Vesti
Ratni zločini

Predstavnici komisija za nestale iz Prištine i Beograda u Kiževaku

U masovnoj grobnici na lokaciji Kiževak kod Raške se nalaze posmrtni ostaci ljudi koji su ubijeni tokom sukoba na na Kosovu, a ovde su prebačeni da bi se zločin prikrio, izjavio je Ibrahim Makoli, šef radne grupe delegacije Kosova po pitanju nestalih lica.

Predstavnici komisija za nestale iz Prištine i Beograda u Kiževaku
Iskopavanje na kopu Kiževak (Foto RSE)

Tokom obilaska radova na ekshumaciji posmrtnih ostataka u masovnoj grobnici na lokaciji Kiževak, Makoli je u izjavi za medije rekao da taj proces treba zaštititi od politizacije.

„Ovo je humanitarno pitanje i tako ćemo ga i tretirati, ali oni koji su počinili ove zločine treba da dobiju zaslužene kazne“, rekao je Makoli.

Mislimo da u Srbiji postoje i drugi lokaliteti sa potencijalnim masovnim grobnicama, rekao je Makoli.

Prema njegovim rečima, zajedničkim istraživanjem je utvrđeno da postoje još dve lokacije potencijalnih masovnih grobnica u Srbiji – kod Novog Pazara i Sjenice.

„Nadam se da će snimci iz vazduha pomoći da se lociraju ta mesta i da ćemo ih istraživati u budućnosti zajedno sa predstavnicima Srbije“, rekao je Makoli.

Osim Makolija, obilasku su prisustvovali i šef beogradske delegacije Veljko Odalović i predsedavajući Radne grupe Fabijan Bourdije. Oni su obišli lokaciju "Kiževak" na jugozapadu Srbije, na kojoj su polovinom novembra pronađeni posmrtni ostaci, kako se sumnja, albanskih civila ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine.

Odalović: Konačan broj tela tek posle ekshumacije i identifikacije

Šef beogradske delegacije i predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je tokom obilaska lokacije Kiževak da se o broju tela na tom mestu još uvek ne može sa sigurnošću ništa reći, ali je dodao da se može pretpostaviti da se nalazi između 15 i 17 tela.

On je u izjavi za medije dodao da će tek proces ekshumacije i identifikacije dati odgovor na pitanje o broju posmrtnih ostataka i kome pripadaju.

Prema Odalovićevim rečima, ovo je jedna od izmeštenih grobnica u Srbiji.
Odalović kaže da će se raditi na ovoj lokaciji dok god to vremenski uslovi budu dozvoljavali, i da će to sigurno biti narednih 10-ak dana.

Kada radovi budu prekinuti, lokacija će biti adekvatno fizički zaštićena i konzervirana, dodao je Odalović.

„Ovome pristupamo krajnje odgovorno. Ceo proces će biti transparentan“, rekao je on.

U svim fazama su uz sudske veštake iz Srbije prisutni predstavnici Euleksa, Crvenog krsta, Međunarodne komisije za nestale i pripadnici prištinske delegacije, rekao je Odalović.

On je podsetio da je pitanje nestalih visoko pozicionirano i vašingtonskim sporazumom i pregovorima Srbije sa delegacijom Kosova u Briselu.

Bourdije: Zajedničkim radom do zatvaranja ovog teškog poglavlja

Predstavnik Radne grupe iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Fabijan Bourdije rekao je da otkrivanje ove grobnice naglašava značaj otkrivanja nestalih.

U narednim nedeljama na lokaciji će zajedno raditi forenzički timovi kako bi se za još više porodica nestalih zatvorilo teško poglavlje u njihovim životima, rekao je Bourdije.

Snežana Matejić, specijalista sudske medicine koja vodi forenzički tim Srbije izjavila je da će „ovo biti mukotrpan rad zbog terenskih i vremenskih uslova“.

