Vesti
Ratni zločini

Odbijen zahtev Tačija da bude pušten na slobodu

Sud za zločine OVK u Hagu odbio je zahtev bivšeg zapovednika OVK Hašima Tačija, optuženog za ratne zločine nad Albancima, Srbima i Romima, na Kosovu i u Albaniji, da bude pušten na privremenu slobodu.

Odbijen zahtev Tačija da bude pušten na slobodu
Hašim Tači (Foto prnt.scr Specijalizovana veća Kosova)

U danas objavljenoj odluci, koja je doneta 22. januara, pretprocesni sudija Nikola Giju zaključio je da „postoji rizik da bi Tači pobegao, opstruisao napredak u procesima pred sudom ili počinio nove zločine nad onima koji se smatraju protivnicima OVK, uključujući svedoke koji bi mogli pružiti dokaze ili je već zakazano njihovo pojavljivanje pred sudom“.

Sudija Giju usvojio je time argumente tužilaštva, koje se protivilo zahtevu Tačijeve odbrane za privremeno oslobađanje.

Kao i u prethodnoj odluci kojom je odbio isti zahtev saoptuženog Kadrija Veseljija, sudija Giju zaključio je da je rizik od Tačijevog potencijalnog bekstva sada veći nego pre njegovog hapšenja, zato što je saznao detalje optužnice i dokaza protiv njega.

Visina kazne, uključujući i doživotnu, koja Tačiju preti, ako bude osudjen, takođe je faktor koji je sudija uzeo u obzir.

Tačijev visoki položaj u OVK i na Kosovu, čiji je bio predsednik, po odluci sudije Gijua, doneo mu je široku mrežu pristalica, koji bi mu mogli pomoći da pobegne.

Ta mreža „može biti mobilisana u cilju opstruisanja napretka istrage tužilaštva i odvijanja krivičnih procesa“, naglasio je sudija Giju.

Na rizik da bi Tači mogao ometati rad suda, po sudiji, ukazuje i činjenica da je on, samo nekoliko dana pošto je saznao da je optužen, tražio od tadašnjeg američkog državnog sekretara Majka Pompea da interveniše, te da je potom skratio kazne nekim pripadnicima OVK osuđenim za zločine na Kosovu.

Tači je, uz to, pokušao i da utiče na svedoke i osumnjičene koje je tužilaštvo pozivalo na saslušanje u Hag tako što im je omogućavao privilegije.

Sudija Giju naznačio da je se te činjenice moraju posmatrati „u kontekstu opšte, već dobro utvrđene i tekuće klime uznemiravanja svedoka i uplitanja u krivične postupke protiv bivših pripadnika OVK“ na Kosovu.

Podsećajući da su u srži optužnice zločini protiv osoba koje su bile označene kao protivnici OVK, sudija Giju je ocenio da bi postoji rizik da bi Tači na slobodi mogao pokušati da ponovi krivično delo tako što bi uznemiravao svedoke ili uticao na njih.

Zahtev za puštanje na privremenu slobodu podneli su i saoptuženi Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Odluke sudije Gijua o tim zahtevima sud još nije objavio.

Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) optuženi su za zlodela počinjena u 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.

U vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade, od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tužioci traže da suđenje počne u septembru ove godine, a odbrana tvrdi da proces ne može početi do leta 2022.



Ostale vesti

Završeno ispitivanje prvog svedoka na suđenju Mustafi
Na suđenju nekadašnjem komandantu OVK Saljihu Mustafi, nakon četiri dana završeno je ispitivanje prvog svedoka pred Specijalizovanim većima u Hagu.
  • 23.09.2021
Nastavljeno ispitivanje svedoka u slučaju protiv Mustafe

Na suđenju nekadašnjem komandantu u OVK Saljihu Mustafi, danas je četvrti dan zaredom, nastavljano ispitivanje prvog svedoka pred Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu.

  • 23.09.2021
Svedok W03593: Prebijani smo svakodnevno
U nastavku suđenja Saljihu Mustafi pred sudom za zločine OVK u Hagu, zaštićeni svedok optužbe potvrdio da ga je Mustafa, u proleće 1999, tukao u pritvoru OVK.
  • 21.09.2021
Svedok prepoznao Mustafu kao glavnog u logoru u Zlašu
U nastavku svedočenja, zaštićeni svedok označen brojem 3.593 prepoznao je Saljiha Mustafu kao glavnog u logoru na imanju u selu Zlaš. Planirano je da bude saslušano ukupno 16 svedoka protiv Mustafe.
  • 20.09.2021
Nastavlja se suđenje Saljihu Mustafi
Nakon što je započeto 15. septembra, suđenje bivšem pripadniku OVK, Saljihu Mustafi, koji se tereti za ratne zločine, nastavljeno je danas pred Specijalnim sudom u Hagu.
  • 20.09.2021
Prvi svedok protiv Mustafe u ponedeljak u Hagu
Suđenje za ratne zločine bivšem pripadniku Oslobodilačke vojske Kosova Saljihu Mustafi biće nastavljeno u ponedeljak iskazom prvog svedoka.
  • 17.09.2021