Vesti
Ratni zločini

FHP: Samo jedna optužnica podignuta u 2021. godini

Tokom prošle godine na Kosovu su pokrenuti ili su u različitim fazama vođeni krivični postupci u 11 predmeta za ratne zločine prema civilnom stanovništvu. Predmeti se vode protiv osam Srba i tri Albanca, navodi se u godišnjem izveštaju Fonda za humanitarno pravo Kosova. Kancelarija Specijalnog tužioca podigla je samo jednu optužnicu za ratni zločin i to u slučaju Svetomira Bačevića.  Zbog sumnje da su počinile zločin protiv civilnog stanovništva uhapšeni su Muhamed Alidemaj i Duško Arsić.
FHP: Samo jedna optužnica podignuta u 2021. godini
Sa konferencije u Prištini (Foto Kim)

Kada su u pitanju ratni zločini koji imaju političku ili etničku pozadinu u tri slučaja su bila umešana dva Albanca i sedam Srba, stoji u ovom izveštaju.

Podrška Švajcarske ambasade rešavanju pitanja ratnog zločina proističe iz tri glavna stuba, naglasila je Paulina Gacaferi, zamenica ambasadora.

"Prvo - žrtve i njihove porodice imaju pravo na pravdu, iako nema potrebe naglašavati, nema ničega što može nadoknaditi gubitak njihovih najmilijih. Pravda im može doneti moralnu satisfakciju. Pod dva - država je dužna da istraži i krivično goni povrede ljudskih prava i pod tri - pravda je važan deo izgradnje i održavanja mira. Kultura nekažnjavanja i zaostavštine zločina iz prošlosti koji nisu rešeni, jedino može oslabi mir, kazala je zamenica šefa misije u Švajcarskoj ambasadi na Kosovu Paulina Gacaferi.

Suočavanje s prošlošću i pružanje pravde nije jednostavna tema za diskusiju, ali je od suštinskog značaja govoriti o tome, mišljenja je ambasador Velike Britanije na Kosovu Nikolas Abot.

"I 23 godine nakon sukoba mnogo je onih koji još nisu videli pravdu. Vlada i sudstvo tokom proteklih 20 godina jesu zabeležili napredak, ali ipak i dalje ima puno značajnih izazova. Ratni zločini su bili u ekskluzivnom mandatu UMNIK-a, a zatim i EULEKS-a do 2018. godine kada je Kosovo preuzelo potpuni mandat za ratne zločine.Još jedan nedostatak jeste što mnogo počinioci nisu na Kosovu. Postoji nedostatak institucionalne saradnje sa Srbijom. Vreme je, takođe, jedan od neprijatelja, mnogi od preživelih su u međuvremenu preminuli ili su sada stvarno u poznim godinama što može uticati na unakrsno ispitivanje da postane manje pouzdano i teže . Mnogi od dokaza su takođe oštećeni ili sada čak nepostojeći", rekao je on.

Abot dodaje da pravda na Kosovu i u Srbiji zavisi od političke volje.

"Suočavanje sa svim ovi izazovima je od suštinskog značaja za izgrdnju bolje budućnosti za celo Kosovo i čitav region. Pristup pravdi predstavlja ključni izazov za preživele i članove porodica žrtava. Njihov glavni zahtev je da počinioci budu kažnjeni. Sa više od 13 hiljada ubijenih i nestalih tokom sukoba na Kosovu, samo 213 osoba je optuženo dok je samo 71 osuđen. Politički predstavnici mogu uraditi mnogo više kako bi zaštitili dostojanstvo žrtava i preživelih. Govor mržnje, pristrasne izjave, zloupotreba i pogrešno tumačenje poršlosti ima negativan uticaj.Prepisivanje ratnih zločina određenoj grupi ili populaciji je takođe štetno jer sprečava sprovođenje sistema za zaštitu žrtava i ometa proces pomirenja", zaključio je on.

Šefica Odeljenja za ratne zločine Drita Hajdari je kazala je kosovsko pravosuđe u teškoj situaciji pošto je, kako je istakla, pitanje ratnog zločina teška tema.

"I sada, toliko nakon rata, imamo i dalje velike izazove", kazala je ona ističući da Tužilaštvo ima preko hiljadu predmeta za ratne zločine.

Hajdari je navela da je zabrinjavajuće to što je tokom prošle godine podignuta samo jedna optužnica.