„Ne možemo da zanemarimo ni epidemiološku situaciju, ali ćemo dati sve od sebe da završimo taj posao“, rekla je Matejić.

Ekshumacija tela na mestu nekadašnjeg rudnika Kiževak počela je 30. novembra.

Na licu mesta je tim sudskih veštaka Srbije koji rukovodi forenzičkim aspektom, a prisutni su i stručnjaci Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP), predstavnici Međunarodnog komiteta crvenog krsta (ICRC) i kosovske delegacije Radne grupe za nestala lica u svojstvu posmatrača.

Ljudske ostatke na lokaciji Kiževak pronašli su 16. novembra stručnjaci Misije Evropske unije na Kosovu, kosovskog Instituta za sudsku medicinu i Komisije Vlade Srbije za nestala lica, nakon čega je Viši sud u Beogradu izdao naredbu za ekshumaciju.

Procena je da je na toj lokaciji pronađeno između sedam i 20 posmrtnih ostataka, ali grobnica još uvek nije istražena, rekao je 2. decembra za Radio Slobodna Evropa šef Programa za Zapadni Balkan ICMP Metju Holidej.

On je dodao da se ova masovna grobnica „verovatno povezuje sa ekshumacijom u mestu Rudnica kod Raške pre nekoliko godina“ i da se žrtve pronađene na novoj lokaciji „povezuju sa istim događajem na Kosovu 1999. godine“.

Kiževak se nalazi nekoliko kilometara severno od mesta Rudnica, gde je u neposrednoj blizini prelaza Jarinje 2013. godine otkrivena masovna grobnica sa 52 tela albanskih civila.

U saopštenju Komisije Vlade Srbije za nestala lica navedeno je da je lokacija Kiževak bila predmet istraživanja i probnog iskopavanja proteklih pet godina na osnovu naredbe Tužilaštva za ratne zločine.

Iz misije Evropske unije na Kosovu su 20. novembra saopštili da njihovi stručnjaci vrše iskopavanja u Kiževku od 2015. godine, te da su napravili pomak zahvaljujući snimcima iz vazduha.

"Problem je bio u tome što se radi o velikom kamenolomu i pejzaž se vremenom menjao zbog činjenice da je kamenolom još uvek bio u upotrebi duži niz godina", rekao je Javier Santana, forenzički arheolog Euleks-a.

Kamenolom Kiževak je privatizovan posle 2007. godine. U maju ove godine, eksploataciono pravo na mestu nekadašnjeg rudnika srebra, cinka i olova je od srpske firme "EFPP" kupila geološka kompanija "Tethian" iz Kanade.

Iz Euleksa su naveli da je proces utvrđivanja tačne lokacije bio dodatno zakomplikovan jer se u rudniku nalazi četiri do pet nivoa približne visine od po 13 metara.

Lokacija Kiževak pominje se u izveštaju o napretku ljudskih prava koje svake godine objavljuju Sjedinjene Američke Države. U izveštaju iz 2015. navodi se da se sumnja da su na ovom mestu "srpske snage navodno sahranile ostatke kosovskih Albanaca ubijenih u selu Rezala na Kosovu 1999. godine".

Tela 28 žrtava iz ovog sela pronađena su 2013. godine u masovnoj grobnici u Rudnici 2013, a dve godine kasnije sahranjena su u Rezali.

Prema izveštaju nevladinog Fonda za humanitarno pravo, pripadnici srpskih snaga ubili su u aprilu 1999. godine u Rezali najmanje 42 albanska civila, od toga 39 u masovnoj egzekuciji.

„Među ubijenim civilima bila su tri dečaka, dok je najstarija žrtva imala 97 godina", navela je ova organizacija koja se bavi istraživanjem ratnih zločina u dokumentu "Dosije Rudnica" iz 2015. godine.

Prema izveštaju FHP-a, civile u Rezali ubili su pripadnici 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije u čijoj je nadležnosti bila i takozvana "asanacija terena", odnosno premeštanje tela žrtava.

