Vesti
Ratni zločini

Apelacioni sud povećao kaznu Zoranu Vukotiću na 13 godina

Apelacioni sud u Prištini odlučio je da preinači presudu Osnovnog suda i poveća kaznu zatvora sa 10 na 13 godina Zoranu Vukotiću iz Vučitrna koji je osuđen zbog navodnog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva 1999. I dok Apelacioni sud tvrdi da je iskaz svedokinje verodostojan, te da je na pravičan način utvrđeno činjenično stanje na osnovu dokaza, za advokata osuđenog je sve to diskutabilno. Nebojša Vlajić kaže za KoSSev da presuda stoji na staklenim nogama, kao i da bi „ozbiljnije“ razmatranje dovelo do ukidanja. Najavio je podnošenje žalbe Vrhovnom sudu.
Apelacioni sud povećao kaznu Zoranu Vukotiću na 13 godina
Ilustracija (Foto iStockphoto.com)

Zoran Vukotić osuđen je jula 2021. godine na deset godina zatvora zbog navodnog silovanja Albanke, što su odmah pozdravili najviši prištinski zvaničnici, uključujući kosovsku predsednicu i premijera.

Isti sud ga je takođe na 10 godina osudio i u ponovljenom postupku novembra prošle godine, a nakon što je prethodno Apelacioni sud odbio presudu i vratio slučaj na ponovno suđenje zbog povreda u postupku.

U međuvremenu, odbrana, ali i Specijalno tužilaštvo Kosova uputili su žalbe Apelacionom sudu u Prištini.

U saopštenju koje je objavljeno pre dva dana Apelacioni sud navodi da je presudu doneo 15. februara ove godine.

Podseća da je Osnovni sud u presudi zaključio da je Z. V. izvršio ratni zločin u saizvršilaštvu sa ostalim nepoznatim pripadnicima navedene rezervne jedinice srpske policije i drugim naoružanim i uniformisanim licima.

U saopštenju se navodi da je Apelacioni sud delimično usvojio žalbu Specijalnog tužilaštva Kosova, odnosno preinačio presudu u pogledu odluke o kazni, dok su ostale žalbe ovog tužilaštva kao i samog Z. V. odnosno njegovog branioca, odbijene kao neosnovane.

Drugostepeni sud je ocenio da žalbeni navodi „ne stoje“, niti da postoje druge povrede odredaba krivičnog postupka.

„U ovom aspektu, neosnovani su žalbeni navodi da presuda koja se pobija sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 384. ZKP, jer je dispozitiv presude jasan i razumljiv, dok su u obrazloženju presude dati odgovarajući razlozi o odlučnim činjenicama ovog krivično-pravnog predmeta“, dodaje se u saopštenju.

Apelacioni sud takođe zaključuje da je prvostepeni sud na pravičan i potpun način utvrdio činjenično stanje na osnovu dokaza o krivici osuđenog.

„Apelaciono veće napominje da je suština činjeničnog pitanja bila u tome da li je oštećeni D1 pouzdano identifikovao optuženog, te da li su ostali prateći dokazi u dovoljnoj meri potvrdili ovu okolnost, pa se mora oceniti komplementarni efekat ovih dokaza“, dodaje se u saopštenju.

Navodi se da su događaji o kojima je oštećena svedočila „traumatične prirode“, te da je u svojim iskazima od početka dala „tačan preliminarni opis fizičkih karakteristika i izgleda koji dosledno odgovaraju optuženom“.

„Tokom svih datih svedočenja, kao i tokom sudskog saslušanja, pokazala je da je sigurna u svoju identifikaciju, nikada nije pokazivala znake nesigurnosti… Važno je naglasiti da je svedokinja D1 dala detaljne fragmente događaja koje može da da samo osoba koja ih je neposredno doživjela i videla, a koje je potom ispričala na prirodan način“, dodaje se.

Apelacioni sud takođe tvrdi da je svedokinja više puta davala iskaz i da je to učinila dosledno bez kontradiktornosti koje bi mogle izazvati sumnju u verodostojnost.

„U ovom kontekstu važni su i dopunski iskazi u prilog identifikacije optuženog, kao što su iskazi svedoka A.V, M.I, Š (SH). G, V.D.“, navodi se u saopštenju, uz naglasak da su uvereni da su iskazi pouzdani i tačni.

Takođe se naglašava da je važan iskaz svedoka M Dž (Xh), koji je, dodaje se, poznavao osuđenog.

