Bajram Ćerkinaj, direktor Resursnog centra za nestala lica iz Prištine pozvao je predstavnike vlada Kosova i Srbije da razgovaraju sa članovima porodica nestalih.
„Radna grupa i Vladina komisija ne sarađuju sa nama, ne znamo kuda da krenemo i šta da uradimo. Potreban je veći pritisak na vlade u Beogradu i Prištini, ne mogu više da igraju šahovske igre kada su u pitanju nestala lica. Kada im nešto treba uvek su blizu članova porodica, govore da je to pitanje broj jedan, ali kada pogledamo šta je urađeno... Nažalost, Resursni centar ima u pisanoj verziji sve što se do sada radilo, politika je više orjetnisana ka severu i pitanje nestalih je zapostavljeno“, istakao je on.
Ponovio je da članovi porodica ne žele da se bave politikom.
„Interesuje nas rasvetljavanje sudbine nestalih lica, jer znamo da se zna gde se oni nalaze na Kosovu i izvan njega, u masovnim grobnicama. Politika je zamrzla stvari, apelujemo na Beograd i Prištinu i sve međunarodne predstavnike, da nam pomognu“, dodao je Ćerkinaj.
Poziv na današnju konferenciju pod nazivom „Zašto proces još uvek stagnira?“ upućen je predstavnicima Vladine komisije za nestala lica iz Prištine, ali se oni nisu odazvali.
„Mi nećemo nikome zatvoriti vrata, organizovati proteste ili im paliti automobile. Tražimo da samo sprovedu ono što su potpisali. Priča se da su se dogovorili da pitanje nestalih lica bude tema broj jedan u Briselu. Masovne grobnice na Kosovu, krivica su naše komisije, jer ne rade onoliko koliko imaju mogućnosti“, zaključio je Ćerkinaj.
Gordana Đikanović iz Udruženja porodica „Kosmetski stradalnici“ kazala je da ih je povezalo nezadovoljstvo time da vlade Beograda i Prištine, ni danas ali ni pre 15 godina, nisu uradile ništa, ili su uradile vrlo malo u procesu pronalaženja nestalih.
„Iza broja 1.618 nestalih lica, stoje ljudi, članovi porodica, ti ljudi imaju svoja imena i njima nije vraćeno dostojanstvo jer oni nisu sahranjeni, pronađeni i sahranjeni onako kako zaslužuju“, rekla je Đikanovićeva.
Napomenula je da je prošle godine identifikovano samo dvoje nestalih.
„Poražavajuće je da posle četvrt veka, taj broj se polagano smanjuje, a razlog za to je zastoj, iz godine u godinu sve manje eshumacija i identifikacija dok nije došlo do potpune blokade procesa pronalaženja nestalih“.
Đikanovićeva je istakla da ni posle 25 godina ne postoji istinska politička volja da dve strane nađu načina da se broj na integrisanoj listi nestalih brže smanjuje.
„Mi nemamo tu moć, nažalost, iako su članovi porodica brojni, ne možemo da utičemo na političare da nađu načina da se odblokira rad Radne grupe. Zato molimo međunarodnu zajednicu i ambasade, one za koje znamo da imaju uticaj na Beograd i Prištinu, na vrh vlasti, koji je odredio pregovarače da sednu za sto, da im konačno u fokusu bude čovek, ne tablice, to nas ne zanima“, kazala je.
Marinko Đurić iz Udruženja porodica „Kosmetski stradalnici“ potpisane sporazume između Beograda i Prištine po pitanju nestalih lica ocenio je mrtvim slovom na papiru.
„Naš zajednički imenitelj je bol koji spaja naše porodice, imamo rodbinu o kojoj ništa ne znamo. Ima mnogo ljudi o kojima više nema ko da pita. Na nama koji smo ostali je da podsećamo vlasti koje su uvek najogovornije za kretanje u tom pravcu rasvetljavanja, da li su to Beograd i Priština ali svakao oni su odgovorni za to“, kazao je on.
Istakao je da im je potrebna pomoć međunarodne zajednice.
„Svesni smo da smo mali i nemoćni bez pomoći međunarodne zajednice u razotkrivanju gorbnica i identifikovanju nestalih lica“, dodao je Đurić.
Luiđi Ndou iz Međunarodne komisije za nestala lica (ICMP) pozvao je obe vlade da ovaj proces depolitizuju i intenziviraju potragu za nestalim licima.
„Samo tokom ove godine predali smo 56 DNK izveštaja, od toga imamo devet novih osoba. Imamo nekoliko desetina uzoraka koje smo dobili iz instituta za Sudsku medicinu u septembru,proces se nastavlja. Pre dve godine osnovana je radna grupa za identifikaciju ljudskih ostataka, koji su neidentifkovani i nalazi se u mrtvačnici u Prištini. Radi se, ima identifikacija, ali broj je veoma mali, ali kada se progledaju statistike taj broj se ne razlikuje od drugih godina, jer od 2011. godine ima drastičnog opadanja broja identifikacija“, rekao je on.
Napomenuo je da proces pronalaženja nestalih stagnira godinama unazad, te da je uznemirujuće ustručavanje ljudi od autorteta da ubrzaju ovaj proces.
„Imamo dva glavna problema, nedostatak informacija, tačnih i proverenih i ljudskih ostataka koje se nalaze u mrtvačnici u Prištini. Mi ćemo vas podržavati i dalje, kako bi fokus bio na nestalim licima u nadi da će Vlade na kraju shvatiti da je ovo pitanje vladavine zakona. Vlada treba da preuzme odgovornost, vi ne tražite milostinju od njih, ovo je njihova obaveza, zadatak, ne čine oni vama uslugu. Vi ne smete da se ustručavate da budete još glasniji i tražite odgovornost od vlada“.
Ndou je kazao da se nada da će do kraja godine biti izvršene nove identifikacije ali je naglasio da se nedostatak političke volje dveju vlada odražava na ceo proces pronalaska nestalih.
Članovi porodica kidnapovanih i nestalih položili su cveće na spomenik posvećen nestalim licima u Prištini.
Podsetimo, povodom Međunarodnog dana nestalih konferencija za medije predstavnika Resursnog centra i Udruženja porodica "Kosmetski stradalnici" održana je 25. avgusta u Beogradu, kada su takođe pozvani predstavnici međunarodne zajendice da „dignu glas“ i zajedno učine nešto dok se ne zatvori poslednji slučaj nestalih.
Resursni centar za nestala lica je zajedno sa Udruženjem „Kosmetski stradalnici“ poneo zahtev za izgradnju spomenika posvećenog nestalim licima u Beogradu.