„OVK ga je optužila da je bio špijun i odveli su ga na ispitivanje, ali on nije bio špijun. On bi se borio bolje od Tačija i (drugooptuženog Kadrija) Veseljija i bio je veći patriota od njih. Nikada ga više nisam video i nikada nije pronađen“, rekao je svedok na albanskom jeziku.
Tači i Veselji optuženi su, zajedno sa tadašnjim članovima Glavnog štaba OVK Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem, za zločine nad Albancima, koje je OVK smatrala „kolaborantima“, „špijunima“ i pristalicama Ibrahima Rugove – Srbima i Romima, 1998-99.
Svedok, čiji je iskaz bio znatnim delom zatvoren za javnost, izjavio je da je njegova porodica podržavala Rugovu, ali i OVK, zato što su bili protiv „nasilja srpskih snaga“ koje su „granatirale našu kuću, misleći da je u njoj štab OVK“.
Rođak, koga je OVK odvela, bio je, po rečima svedoka, „veoma uticajan u svom selu“. „Bio je odlučna i odrešita osoba, nikada ne bi za crno rekao da je belo i to je bio problem“, kazao je svedok o rođaku.
Pošto su ga pripadnici OVK odveli, svedok i drugi članovi porodice su se mesecima kod starešina te paravojske raspitivali o njegovoj sudbini, ali im niko ništa nije odgovorio.
„Ništa nikada nismo saznali od OVK i ni danas ne znamo gde je on“, kazao je svedok, čiji je identitet zaštićen šifrom 4368.
Svedok je, dok ga je unakrsno ispitivala odbrana, potvrdio da je, tražeći rođaka, otišao i kod tadašnjeg političkog lidera OVK Adema Demaćija i njegovog portparola Aljbina Kurtija, koji su, međutim, odbili da razgovaraju s njim.
„Demaći je odbio da se sretne s nama, znao je kakva je situacija“, rekao je svedok, opisujući da je kod Demaćija „video i Kurtija“, ali da „nisu razgovarali“.
Tačijev branilac Greg Kiho pitao je potom svedoka „da li je imao bilo kakvu vezu s Kurtijem“, ali je odgovor bio redigovan za javnost. Svedok je prethodno kazao da se Kurtiju „divi kao premijeru“.
Advokat Kiho sugerisao je da je uzrok otmice svedokovog rođaka bila „ljubomora“ njegovih „neprijatelja“ u selu, tvrdeći da je sam svedok to izjavio posmatračima EU.
„Ja to nisam rekao… Ko su ti neprijatelji“, uzvratio je svedok.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta zlodela počinjena su, po optužnici, u četrdesetak pritvoreničkih centara OVK na Kosovu i u dva pritvora u severnoj Albaniji.
Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji minista za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.