Zamenica šefa Delegacije EU i Srbiji Mateja Norčić-Štamcar kaže da je procesuiranje ratnih zločina deo šire teme regionalnog pomirenja.
"Uprkos sukobima pre tri decenije to pitanje ne možemo da zaboravimo. Od 20 merila, šest se odnosi na procesuiranje ratnih zločina. Uprkos usvajanju dve nacionalne strategije u poslednjih šest godina, suđenja su spora, 31 nerešen predmet u predistražnoj fazi. Veličanje ratnih zločina i negiranje genocida u Srebrenici je i dalje prisutno u srpskoj javnosti. Opada broj optužnica", kaže ona.
Dodaje da je to loš trend za koji se nadaju da će se promeniti i da EU ostaje posvećena procesuiranju ratnih zločina.
Ivana Žanić iz FHP-a kaže da su svi nalazi na istoj liniji kao Izveštaj o napretku Srbije u EU.
"Od 2003. godine 90 optužnica, 212 osoba, 88 osuđenih, 54 oslobođeno, samo 740 žrtava je dočekalo pravdu. U Tužilastvu ima 12 zamenika i jedan tužilac, ali i dalje imaju skromne rezultate. Ono što utiče na suđenja i ceo proces suočavanja sa prošlošću, osuđeni pred Haškim tribunalom su se vratili u Srbiju, pa se tretiraju kao vojni analitičari, pišu knjige, pojavljuju se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Imamo pandemiju ratnih zločinaca u javnom prostoru", rekla je ona.
Punomoćnica oštećenih Marina Kljajić je istakla neefikasan rad Tužilaštva za ratne zločine.
"Sedam optužnica, samo tri rezultat samostalnog rada, ostali predmeti ustupljeni iz BiH. Broj zamenika se stalno povećava, a rezultati sve lošiji. Ni jedna optužnica nije podignuta 2020. za zločine na Kosovu. Dugogodišnji problem je izostanak optužnica za visokorangirane pripadnike vojske i policije. Regionalna saradnja je izuzetno važna, jer su žrtve, svedoci i počinioci ratnih zlocina u različitim državama. Dešava se da države izbegavaju da izruče svoje državljane", rekla je ona.
Istaknuto je da je predmet Ćuška rekorder, pošto traje 11 godina.
Vučić: Izutetno ozbiljno o nestalima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične tribunale (MIKT) Serž Bramerc ocenili su da je saradnja Srbije sa Mehanizmom dobra i da se realizuje u kontinuitetu uz zalaganje obe strane, a da su zajednički programi u vidu obuka i drugih vidova podrške bili od pomoći, saopšteno je medijima iz Vučićevog kabineta.
Vučić i Bramerc su razgovarali o saradnji Mehanizma i Srbije, primeni nacionalne strategije za kažnjavanje ratnih zločina, pravosudnoj saradnji zemalja regiona u relevantnim predmetima, kao i pitanjima pronalaženja nestalih osoba.
Vučić je, kako je naglašeno u saopštenju, sa Bramercom razmenio mišljenja i o mogućnostima za ulaganje dodatnih napora kako bi se pitanje nestalih osoba što pre rešilo, čime bi se u određenoj meri rasteretili regionalni odnosi.
"Srbija od samog početka ovo pitanje shvata izuzetno ozbiljno, što je i pokazala nizom aktivnosti, a što očekuje i od drugih strana", naglasio je Vučić.
On je ponovio da će Srbija, uprkos neslaganju oko pojedinih pitanja, nastaviti da se odnosi prema toj saradnji na ozbiljan i odgovoran način, naglašavajući unapređenje regionalne pravosudne saradnje, s obzirom da je Srbija "iskreno posvećena" da i na raj način doprinese pomirenju u regionu.
Bramerc, koji boravi u Beogradu u okviru priprema za podnošenje predstojećeg izveštaja Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, pozdravio je ulogu Srbije po pitanju regionalnih napora u oblasti kažnjavanja ratnih zločina, istaknuto je u saopštenju.
Ocenio je da je Srbija bila izuzetno transparentna u pogledu razmene optužnica i informacija o istragama, što je umnogome doprinelo bržem procesuiranju pojedinih predmeta.