Vesti
Ratni zločini

Pitanja bez odgovora

Pitanje nestalih i kidnapovanih lica nije prioritet ni Prištini, niti Beogradu i ne postoji iskrena volja ovih strana da se ono reši, već se često koristi samo za politička prepucavanja, zaključeno je u najnovijoj emisiji „Sporazum“.
Pitanja bez odgovora
Silvana Marinković, Bekim Bljakaj i Milica Radovanović u emisiji ''Sporazum'' (Printskrin Sporazum)

Na Kosovu se još uvek traga za 1.622 nestale i kidnapovane osobe tokom i nakon sukoba na Kosovu.
Iako se pitanje nestalih lica u poslednjih godinu i nešto dana našlo kao tema u Briselu, učesnici emisije „Sporazum“ saglasni su da ni Priština, ni Beograd nisu iskreni kad govore o ovoj temi, već je politizuju i koriste za svoje „političke igrarije“.

„Veliko je razočaranje za porodice nestalih što je sve drugo bitnije od rešavanje sudbine nestalih i kidnapovanih koje je najvažnije humanitarno pitanje“, rekla je Silvana Marinkovic iz Udruženja kidnapovinih i nestalih lica u Gračanici.

„Zvaničnici, kako Srbije tako i Kosova, koriste ovu temu za međusobna prozivanja, a ne za suštinski razgovor o rešavanju ovog pitanja. To što već 20 godina počinioci nisu procesuirani je zato što ga ni Kosovo, ni Srbija nisu smatrali prioritetnim, niti se u domaćoj javnosti vršio dovojan prtisak da se tim pitanjem više bave“, kazala je Milica Radovanović iz Nove društvene inicijative.

„Čini mi se da ne možemo još uvek da im poverujemo da ovo pitanje smatraju humanitarnim, jer nismo videli neke konkretne radnje i pomake kad je rešavanje sudbine nestalih lica u pitanju. Plašim se da su sad, nakon 20 i više godina od završetka konflikta na Kosovu, čak i društva počela da se ne saosećaju sa porodicama žrtava, da se ne saosećaju sa onima kojima je ovo pitanje najbolnije, a institucije naročito“, kazao je direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj.

Silvana Marinković kaže da se sva neozbiljnost i nezainteresovanost Kosova i Srbije za ovu temu ogleda u činjenici da su porodice žrtava o svemu što se do sada o nestalima razgovaralo u okviru dijaloga u Briselu dobijale informacije samo iz medija.

"I Beograd i Priština kažu da su im nestala lica prioritet, ali sami rezultati mogu da pokažu koliko je to ustvari stvarno tako. Mi 22 godine slušamo jedne iste priče, a ni posle 22 godine nemamo nikakvih rezultata“, rekla je ona.

Odgovornost za nerešavanje pitanje nestalih i kidnapovanih lica prema mišljenju Milice Radovanović snose podjednako i Priština i Beograd.

"Zna se koliko lica se i dalje vodi kao nestalo, zna se u kom vremenskom periodu su ta lica nestala, zna se suštinski ko je odgovoran za njihov nestanak. Tako da je odgovor - Srbija je odgovorna da pronađe posmrtne ostatke nestalih lica koja se nalaze na njenoj teritoriji i procesuira lica odgovorna za njihov nestanak i obrnuto. Kosovo je odgovorno i dužno da pronađe posmrtne ostatke koji se nalaze na Kosovu i procesuira lica odgovorna za te prisilne nestanke", smatra ona.

Kada je u pitanju uloga međunarodne zajednice u procesu rasvetljavanja sudbine nestalih i kidnapovanih lica, Silvana Marinković je stava da tu ne postoji preveliko interesovanje.

