Vesti
Ratni zločini

EULEKS: Pregled posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Prištini – put napred

EULEKS i Institut za sudsku medicinu (ISM) u Prištini vrše potragu novih potencijalnih tajnih grobnica i preglede posmrtnih ostataka u prištinskoj mrtvačnici, saopštili su danas iz ove misije Evropske unije za vladavinu prava.
EULEKS: Pregled posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Prištini – put napred
Eshumacija masovne grobnice (Foto Reuters)

Danas se na Kosovu obeležava Dan nestalih osoba. Ovim povodom oglasio se EULEKS, navodeći da je posvećeni daljem pružanju podrške Institutu za sudsku medicinu u naporima da se rasvetli sudbina 1620 osoba, koje se i dalje vode kao nestala.

Poručuju da su sa ISM-om angažovani u pružanju podrške lokalnim vlastima i kolegama specijalizovanom ekspertizom u operacijama na terenu na nekoliko lokacija, za koje se čeka na sudski nalog.

Ujedno dodaju da zajednički vrše potragu za novim potencijalnim tajnim grobnicama, a što bi, naznačili su, moglo da dovede do identifikacije više nestalih lica,.

U sklopu ovih aktivnosti se vrši pregled posmrtnih ostataka u prištinskoj mrtvačnici.

Iz EULEKS-a preciziraju da se pregled vrši u koordinaciji radne grupe koju predvode forenzički stručnjaci ISM, a na osnovu Strategije i Akcionog plana radne grupe 2021-2023.

„Glavni cilj je pregledati sve ljudske posmrtne ostatke koji se čuvaju u mrtvačnici, kao i povezane spise predmeta, i utvrditi status svih slučajeva uključujući: slučajeve povezane sa sukobom, koji su od forenzičkog interesa, slučajeve od forenzičkog interesa koji nisu povezani sa sukobom i slučajeve bez forenzičkog interesa“, poručili su iz misije.

Naveli su da je ovaj proces rezultirao nedavnom predajom posmrtnih ostataka sedam nestalih lica iz masakra u Maloj Kruši njihovim porodicama.

Forenzički antropolog u EULEKS-u, Luisa Marinho, rekla je da je postupanje sa neidentifikovanim ostacima veoma zahtevan proces, koji traži posvećenost i upornost svih uključenih stručnjaka.

„Preduzećemo strateški pristup i iscrpićemo sva sredstva forenzičke istrage kako bi rešili slučajeve nestalih lica koji su trenutno pod nadzorom ISM“, rekla je Marinho.

Govoreći o Strategiji i Akcionom planu 2021-2023, Marinho je navela da ona uključuje dve strategije koje, kako dodaje, imaju veliki potencijal da pomognu u identifikaciji nekih od neidentifikovanih posmrtnih ostataka.

„Prva strategija je da se dopre do rođaka nestalih lica i zatraži od njih da pruže uzorke krvi tamo gde ih nema, ili su nedovoljni za analizu DNK. To bi moglo dovesti do pozitivnih podudaranja DNK i identifikacije nestalih lica. Druga strategija je da se saniraju pogrešne identifikacije koje su rezultat takozvanog procesa ‘tradicionalne identifikacije’, korišćenjem DNK“, naznačila je.

Marinho je takođe kazala da su dva glavna faktora koji bi mogli da ometaju ili spreče identifikaciju posmrtnih ostataka stanje očuvanja ostataka, odnosno da li su spaljeni ili visoko fragmentisani, i nemogućnost da se dobiju odgovarajući referentni uzorci krvi za identifikaciju na osnovu DNK.

„Međutim tehnologija koja se brzo razvija u oblasti DNK mogla bi dovesti do pozitivnih rezultata ponovnog testiranja prethodno neuspešnog DNK testiranja nekih uzoraka. I na kraju, ulaganje u međunarodno arhivsko istraživanje, uz obnovljene pokušaje da se pristupi informacijama iz evidencije MKSJ i drugih međunarodnih organizacija i da se iste analiziraju, takođe bi moglo otvoriti nove tragove u forenzičkoj istrazi nekih slučajeva“, poručila je.

Iz EULEKS-a navode da su od početka mandata do danas sproveli 684 terenskih operacija za lociranje nestalih lica, uključujući 181 ekshumacije. U sklopu ovih aktivnosti identifikovani su ostaci 477 lica, uključujući 332 nestalih lica, precizirali su.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, na Kosovu je od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine ukupno 10.093 civila izgubilo život i/ili nestalo. Od tog broja njih 8.645 su Albanci, 1.013 Srbi, 262 Romi, Aškalije i Egipćani, 84 Bošnjaci, a 203 pripadnici drugih naroda.



Ostale vesti

Potraga za nestalima i na Kosovu
Više od nedelju dana traje pretraga terena na lokalitetu rudnika Štavalj u opštini Sjenica, u potrazi za potencijalnom masovnom grobnicom. Istraživanja terena vrše se i na Kosovu, tvrde iz kosovskog Instituta za sudsku medicinu. Misija EULEX potvrdila je da pruža tehničku podršku, kako jednoj tako i drugoj strani.
  • 21.05.2022
Haški tribunal odbio zahtev Nebojše Pavkovića za prevremeno oslobađanje

Haški tribunal odbio je zahtev generala Nebojše Pavkovića za prevremeno oslobađanje, iako je on izdržao dve trećine kazne od 22 godine zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima.

  • 19.05.2022
Haradinaju i  Gucatiju  po četiri  godine zatvora
Čelnicima Udruženja ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Hisniju Gucatiju i Nasimu Haradinaju izrečene su presude pred Specijalizovanim većima Kosova. Oni su osuđeni na po četiri ipo godine zatvora i novčane kazne od 100 evra.
  • 18.05.2022
Izricanje presude Haradinaju i Gucatiju
Sud za zločine boraca OVK u Hagu izreći će danas prvostepenu presudu Hisniju Gucatiju i Nasimu Haradinaju, optuženim za ometanje pravosudnog postupka i za zastrašivanje svedoka.
  • 18.05.2022
Započet proces pretrage terena u rudniku Štavalj
Po naredbi koju je donelo Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, na osnovu informacija o potencijalnom mestu masovne grobnice koje je dostavila prištinska delegacija Radne grupe za nestala lica, danas je otpočeo proces pretrage terena na lokalitetu rudnik Štavalj, na teritoriji opštine Sjenica, saopštila je Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije.
  • 10.05.2022
Krisnići o dopunjenoj optužnici: Nisam kriv, optužbe se zasnivaju na lažima Srbije
Bivši član Glavnog štaba OVK Jakup Krasnići  negirao je danas pred sudom u Hagu za zločine boraca OVK, krivicu za zlodela u opštinama Suva Reka i Gnjilane kojim je proširena optužnica koja ga tereti za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.
  • 10.05.2022