Vesti
Ratni zločini

Suđenje u odsustvu, model za kažnjavanje Srba za ratne zločine?

Kosovska skupština razmatra mogućnost izmene Zakona o krivičnom postupku, kojim bi se omogućilo suđenje za ratne zločine osumnjičenim licima u odsustvu. Ovo pitanje se razmatra na osnovu predloga Samoopredeljenja. “Zakon nije izričito namenjen srpskoj zajednici, ali zapravo će se upravo to desiti”, kaže za RTV Kim Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo.
Suđenje u odsustvu, model za kažnjavanje Srba za ratne zločine?
Kosovska palata pravde (Foto Sudski savet Kosova)

Ukoliko Skupština Kosova usvoji predlog Samoopredeljenja o izmenama Krivičnog zakona, to bi u praksi značilo omogućavanje suđenja u odsustvu licima osumnjičenim da su počinili ratne zločine.

Namera predlagača izmene ovog zakona je, kako za RTV Kim objašnjava poslanik Samoopredeljenja Sami Kurteši, da se ne dozvoli da ratni zločinci izbegnu odgovarajuće presude.

„Mi smo gledali na to pitanje iz ugla žrtava, a ne iz ugla počinilaca. Nismo imali nijednog jedinog argumenta zašto se ovaj predlog ne bi usvojio. Najveći problem jeste to što se radi o licima koja se sada nalaze u Srbiji i pravosudni organi Republike Kosovo i Republike Srbije ne sarađuju u tom smislu“, kaže Kurteši.

Međutim, bez obzira na zadovoljenje emotivnih potreba Samoopredeljenja, utvrđeno je da bi se omogućenjem suđenja za ratne zločine licima u odsustvu prekšila Evrpska konvencija za ljudska prava, ali i domaći zakoni, upozoravaju u nevladinoj organizaciji "Aktiv". Najveći problem u ovom predlogu je nemogućnost da se osumnjičenom omogući pravično suđenje, odnosno iznošenje odbrane, kaže Miodrag Milićević.

"Problem je što neko ko je danas raseljeno lice, koje je sa ovog prostora, a živi negde u centralnoj Srbiji, biva predmet određene optužnice za ratne zločine, a da pritom nema uopšte nikakavih informacija o postojanju iste", kaže Milićević, direktor nevladine organizacije "Aktiv" koja je radila analizu ovog predloga.

Istovremeno, advokat Živojin Jokanović se pita zbog čega se ova odredba zakona vraća u okvire kosovskog pravosuđa nakon što je 2004. godine ona izbačena iz Krivičnog zakona i ne primenjuje se više od 14 godina.

Sada ga, kaže, brinu politički motivi, moguće zloupotrebe a najviše postojanje "tajnih spiskova" o Srbima koji su navodno počinili zločine. "Ko su ti ljudi i ko ih je stavio na spisak, to niko ne zna", kaže Jokanović.

"Mnogi razlozi me navode na sumnju da bi sad mogli da prozovemo jedno stotinak Srba. Sigurno je da će selektovati malo uglednije Srbe, koji neće moći za narednih 15, 20 ili ne znam koliko godina da se pojave na Kosovu. Normalno, to će povući njihove porodice i onemogućiti ili obeshrabriti eventualni povratak tih privremeno raseljenih Srba", kaže advokat.

Zabrinutost sa Jokanovićem deli i Miodrag Milićević, podsećajući na brojne slučajeve hapšenja raseljenih lica tokom posete Kosovu.

"Imali smo tokom prošle godine više hapšenja potencijalnih povratnika ili privremeno raseljenih lica koja borave u Srbiji, a koja su bila, faktički, u poseti na Kosovu. Videlo se da su ti ljudi potpuno nevino optuženi i da takva praksa kreiranja nekih spiskova na osnovu određenih informacija, za koje se ispostavilo da nisu tačne, u ovom slučaju znači dodatni teret i pritisak na one viđenije ljude koji nemaju pristup informacijama zbog nepostojanja saradnje između pravosudnih organa", kaže Milićević.

