Idrizi (63) je prvi albanski svedok koji iskaz daje bez zaštitnih mera na suđenju Tačiju i saoptuženim članovima Glavnog štaba OVK, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
Oni su optuženi za zločine nad Albancima koje je OVK smatrala "kolaborantima", "špijunima" i pristalicama Ibrahima Rugove, i nad Srbima i Romima, 1998-99. godine.
Idrizi je posvedočio da ga je OVK "otela 5. marta 1999. godine" u njegovom selu Lanište kod Kačanika.
On je potvrdio da je bio šumokradica, odnosno da je "ilegalno prodavao drva" koja su kupovali i srpski policajci.
Svedok je kazao i da je bio pristalica Rugovine partije, Demokratskog saveza Kosova, i da se nije pridružio OVK.
Posle hapšenja, prema Idrizijevim rečima, pripadnici OVK su njega i druge pritvorene Albance ispitivali, teško prebijali i mučili, držeći ih u nehumanim uslovima i bez dovoljno hrane na nekoliko lokacija u opštini Kačanik.
Svedoka i druge albanske pritvorenike, od kojih su neki potom bili oslobođeni, vojnici OVK su ispitivali o "kontaktima sa Srbima", kao i o drugim Albancima za koje su sumnjali da sarađuju sa srpskim vlastima, naveo je.
Idrizi je posvedočio da je, posle boravka u četiri improvizovana pritvora, uspeo da pobegne iz prtljažnika automobila kojim su ga vojnici OVK prebacivali, kada se vozilo "prevrnulo".
Tužilac Džejms Paće predočio je svedoku da je bio na spiskovima pripadnika "lokalnih snaga bezbednosti" koje su formirale srpske vlasti u Kačaniku, ali je Idrizi negirao da je to istina.
"Ja se nikada nisam prijavio ni za šta. Nikada nisam bio ni u snagama bezbednosti, ni u policiji", kazao je svedok.
Pošto mu je tužilac ukazao da je predočene spiskove potpisao tadašnji predsednik opštinske vlade u Kačaniku Radoslav Ognjanović, Idrizi je rekao da je Ognjanović bio "dobar čovek za sve", ali da ne zna zašto je njegovo ime stavio na spisak.
Idrizi je odbacio kao netačne i tvrdnje da su zbog njega neki Albanci završili u zatvoru i da je tražio od srpske policije da spali neke albanske kuće.
U nastavku suđenja, tužioci su pred sudije kao svedoka izveli Freda Abramsa, predstavnika međunarodne organizacije Hjuman rajts voč.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta zlodela su, prema optužnici, počinjena u četrdesetak pritvoreničkih centara OVK na Kosovu i u dva pritvora u severnoj Albaniji.
Krivična dela iz optužnice su u šest tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima - Srbima, Romima i Albancima proglašenim za "izdajnike", "špijune" i "kolaborante" sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
U vreme obuhvaćeno optužnicom, optuženi su bili članovi Glavnog štaba OVK, Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999. godine, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020. godine, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine za koje se terete.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.