FHP je naveo da se devet žrtava iz ovog sela i dalje vode kao nestali u evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Od svih ekshumiranih posmrtnih ostataka sa lokacije Kiževak biće uzeti uzorci za DNK analizu, što će omogućiti njihovu identifikaciju, koju će sprovesti Međunarodna komisija za nestala lica.

Kiževak je peta je lokacija u Srbiji na kojoj su pronađeni posmrtni ostaci, kako se sumnja, albanskih civila ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine.

Od 2001. godine do danas, na teritoriji Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom.

Prema podacima Unmik-ove Kancelarije za nestala lica, u Batajnici nadomak Beograda su 2001. godine otkrivena 744 tela. Iste godine, u Petrovom Selu u istočnoj Srbiji pronađeno je 61 telo. Kod jezera Perućac 2001. godine otkrivena je masovna grobnica sa 84 tela. Poslednja masovna grobnica sa 52 tela otkrivena je 2013. godine u Rudnici na jugozapadu zemlje.

Više od 1.640 ljudi sa Kosova, većinom iz albanske zajednice, još se vodi kao nestalo.

Za ratne zločine na Kosovu, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca, pred Haškim Tribunalom je 2011. godine osuđen bivši načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vlastimir Đorđević na ukupno 27 godina zatvora. Kazna mu je kasnije smanjena na 18 godina i služi je u zatvoru u Nemačkoj.

Predstavnik koalicije Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka u Skupštini Srbije Šaip Kamberi pozvao je 1. decembra građane Srbije da potpišu peticiju Fonda za humanitarno pravo za izgradnju Memorijalnog centra u Batajnici.



Ostale vesti

’’Đoković ne zna ništa o zločinu koji mu se stavlja na teret’’
Advokat Vasilije Arsić, koji zastupa Milorada Đokovića uhapšenog u ponedeljak u okolini Peći zbog sumnje da je 1999. godine počinio ratni zločin, izjavio je da njegov branjenik ne zna ništa o zločinu koji mu se stavlja na teret.
  • 28.06.2022
Novo hapšenje zbog ratnih zločina
Uhapšen je državljanin Kosova M. D. crnogorske nacionalnosti iz sela Vitomirica u opštini Peć zbog osnovane sumnje da je učestvovao u akcijama kada je u maju 1999. ubijeno devet civila albanske nacionalnosti, a nestalo još pet osoba, saopšteno je iz Specijalnog tužilaštva Kosova. Radio Goraždevac javlja da je uhapšen jedini povratnik u Vitomiricu koji već 15 godina živi u tom selu.
  • 27.06.2022
Završne reči u slučaju  Mustafe od 13. do 15. septembra
Kako je saopšteno na sajtu Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, dokazni postupak u predmetu protiv Saljiha Mustafe je završen, a završne reči biće održane od 13. do 15. septembra 2022. godine, s tim što je 16. septembar zakazan kao rezervni dan.
  • 26.06.2022
Predžalbena konferencija za Gucatija i Haradinaja 5. jula
Predžalbenu konferenciju pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu u predmetu protiv Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja zakazana je za 5. jul ove godine u 14.00 časova.
  • 26.06.2022
Specijalni sud odbio zahtev za puštanje Tačija i Veseljija na privremenu slobodu

Sud za zločine OVK u Hagu odbio je zahtev bivšeg zapovednika OVK Hašima Tačija, optuženog za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, da bude pušten na privremenu slobodu. Istovremeno, sud je pritvor u Sheveningenu za još dva meseca produžio i drugooptuženom Kadriju Veseljiju.

  • 10.06.2022
Tači i Veselji ostaju u haškom pritvoru
Specijalizovana veća Kosova u Hagu su donela odluku da bivši lideri Oslobodliačke vojske Kosova (OVK) Hašim Tači i Kadri Veselji ostanu u pritvoru ovog haškog suda.
  • 09.06.2022