Sud u Prištini je 11. februara ove godine osudio Đokića na 12 godina zatvora zbog, kako se navodi u presudi, ratnog zločina i kršenja običaja rata.
Sudsko veće predvodjeno sudijom Arbenom Hotijem proglasilo je Djokića krivim zato što je navodno u martu 1999. u akciji grupe srpskih vojnih i policijskih pravojnih snaga u uniformi, učestvovao u proterivanju Albanaca u Peći, da je nasilno ulazio u kuće Albanaca, pucao u vazduh i prisilio albanske porodice da u kratkom roku napuste svoje kuće i krenu u Albaniju i Crnu Goru.
Zoranova supruga, Olivera Đokić kazala je da njen suprug nije imao pravično suđenje i da je nevin osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu.
„Mi smo sa dvoje dece živeli na Kosovu do 2014. godine. Zoran je radio u mnogim nevladinim organizacijama, Vladi Kosova, administrativnoj Kancelariji Severna Mitrovica koja je pripadala Ministarstvu lokalne samouprave, sve to punih 15 godina posle završetka rata. Pa zar bi ostao na Kosovu da je počinio bilo šta loše svojim komšijama Albancima“, kaže supruga Olivera.
Oni koji su sa srpske strane počinili zločine, dodaje Đokićeva, ne smeju ni da dođu blizu Kosova, a kamoli da 15 godina posle rata ostanu da žive i rade na Kosovu, zajedno s porodicom.
Porodica i prijatelji Zorana Đokića mole Ministarstvo pravde Kosova, Ombudsmana Kosova, Hjuman rajts voča, Ambasada SAD i Velike Britanije, Fonda za humanitarno pravo i kosovskog Fonda za otvoreno društvo, da apeluju na Sudski savet Kosova i Tužilačko veće Kosova kako bi sudije u Prištini u ovom slučaju presudile stručno, hrabro, nezavisno i nepristrasno, poštujući Član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, načela krivičnog prava i odredbe domaćeg zakonodavstva.
U apelu se ukazuje na nekoliko činjenica koje potvrđuju da je Zoranu Đokiću povređeno pravo na pravično suđenje.
Navodi se da su kosovski mediji osuđujućim rečnikom Đokića učinili krivcem i pre podizanja optužnice.
U istražnom postupku braniocu optuženog Đokića, advokatu Ljubomiru Pantoviću, nije bilo dozvoljeno da prisusutvuje istražnim radnjama i saslušanju svedoka.
Optužnica je proširena pet dana pre zakazanog pretresa za iznošenje završne reči, a proširenje nije obrazloženo.
Iako su u istražnom postupku devet saslušanih svedoka albanske nacionalnosti svedočili u korist Zorana Đokića, njihovi iskazi nisu uzeti prilikom utvrdjivanja krivice optuženog.
Jedini svedok očevidac konkretnog ratnog zločina Š.K., svedok albanske nacionalnosti, izjavio je na prvom saslušanju da je učinjeni zločin počinio Srbin N.M. koji je posle rata pobegao iz Peći.
Iako je svedok Š.K. tužilaštvu i sudu ukazao da optuženi Zoran Đokić nije počinilac, njegov iskaz nije uzet kao ključni dokaz, već je dokazna snaga data svedočenjima onih svedoka koji su svoje iskaze temeljili na posrednim saznanjima o izvršenom zločinu u naselju Kristal u Peći 1999. godine.
„Sve ove povrede su i dovele do strašne osudjujuće presude, kojom je za ratni zločin osudjena nevina ličnost Zoran Đokić“, navodi se u apelu.
Zoran Đokić je uhapšen početkom februara 2019. godine na administartivnom prelazu Jarinje, kada je sa maloletnim sinom pošao da obidje porodicu u Severnoj Mitrovici. Od tada se nalazi u zatvoru u Podujevu.