„Najveću odgovornost za ubijanje, kidnapovanje, rušenje kuća i spomenika snosi međunarodna zajednica koja je ovde došla kao mirovna misija, a zapravo se od dolaska međunarodne misije dešavao najveći broj kidnapovanja kako Srba, tako i Alabanaca. Zato ne postoji šansa da se ubrzo reši ovo pitanje", kazala je ona.

Bekim Bljakaj dodaje da je međunarodna zajednica mogla i trebala da izvrši veći pritisak, pa čak i da uslovi Beograd i Prištinu da reše pitanje nestalih osoba.

„Međunarodna zajednica do sada nije našla najbolje rešenje da izvrši pritisak na Beograd i Prištinu, niti ih je uslovila da što pre reše ovo pitanje, da rade više na razrešavanju pitanja nestalih i kidnapovanih. Ja ne znam koji bi to pritisak bio, ali kroz godine je, možda, međunaordna zajednica trebala više da uslovljava strane na rešavanje pitanja koje se odnosi na prošlost. Ne samo na pitanje nestalih osoba, nego i na pitanja pravde za žrtve, odnosno na procesuiranje onih koji su počinili zločine, bar za one za koje imamo dokaze. Mi nismo videli to uslovljavanje“, kazao je on.

Bekim Bljakaj se u emisiji „Sporazum“ osvrnuo i na nedavno rušenje spomen ploče nestalim novinarima Đuru Slavuju i Ranku Pereniću u blizini Velike Hoče, ističući da je izostanak reakcije kosovskih institucija pokazatelj njihovog, ali i odnosa celokupnog kosovskog društva prema pitanju nestalih lica.

„To je žalosno. Ja sam, nažalost, pre par dana negde pročitao da je ponovo nestala ta ploča, osmi put zaredom i to je neverovatno. Neverovatno je kako nema reakcija. Možda (je nema) jer se nedovoljno pažnje posvećuje takvim vandalskim činovima. Plašim se da smo počeli da se navikavamo na takvo ponašanje što apsolutno nije normalno ni za jedno društvo”, rekao je Bljakaj, dodavši da je nedopustivo „da i u Srbiji, u Batajnici, na mestu gde je pronađeno preko 700 tela nestalih Albanaca ne postoji nijedan spomenik, niti ploča koja bi označila to mesto kao mesto gde su bile masovne gorbnice“.

U emisiji je takođe bilo reči i o uslovljavanju kosovske strane kad povlačenjem Veljka Odalovića sa funkcije predsednika Komisije Vlade Srbije za nestala lica. Direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj kazao je da Priština ne bi trebala da uslovljava Beograd, već da bi trebali da teže zajedničkom cilju. To je, kako kaže, rasvetljavanje što više slučajeva nestalih lica.

„On (Veljko Odalović) je preko 20 godina predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica i on je neko ko ima najviše informacija u vezi nestalih lica. Ja ne verujem da je gospodin Odalović onaj koji donosi odluke, ja verujem da je njegov šef možda Vučić, koji može da donosi te vrlo visoke odluke u Srbiji. Zato ne razumem gospodina Kurtija, zbog čega traži da se razreši Odalović, a ne i sam Vućić. Mislim da ne bi trebalo da se uslovljava, jer koliko sam ja saznao, to je stvorilo neki problem i ta saradnja nije baš dobra, kao što je bila ranije, upravo jer kosovska strana sada ne sarađuje sa Odalovićem toliko usko. Zbog te nesaradnje je i proces pronalaženja nestalih lica usporen“, kazao je on.

Milica Radovanović je mišljenja da i srpski i kosovski zvaničnici treba da „gledaju u svoja dvorištva pre nego krenu da se bave tuđim“, navodeći kao primer da je trenutni direktor Državnog arhiva Kosova lice koje je pravosnažno osuđeno za ratne zločine.