"Oni koji ne znaju proces, mogli bu da optužuju Tuzilaštvo za nemar, ali ta jedna optuznica znači da smo uspeli da obezbedimo hapšenje jednog lica koje je okrivljeno. Sada imamo zakon koji nam omogućava da radimo i suđenje u odsustvu, što po mom mišljenju nije primenljivo. Kada pričamo o suđenju u odsustvu, moj princip jeste da ta mogućnost treba da se primenjuje tek kada iscrpimo sve mogućnosti u postupku. To treba da bude baš poslednja opcija", rekla je ona.

"Da 2021. nismo uhapsili nikoga, moglo je da se desi da nemamo nijednu optužnicu, da niko nije uhapšen. Imamo preko hiljadu predmeta o ratnim zločinima", podsetila je ona i dodala da su prioritet teški slučajevi, poput masakara.

"Kada završimo tu istragu, onda čekamo hapšenja okrivljenih. To je problematična stvar, s obzirom da je većina njih van Kosova. Njihovo hapšenje zavisi u velikoj meri od Interpola i države u kojoj se lice u tom trenutku nalazi", zaključila je.

Šef Odeljenja za istragu ratnih zločina u Kosovskoj policiji Avni Vrajoli kaže da od policije svi očekuju previše. I on, kao i Hajdari, smatra da je najveći problem što je većina osumnjičenih za ratne zločine izvan Kosova.

Vrajoli veruje da Kosovo treba da uspostavi punu saradnju sa Srbijom kada su u pitanju zločini. Kaže da od 1999. godine nisu svi podaci predati Kosovoskoj policiji, te da im to stvara veliki problem u radu.

Advokat Artan Ćerkini kaže da je velika prepreka to što Srbija i Kosovo nemaju sporazum o saradnji po pitanju ratnih zločina. I on smatra da je većina počinilaca takvih dela u Srbiji. Smatra da je nepriznavanje Kosova od strane pet zemalja članica EU takođe prepreka, kao i to što Kosovo nije članica Interpola.

Događaju koji je organizovan u Hotelu "Sirijus" u Prištini prisustvuju i drugi prioadnici Kosovske policije, Osnovnog suda u Prištini, advokati. Iako je bio najavljen kao jedan od panelista Ljubomir Pantović, advokat osuđenog Zorana Đokića nije prisustvovao današnjoj konferenciji.



Ostale vesti

Potraga za nestalima i na Kosovu
Više od nedelju dana traje pretraga terena na lokalitetu rudnika Štavalj u opštini Sjenica, u potrazi za potencijalnom masovnom grobnicom. Istraživanja terena vrše se i na Kosovu, tvrde iz kosovskog Instituta za sudsku medicinu. Misija EULEX potvrdila je da pruža tehničku podršku, kako jednoj tako i drugoj strani.
  • 21.05.2022
Haški tribunal odbio zahtev Nebojše Pavkovića za prevremeno oslobađanje

Haški tribunal odbio je zahtev generala Nebojše Pavkovića za prevremeno oslobađanje, iako je on izdržao dve trećine kazne od 22 godine zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima.

  • 19.05.2022
Haradinaju i  Gucatiju  po četiri  godine zatvora
Čelnicima Udruženja ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Hisniju Gucatiju i Nasimu Haradinaju izrečene su presude pred Specijalizovanim većima Kosova. Oni su osuđeni na po četiri ipo godine zatvora i novčane kazne od 100 evra.
  • 18.05.2022
Izricanje presude Haradinaju i Gucatiju
Sud za zločine boraca OVK u Hagu izreći će danas prvostepenu presudu Hisniju Gucatiju i Nasimu Haradinaju, optuženim za ometanje pravosudnog postupka i za zastrašivanje svedoka.
  • 18.05.2022
Započet proces pretrage terena u rudniku Štavalj
Po naredbi koju je donelo Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, na osnovu informacija o potencijalnom mestu masovne grobnice koje je dostavila prištinska delegacija Radne grupe za nestala lica, danas je otpočeo proces pretrage terena na lokalitetu rudnik Štavalj, na teritoriji opštine Sjenica, saopštila je Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije.
  • 10.05.2022
Krisnići o dopunjenoj optužnici: Nisam kriv, optužbe se zasnivaju na lažima Srbije
Bivši član Glavnog štaba OVK Jakup Krasnići  negirao je danas pred sudom u Hagu za zločine boraca OVK, krivicu za zlodela u opštinama Suva Reka i Gnjilane kojim je proširena optužnica koja ga tereti za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.
  • 10.05.2022