Poslednji primer hapšenja navodnog osumnjičenog za ratne zločine na Kosovu viđen je u subotu. Na prelazu Jarinje, pod sumnjom da je počinio ratni zločin, uhapšen je Zoran Đorđević, raseljeno lice iz Peći.

Kurteši međutim, negira da je ovaj zakon uperen protiv Srba.

"Zakon je na tri jezika, albanskom, engleskom, srpskom, ali da je zakon namenjen protiv nekoga, ja to sa mojim naočarima ne vidim. Oni to sigurno vide. Mi imamo dokaza protiv određenih ljudi, tačna imena, mesta i vreme kada se zločin desio i mi, zapravo, tražimo da to bude jedan zakon za sve", kaže Kurteši.

Izmeni zakona o Krivičnom postupku kojim se omogućava suđenje u odsustvu za ratne zločine protivi se i kosovski Fond za humanitarno pravo. Uprkos tome, Bekim Bljakaj kaže da se boji da će ovaj predlog biti usvojen u Skupštini Kosova.

"Ja verujem da se ovome niko neće usprotiviti, da će ovaj zakon proći i da ćemo uskoro imati predmete gde se sudi u odsustvu. Nažalost, to će dalje opteretiti pravosuđe ovde. On (zakon) nije izričito namenjen srpskoj zajednici, ali zapravo očito je da će se to desiti“, kaže Bljakaj.

Zabrinjavajuće je i što šira javnost na Kosovu ne zna gotovo ništa o predlogu pokreta Samoopredeljenje, niti je upućena u detalje izmene Krivičnog zakona. Detalje iz nacrta zakona kojim se predviđa omogućavanje suđenja za ratne zločine licima u odsustvu ne zna ni stučna javnost, tvrdi advokat Jokanović.



Ostale vesti

Specijalni sud pozvao u Hag šefa Kosovske obaveštajne agencije
Kancelarija specijalizovanog tužioca pozvala je generalnog inspektora Kosovske obaveštajne agencije (KOA) Burima Ramadanija da posvedoči o svom kretanju za vreme sukoba, od 1998. do 2000. godine, saopšteno je iz KOA.
  • 23.05.2022
Potraga za nestalima i na Kosovu
Više od nedelju dana traje pretraga terena na lokalitetu rudnika Štavalj u opštini Sjenica, u potrazi za potencijalnom masovnom grobnicom. Istraživanja terena vrše se i na Kosovu, tvrde iz kosovskog Instituta za sudsku medicinu. Misija EULEX potvrdila je da pruža tehničku podršku, kako jednoj tako i drugoj strani.
  • 21.05.2022
Haški tribunal odbio zahtev Nebojše Pavkovića za prevremeno oslobađanje

Haški tribunal odbio je zahtev generala Nebojše Pavkovića za prevremeno oslobađanje, iako je on izdržao dve trećine kazne od 22 godine zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima.

  • 19.05.2022
Haradinaju i  Gucatiju  po četiri  godine zatvora
Čelnicima Udruženja ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Hisniju Gucatiju i Nasimu Haradinaju izrečene su presude pred Specijalizovanim većima Kosova. Oni su osuđeni na po četiri ipo godine zatvora i novčane kazne od 100 evra.
  • 18.05.2022
Izricanje presude Haradinaju i Gucatiju
Sud za zločine boraca OVK u Hagu izreći će danas prvostepenu presudu Hisniju Gucatiju i Nasimu Haradinaju, optuženim za ometanje pravosudnog postupka i za zastrašivanje svedoka.
  • 18.05.2022
Započet proces pretrage terena u rudniku Štavalj
Po naredbi koju je donelo Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, na osnovu informacija o potencijalnom mestu masovne grobnice koje je dostavila prištinska delegacija Radne grupe za nestala lica, danas je otpočeo proces pretrage terena na lokalitetu rudnik Štavalj, na teritoriji opštine Sjenica, saopštila je Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije.
  • 10.05.2022