Po optužnici, OVK je, 9. marta 1999, otela Imera Džafićija (Ymer Xhafiqi) i usmrtila ga 5. aprila u selu Klečka, u opštini Lipljan.
Tači i tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi) optuženi su za ratne zločine nad Albancima – koje je OVK smatrala „kolaborantima“ – Srbima i Romima, 1998-99 u više od četrdeset pritvora na Kosovu i u Albaniji.
Ljimaj, takodje član GŠ OVK, u optužnici je naveden kao učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu čija su meta bili svi koje je OVK smatrala protivnicima.
Britanski oficir Jang opisao je kako je, 9. marta 1999, čuo da je OVK otela Džafićija i da se odmah raspitao o tome kod starešina te albanske paravojske u okolini Prizrena.
Jang, koji je bio regionalni šef Kosovske verifikacione misije (KVM) OEBS, izjavio da je prvo razgovarao sa „komandantom Drinijem“ (Ekrem Redža, komandant operativne zone Paštrik), koji je tvrdio da ne zna ništa o otmici i da Džafići „nije otet po njegovom naredjenju“, ali da će on ispitati šta se desilo.
U susretu koji je usledio istog dana, Ljimaj zvani Čeliku je, medjutim, potvrdio Jangu da je Džafići u rukama OVK.
„On mi je rekao da je Džafići u nadležnosti Glavnog štaba OVK i izvan ovlašćenja komandanta operativne zone“, naglasio je svedok.
Džafićija je, po optužnici, OVK, posle otmice 9. marta 1999., prebacila u pritvor u selu Klečka gde je bio „prebijen i zlostavljan“.
Zajedno sa još jednim pritvorenikom, Džafićija su pripadnici OVK 5. aprila 1999. u Klečki ubili, a njihovi posmrtni ostaci nikada nisu pronadjeni, piše u optužnici.
Ljimaju je po optužnici za zločine u Klečki sudio Euleks na Kosovu, ali je on 2011. bio oslobođen.
Isti ishod 2007. imalo je i suđenje Ljimaju pred Haškim tribunalom po optužnici za zlodela u pritvoru OVK u selu Lapušnik.
Danas započeto unakrsno ispitivanje svedoka Janga, branioci optuženih nastaviće sutra.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta zlodela počinjena su, po optužnici, u četrdesetak pritvoreničkih centara OVK na Kosovu i u dva pritvora u severnoj Albaniji.
Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobodjeni.