Vesti
Ratni zločini

Pitanja bez odgovora

Pitanje nestalih i kidnapovanih lica nije prioritet ni Prištini, niti Beogradu i ne postoji iskrena volja ovih strana da se ono reši, već se često koristi samo za politička prepucavanja, zaključeno je u najnovijoj emisiji „Sporazum“.
Pitanja bez odgovora
Silvana Marinković, Bekim Bljakaj i Milica Radovanović u emisiji ''Sporazum'' (Printskrin Sporazum)

Na Kosovu se još uvek traga za 1.622 nestale i kidnapovane osobe tokom i nakon sukoba na Kosovu.
Iako se pitanje nestalih lica u poslednjih godinu i nešto dana našlo kao tema u Briselu, učesnici emisije „Sporazum“ saglasni su da ni Priština, ni Beograd nisu iskreni kad govore o ovoj temi, već je politizuju i koriste za svoje „političke igrarije“.

„Veliko je razočaranje za porodice nestalih što je sve drugo bitnije od rešavanje sudbine nestalih i kidnapovanih koje je najvažnije humanitarno pitanje“, rekla je Silvana Marinkovic iz Udruženja kidnapovinih i nestalih lica u Gračanici.

„Zvaničnici, kako Srbije tako i Kosova, koriste ovu temu za međusobna prozivanja, a ne za suštinski razgovor o rešavanju ovog pitanja. To što već 20 godina počinioci nisu procesuirani je zato što ga ni Kosovo, ni Srbija nisu smatrali prioritetnim, niti se u domaćoj javnosti vršio dovojan prtisak da se tim pitanjem više bave“, kazala je Milica Radovanović iz Nove društvene inicijative.

„Čini mi se da ne možemo još uvek da im poverujemo da ovo pitanje smatraju humanitarnim, jer nismo videli neke konkretne radnje i pomake kad je rešavanje sudbine nestalih lica u pitanju. Plašim se da su sad, nakon 20 i više godina od završetka konflikta na Kosovu, čak i društva počela da se ne saosećaju sa porodicama žrtava, da se ne saosećaju sa onima kojima je ovo pitanje najbolnije, a institucije naročito“, kazao je direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj.

Silvana Marinković kaže da se sva neozbiljnost i nezainteresovanost Kosova i Srbije za ovu temu ogleda u činjenici da su porodice žrtava o svemu što se do sada o nestalima razgovaralo u okviru dijaloga u Briselu dobijale informacije samo iz medija.

"I Beograd i Priština kažu da su im nestala lica prioritet, ali sami rezultati mogu da pokažu koliko je to ustvari stvarno tako. Mi 22 godine slušamo jedne iste priče, a ni posle 22 godine nemamo nikakvih rezultata“, rekla je ona.

Odgovornost za nerešavanje pitanje nestalih i kidnapovanih lica prema mišljenju Milice Radovanović snose podjednako i Priština i Beograd.

"Zna se koliko lica se i dalje vodi kao nestalo, zna se u kom vremenskom periodu su ta lica nestala, zna se suštinski ko je odgovoran za njihov nestanak. Tako da je odgovor - Srbija je odgovorna da pronađe posmrtne ostatke nestalih lica koja se nalaze na njenoj teritoriji i procesuira lica odgovorna za njihov nestanak i obrnuto. Kosovo je odgovorno i dužno da pronađe posmrtne ostatke koji se nalaze na Kosovu i procesuira lica odgovorna za te prisilne nestanke", smatra ona.

Kada je u pitanju uloga međunarodne zajednice u procesu rasvetljavanja sudbine nestalih i kidnapovanih lica, Silvana Marinković je stava da tu ne postoji preveliko interesovanje.

„Najveću odgovornost za ubijanje, kidnapovanje, rušenje kuća i spomenika snosi međunarodna zajednica koja je ovde došla kao mirovna misija, a zapravo se od dolaska međunarodne misije dešavao najveći broj kidnapovanja kako Srba, tako i Alabanaca. Zato ne postoji šansa da se ubrzo reši ovo pitanje", kazala je ona.

Bekim Bljakaj dodaje da je međunarodna zajednica mogla i trebala da izvrši veći pritisak, pa čak i da uslovi Beograd i Prištinu da reše pitanje nestalih osoba.

„Međunarodna zajednica do sada nije našla najbolje rešenje da izvrši pritisak na Beograd i Prištinu, niti ih je uslovila da što pre reše ovo pitanje, da rade više na razrešavanju pitanja nestalih i kidnapovanih. Ja ne znam koji bi to pritisak bio, ali kroz godine je, možda, međunaordna zajednica trebala više da uslovljava strane na rešavanje pitanja koje se odnosi na prošlost. Ne samo na pitanje nestalih osoba, nego i na pitanja pravde za žrtve, odnosno na procesuiranje onih koji su počinili zločine, bar za one za koje imamo dokaze. Mi nismo videli to uslovljavanje“, kazao je on.

Bekim Bljakaj se u emisiji „Sporazum“ osvrnuo i na nedavno rušenje spomen ploče nestalim novinarima Đuru Slavuju i Ranku Pereniću u blizini Velike Hoče, ističući da je izostanak reakcije kosovskih institucija pokazatelj njihovog, ali i odnosa celokupnog kosovskog društva prema pitanju nestalih lica.

„To je žalosno. Ja sam, nažalost, pre par dana negde pročitao da je ponovo nestala ta ploča, osmi put zaredom i to je neverovatno. Neverovatno je kako nema reakcija. Možda (je nema) jer se nedovoljno pažnje posvećuje takvim vandalskim činovima. Plašim se da smo počeli da se navikavamo na takvo ponašanje što apsolutno nije normalno ni za jedno društvo”, rekao je Bljakaj, dodavši da je nedopustivo „da i u Srbiji, u Batajnici, na mestu gde je pronađeno preko 700 tela nestalih Albanaca ne postoji nijedan spomenik, niti ploča koja bi označila to mesto kao mesto gde su bile masovne gorbnice“.

U emisiji je takođe bilo reči i o uslovljavanju kosovske strane kad povlačenjem Veljka Odalovića sa funkcije predsednika Komisije Vlade Srbije za nestala lica. Direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj kazao je da Priština ne bi trebala da uslovljava Beograd, već da bi trebali da teže zajedničkom cilju. To je, kako kaže, rasvetljavanje što više slučajeva nestalih lica.

„On (Veljko Odalović) je preko 20 godina predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica i on je neko ko ima najviše informacija u vezi nestalih lica. Ja ne verujem da je gospodin Odalović onaj koji donosi odluke, ja verujem da je njegov šef možda Vučić, koji može da donosi te vrlo visoke odluke u Srbiji. Zato ne razumem gospodina Kurtija, zbog čega traži da se razreši Odalović, a ne i sam Vućić. Mislim da ne bi trebalo da se uslovljava, jer koliko sam ja saznao, to je stvorilo neki problem i ta saradnja nije baš dobra, kao što je bila ranije, upravo jer kosovska strana sada ne sarađuje sa Odalovićem toliko usko. Zbog te nesaradnje je i proces pronalaženja nestalih lica usporen“, kazao je on.

Milica Radovanović je mišljenja da i srpski i kosovski zvaničnici treba da „gledaju u svoja dvorištva pre nego krenu da se bave tuđim“, navodeći kao primer da je trenutni direktor Državnog arhiva Kosova lice koje je pravosnažno osuđeno za ratne zločine.

“Bedri Ziberaj je izašao iz zatvora i poslednje dve godine, ne mogu tačno da se setim, je direktor Agencije za državni arhiv Kosova. Pre nego što se uputi zahtev za smenu Odalovića, mi trenutno imamo osobu koja je osuđeni ratni zločinac, koja se nalazi na javnoj funkciji na Kosovu. To je uvreda i za žrtve i za porodice žrtava, da je takva osoba na funkciji”, rekla je ona.

Bekim Bljakaj takođe smatra da je nedopustivo da osuđeni ratni zločinci obavljaju javne funkcije.

“Zapravo, to je tačno. Bio je jedan sudski process, među prvima na Kosovu, za ratne zločine gde je gospodin Ziberaj osuđen pravosnažno za ratni zločin. Nedopustivo je da lica koja su osuđena za ratne zločine obavljaju bilo kakvu javnu funkciju u bilo kakvoj javnoj instituciji”, kazao je on.

Sagovornici su se složili da samo zajedničkim snagama i saradnjom srpskih i albanskih porodica kidnapovanih i nestalih lica može da se izvrši jači pritisak na institucije u Beogradu i Prištini da se pitanje nestalih lica pomeri sa mrtve tačke.

 



Ostale vesti

’’Đoković ne zna ništa o zločinu koji mu se stavlja na teret’’
Advokat Vasilije Arsić, koji zastupa Milorada Đokovića uhapšenog u ponedeljak u okolini Peći zbog sumnje da je 1999. godine počinio ratni zločin, izjavio je da njegov branjenik ne zna ništa o zločinu koji mu se stavlja na teret.
  • 28.06.2022
Novo hapšenje zbog ratnih zločina
Uhapšen je državljanin Kosova M. D. crnogorske nacionalnosti iz sela Vitomirica u opštini Peć zbog osnovane sumnje da je učestvovao u akcijama kada je u maju 1999. ubijeno devet civila albanske nacionalnosti, a nestalo još pet osoba, saopšteno je iz Specijalnog tužilaštva Kosova. Radio Goraždevac javlja da je uhapšen jedini povratnik u Vitomiricu koji već 15 godina živi u tom selu.
  • 27.06.2022
Završne reči u slučaju  Mustafe od 13. do 15. septembra
Kako je saopšteno na sajtu Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, dokazni postupak u predmetu protiv Saljiha Mustafe je završen, a završne reči biće održane od 13. do 15. septembra 2022. godine, s tim što je 16. septembar zakazan kao rezervni dan.
  • 26.06.2022
Predžalbena konferencija za Gucatija i Haradinaja 5. jula
Predžalbenu konferenciju pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu u predmetu protiv Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja zakazana je za 5. jul ove godine u 14.00 časova.
  • 26.06.2022
Specijalni sud odbio zahtev za puštanje Tačija i Veseljija na privremenu slobodu

Sud za zločine OVK u Hagu odbio je zahtev bivšeg zapovednika OVK Hašima Tačija, optuženog za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, da bude pušten na privremenu slobodu. Istovremeno, sud je pritvor u Sheveningenu za još dva meseca produžio i drugooptuženom Kadriju Veseljiju.

  • 10.06.2022
Tači i Veselji ostaju u haškom pritvoru
Specijalizovana veća Kosova u Hagu su donela odluku da bivši lideri Oslobodliačke vojske Kosova (OVK) Hašim Tači i Kadri Veselji ostanu u pritvoru ovog haškog suda.
  • 09.06.2022