Vesti
Ratni zločini

FHP: Samo jedna optužnica podignuta u 2021. godini

Tokom prošle godine na Kosovu su pokrenuti ili su u različitim fazama vođeni krivični postupci u 11 predmeta za ratne zločine prema civilnom stanovništvu. Predmeti se vode protiv osam Srba i tri Albanca, navodi se u godišnjem izveštaju Fonda za humanitarno pravo Kosova. Kancelarija Specijalnog tužioca podigla je samo jednu optužnicu za ratni zločin i to u slučaju Svetomira Bačevića.  Zbog sumnje da su počinile zločin protiv civilnog stanovništva uhapšeni su Muhamed Alidemaj i Duško Arsić.
FHP: Samo jedna optužnica podignuta u 2021. godini
Sa konferencije u Prištini (Foto Kim)

Kada su u pitanju ratni zločini koji imaju političku ili etničku pozadinu u tri slučaja su bila umešana dva Albanca i sedam Srba, stoji u ovom izveštaju.

Podrška Švajcarske ambasade rešavanju pitanja ratnog zločina proističe iz tri glavna stuba, naglasila je Paulina Gacaferi, zamenica ambasadora.

"Prvo - žrtve i njihove porodice imaju pravo na pravdu, iako nema potrebe naglašavati, nema ničega što može nadoknaditi gubitak njihovih najmilijih. Pravda im može doneti moralnu satisfakciju. Pod dva - država je dužna da istraži i krivično goni povrede ljudskih prava i pod tri - pravda je važan deo izgradnje i održavanja mira. Kultura nekažnjavanja i zaostavštine zločina iz prošlosti koji nisu rešeni, jedino može oslabi mir, kazala je zamenica šefa misije u Švajcarskoj ambasadi na Kosovu Paulina Gacaferi.

Suočavanje s prošlošću i pružanje pravde nije jednostavna tema za diskusiju, ali je od suštinskog značaja govoriti o tome, mišljenja je ambasador Velike Britanije na Kosovu Nikolas Abot.

"I 23 godine nakon sukoba mnogo je onih koji još nisu videli pravdu. Vlada i sudstvo tokom proteklih 20 godina jesu zabeležili napredak, ali ipak i dalje ima puno značajnih izazova. Ratni zločini su bili u ekskluzivnom mandatu UMNIK-a, a zatim i EULEKS-a do 2018. godine kada je Kosovo preuzelo potpuni mandat za ratne zločine.Još jedan nedostatak jeste što mnogo počinioci nisu na Kosovu. Postoji nedostatak institucionalne saradnje sa Srbijom. Vreme je, takođe, jedan od neprijatelja, mnogi od preživelih su u međuvremenu preminuli ili su sada stvarno u poznim godinama što može uticati na unakrsno ispitivanje da postane manje pouzdano i teže . Mnogi od dokaza su takođe oštećeni ili sada čak nepostojeći", rekao je on.

Abot dodaje da pravda na Kosovu i u Srbiji zavisi od političke volje.

"Suočavanje sa svim ovi izazovima je od suštinskog značaja za izgrdnju bolje budućnosti za celo Kosovo i čitav region. Pristup pravdi predstavlja ključni izazov za preživele i članove porodica žrtava. Njihov glavni zahtev je da počinioci budu kažnjeni. Sa više od 13 hiljada ubijenih i nestalih tokom sukoba na Kosovu, samo 213 osoba je optuženo dok je samo 71 osuđen. Politički predstavnici mogu uraditi mnogo više kako bi zaštitili dostojanstvo žrtava i preživelih. Govor mržnje, pristrasne izjave, zloupotreba i pogrešno tumačenje poršlosti ima negativan uticaj.Prepisivanje ratnih zločina određenoj grupi ili populaciji je takođe štetno jer sprečava sprovođenje sistema za zaštitu žrtava i ometa proces pomirenja", zaključio je on.

Šefica Odeljenja za ratne zločine Drita Hajdari je kazala je kosovsko pravosuđe u teškoj situaciji pošto je, kako je istakla, pitanje ratnog zločina teška tema.

"I sada, toliko nakon rata, imamo i dalje velike izazove", kazala je ona ističući da Tužilaštvo ima preko hiljadu predmeta za ratne zločine.

Hajdari je navela da je zabrinjavajuće to što je tokom prošle godine podignuta samo jedna optužnica.