“Bedri Ziberaj je izašao iz zatvora i poslednje dve godine, ne mogu tačno da se setim, je direktor Agencije za državni arhiv Kosova. Pre nego što se uputi zahtev za smenu Odalovića, mi trenutno imamo osobu koja je osuđeni ratni zločinac, koja se nalazi na javnoj funkciji na Kosovu. To je uvreda i za žrtve i za porodice žrtava, da je takva osoba na funkciji”, rekla je ona.

Bekim Bljakaj takođe smatra da je nedopustivo da osuđeni ratni zločinci obavljaju javne funkcije.

“Zapravo, to je tačno. Bio je jedan sudski process, među prvima na Kosovu, za ratne zločine gde je gospodin Ziberaj osuđen pravosnažno za ratni zločin. Nedopustivo je da lica koja su osuđena za ratne zločine obavljaju bilo kakvu javnu funkciju u bilo kakvoj javnoj instituciji”, kazao je on.

Sagovornici su se složili da samo zajedničkim snagama i saradnjom srpskih i albanskih porodica kidnapovanih i nestalih lica može da se izvrši jači pritisak na institucije u Beogradu i Prištini da se pitanje nestalih lica pomeri sa mrtve tačke.

 



Ostale vesti

Produžen pritvor Saljihu Mustafi

Bivšem lideru OVK Sahilju Mustafi produžen je pritvor zbog opasnosti od bekstva i bojazni da će opstruirati sudski postupak ako se nađe na slobodi.

  • 22.01.2022
Sud odbacio zaključak veštaka odbrane da su Haradinaj i Gucati uzbunjivači

Odbrana Nasima Haradinaja, optuženog za ometanje suda za zločine boraca OVK u Hagu i za zastrašivanje svedoka, dokazivala je preko veštaka En Majers da je Haradinaj "uzbunjivač" i da uživa zaštitu od krivičnog gonjenja. Tvrdnju iz pisanog izveštaja Majersove da su Haradinaj i saoptuženi Hisni Gucati "uzbunjivači", raspravno veće je, međutim, odbacilo, uz obrazloženje da o tome mogu zaključivati samo sudije, a ne veštak.

  • 21.01.2022
FHPK: Istrage se i dalje otvaraju na dan hapšenja osumnjičenih
Trenutno je ispred sudova na Kosovu u toku osam sudskih postupaka za ratne zločine. Optuženo je pet osoba, tri Srbina i dva Albanaca. Još dve osobe su uhapšene kao osumnjičene za ratne zločine, ali je protiv njih
postupak još uvek u fazi istrage. Fond za humanitarno pravo Kosova (FHPK) koji od završetka oružanog sukoba prati ova suđenja pred kosovskim sudovima, predstavio je opšte podatke o sudskim postupcima za ratne zločine u periodu jul - decembar 2021.
  • 18.01.2022
Haradinaj: Ne pozivati zločince kao svedoke, pogotovo Srbe
"Ukoliko se kriminalci koriste kao svedoci, a tu mislim na lica koja su na spisku Specijalizovanog tužilaštva, zločini neće biti otkriveni. Možda je to i cilj tužilaštva", izjavio je na današnjem suđenju Nasim Haradinaj, potpredsednik Udruženja veterana OVK.
  • 12.01.2022
Haradinaj: Specijalizovano tužilaštvo sarađuje sa Srbijom

"Činjenica je da Specijalizovano tužilaštvo sarađuje sa Srbijom i to svi znaju na Kosovu", rekao je na današnjem suđenju Nasim Haradinaj, koji se, zajedno sa Hisnijem Gucatijem, tereti pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu za curenje poverljivih dokumenata i zastrašivanje svedoka.

  • 11.01.2022
Podignuta optužnica protiv bivše pripadnice ISIS-a sa Kosova
Specijalno kosovsko tužilaštvo podnelo je optužnicu protiv S. Š. zbog učešća u terorističkoj organizaciji. Ovo je šesta optužnica koja je u poslednjih mesec dana podignuta na Kosovu za krivična dela u vezi sa terorizmom.
  • 30.12.2021