će oni pobeći, izvršiti nova krivična dela, uticati na svedoke i ometati postupke.
"U odluci sudije pravilno su primenjeni pravni standardi, procena rizika je bila pravilno individualizovana, a i drugi specifični faktori rizika bili pravilno odmereni", navodi tužilaštvo i ističa da "nijedan uslov ne umanjuje dovoljno identifikovane rizike".
U odnosu na zahteve Tačijevog advokata, tužilac precizira da "suočena s obiljem dokaza koji demonstriraju rizike koje predstavlja optuženi, odbrana samo ponavlja isprekidane i neuverljive prethodne argumente bez demonstriranja bilo kakve uočljive greške u odluci sudije".
Što se tiče garancija i uslova koje je Tačijev branilac ponudio za ukidanje pritvora, tužilaštvo podseća da je sudija u odluci izričito razmotrio sve alternative pritvoru, kojima bi se ublažili uočeni rizici.
"Zadržavanje u trećoj državi ne utiče na domet Tačijevih reči, a predlaganja uslova koji ogranicavaju telefonske pozive i javne izjave ne uvažavaju stvarnost koja stoji iza razmatranja sudije. Primarni navcin na koji će optuženi biti u mogućnosti da se umeša ili pocini dalja krivična dela je da šalje poruke svojim bivšim potčinjenim i pristalicama", smatra tužilaštvo.
Prethodni Tačijevi postovi, napori za mešanje, klima zastrašivanja i drugi identifikovani faktori, prema navodima tužilaštva, pokazuju da njegovi privatni razgovori predstavljaju potencilno "neukrotiv rizik".
Odgovor tužilaštva detaljno na 20 strana odgovara na svaku od zamerki Tačijevog branioca, britanskog advokata Dejvida Hupera, i traži da se njegova žalba odbije kao neosnovana.
Advokat Huper je takođe na 22 strane detaljno opisao dva ključna osnova za žalbu u kojima objašnjava zašto smatra da je sudija za prethodni postupak, koji je doneo prvostepeno rešenje, napravio "niz ozbiljnih grešaka".
Tročlani sudski panel, koji čine sudije Mišel Pikar, Kai Ambos i Nina Jorgensen, odlučivaće o žalbama sve četvorice optuženih.
Tači i ostali su uhapšeni početkom novembra 2020. godine.
On je prethodno podneo ostavku i predao se Haškom sudu.
Sva četvorica nekadašnjih šefova OVK su optuženi je za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti i terete se za zločine širom 40 mesta za u kojima su ljudi neosnovano lišavani slobode, mučeni i ubijani, za koje im preti kazna doživotnog zatvora.
U optužnici Specijalizovanog tužilaštva Kosova se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.
Prema navodima optužnice, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni ucesnici u neprijateljstvima.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose prema optužbama individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada na osobe za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.