"Oni koji ne znaju proces, mogli bu da optužuju Tuzilaštvo za nemar, ali ta jedna optuznica znači da smo uspeli da obezbedimo hapšenje jednog lica koje je okrivljeno. Sada imamo zakon koji nam omogućava da radimo i suđenje u odsustvu, što po mom mišljenju nije primenljivo. Kada pričamo o suđenju u odsustvu, moj princip jeste da ta mogućnost treba da se primenjuje tek kada iscrpimo sve mogućnosti u postupku. To treba da bude baš poslednja opcija", rekla je ona.

"Da 2021. nismo uhapsili nikoga, moglo je da se desi da nemamo nijednu optužnicu, da niko nije uhapšen. Imamo preko hiljadu predmeta o ratnim zločinima", podsetila je ona i dodala da su prioritet teški slučajevi, poput masakara.

"Kada završimo tu istragu, onda čekamo hapšenja okrivljenih. To je problematična stvar, s obzirom da je većina njih van Kosova. Njihovo hapšenje zavisi u velikoj meri od Interpola i države u kojoj se lice u tom trenutku nalazi", zaključila je.

Šef Odeljenja za istragu ratnih zločina u Kosovskoj policiji Avni Vrajoli kaže da od policije svi očekuju previše. I on, kao i Hajdari, smatra da je najveći problem što je većina osumnjičenih za ratne zločine izvan Kosova.

Vrajoli veruje da Kosovo treba da uspostavi punu saradnju sa Srbijom kada su u pitanju zločini. Kaže da od 1999. godine nisu svi podaci predati Kosovoskoj policiji, te da im to stvara veliki problem u radu.

Advokat Artan Ćerkini kaže da je velika prepreka to što Srbija i Kosovo nemaju sporazum o saradnji po pitanju ratnih zločina. I on smatra da je većina počinilaca takvih dela u Srbiji. Smatra da je nepriznavanje Kosova od strane pet zemalja članica EU takođe prepreka, kao i to što Kosovo nije članica Interpola.

Događaju koji je organizovan u Hotelu "Sirijus" u Prištini prisustvuju i drugi prioadnici Kosovske policije, Osnovnog suda u Prištini, advokati. Iako je bio najavljen kao jedan od panelista Ljubomir Pantović, advokat osuđenog Zorana Đokića nije prisustvovao današnjoj konferenciji.



Ostale vesti

Poziv suda u Hagu dobio još jedan vođa nekadašnje OVK

Bivši komandant nekadašnje OVK, Sadik Halitjaha, dobio je poziv Specijalnog suda u Hagu.

  • 24.09.2022
Produžen pritvor Jakupu Krasnićiju

Sudija za prethodni postupak Nikolas Giju doneo je 19. septembra odluku kojom je produžio meru pritvora Jakupu Krasnićiju, optuženom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

  • 23.09.2022
Trendafilova: Nema novih optužnica za sada, suđenje Tačiju i ostalima najveći slučaj
Pritisak na Specijalizovana veća za zločine na Kosovu se nikada nije desio. Pritisak nikada neće biti prihvaćen, tvrdi predsednica Specijalizovanih veća Kosova, Ekaterina Trendafilova u intervjuu za KoSSev.
  • 23.09.2022
Formiranje vladinog instituta za ratne zločine na Kosovu: Rizici i da li je kasno?
Kosovo ponovo planira da formira Institut za ratne zločine počinjene tokom poslednjeg rata. Iz Fonda za humanitarno pravo iz Prištine ukazuju, međutim, na rizik od politčkog uticaja ako bude, kako je planirano, pod upravom Vlade Kosova.
  • 22.09.2022
Trendafilova: Uskoro suđenje Tačiju
Predsednica Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu Ekaterina Trendafilova izjavila je da se nada da će suđenje Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju i ostalima početi uskoro.
  • 21.09.2022
Trendafilova sutra u Gnjilanu, Molićaj i Kljinaku najavljuju protest
Predsednica Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu Ekatarina Trendafilova boraviće sutra na Kosovu gde će, kako je najavljeno, biti domaćin skupa u Gnjilanu. Uoči ove posete, predsednik Socijaldemokratske partije Dardan Molićaj pozvao je na protest, a da će istom prisustvovati, najavili su i iz Udruženja veterana OVK.
  • 20.09.2022