„Prema mišljenju kolegijuma, skup činjenica koje je naveo ovaj svedok, kao što su da je prethodno nesumnjivo prepoznavao optuženog, video ga bez maske, u policijskoj uniformi i naoružanog, video ga je na vučitrnskom groblju, ukazuju na činjenice koje se poklapaju sa tokom događaja i zajedno sa svedočenjem žrtve i svedočenjem lekara, daju pregled događaja opisanih u optužnici i presudi koja se pobija“, smatra ovaj sud.

U pogledu odluke o visini kazne, iz ovog suda navode da ne dele stav prvostepenog suda koji je izneo u presudi za pojedine okolnosti, dodajući da se ova kategorija krivičnih dela najčešće vrši sa punom svešću.

Veće takođe smatra da okolnosti u kojima je krivično delo izvršeno nisu u dovoljnoj meri razmotrene i odmerene i u tom pogledu slaže se sa stavom tužioca.

„Ne ceni se okolnost da je silovanje izvršeno na ponižavajući i brutalan način kritičnog dana, dok je žrtva nasilno odvojena od deteta koje je držala, tako što su ga zgrabili i bacili na zemlju, nemajući obzira i humana osećanja ni prema detetu, pa su je povukavši na silu udaljili u prostoriju gde je bilo još nekoliko žena koje su silovali drugi policajci. Žrtvu su silovali optuženi i drugi NN policajac koji je zlostavljao njeno telo, na način opisan u dispozitvu presude, pa ovakvi postupci dokazuju da je silovanje izvršeno ne samo na divlji, grub način, već i ponižavajući, dakle takvi faktori se moraju uzeti u obzir i da imaju potreban uticaj na meru određene kazne“, navodi se u saopštenju.

Shodno tome, Apelacioni sud je ocenio da ove okolnosti daju dovoljan osnov da „opravdaju izricanje kazne zatvora u trajanju od 13 godina, uz uverenje da je sada izrečena kazna srazmerna i potpuno opravdana u odnosu na konkretnu težinu krivičnog dela, okolnosti njegovog izvršenja“.

Vlajić: Presuda na staklenim nogama

Advokat osuđenog, Nebojša Vlajić, potvrdio je za KoSSev da je njegovom klijentu izrečena presuda, iako kaže da mu ista nije dostavljena.

„Nisam dobio presudu i verovatno je neću dobiti još danima. Oni je sada, pretpostavljam, prevode. Razgovarao sam telefonom i potvrdili su mi da mu je kazna pooštrena“, kazao je Vlajić.

Komentarišući da je suđenje ponovljeno zbog „brojnih“ povreda, Vlajić kaže da ne vidi da su iste prepravljene u novom postupku.

„Usled toga ponovo ću da podnesem zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, da još jednom ispita presudu, pa da vidimo šta će da bude“, kazao je Vlajić.

I dok Apelacioni sud tvrdi da su svedoci verodostojni, za Vlajića je sve to diskutabilno.

„Nema svedoka osim oštećene osobe koja to tvrdi. Prema tome, presuda stoji na staklenim nogama i mislim da bi jedno ozbiljnije razmatranje te presude dovelo do njenog ukidanja“, zaključuje Vlajić.



Ostale vesti

Haški sud u pravosnažnoj presudi povećao kazne Stanišiću i Simatoviću na po 15 godina
Haški sud je u pravosnažnoj presudi povećao presude bivšem načelniku službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću Frenkiju na 15 godina zatvora sa 12 godina izrečenih u prethodnom ponovljenom suđenju.
  • 31.05.2023
Sud u Hagu iz humanitarnih razloga pustio Tačija da poseti porodicu
Specijalni kosovski sud u Hagu potvrdio je za Betu da je bivšeg komandanta OVK Hašima Tačija iz humanitarnih razloga pustio u kratku posetu porodici u Prištini tokom koje će biti pod sudskim nadzorom.
  • 29.05.2023
Ukinuto rešenje o produženju pritvora Slađanu Trajkoviću
Apelacioni sud u Prištini usvojio je žalbu adovokata osumnjičenog Slađana Trajkovića, Dejana A. Vasića, i ukinuo rešenje kojim mu je produžen  sudski pritvor. Advokat je za Radio Kim potvrdio da je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
  • 25.05.2023
Nastavak suđenja bivšim liderima OVK 12. juna
Po okončanju svedočenja sedmog svedoka tužilaštva, suđenje protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija je završilo za ovu nedelju i nastaviće se u ponedeljak, 12. juna, u 9.00 časova. Ročište zakazano za sutra (24. maj) je otkazano.
  • 23.05.2023
Suđenje Tačiju nastavljeno iskazima svedoka optužbe iza zatvorenih vrata
Svedočenja svedoka optužbe iza zatvorenih vrata nastavljena su na haškom procesu bivšem komandantu OVK Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za zlodela na Kosovu i u Albaniji u periodu 1998-99. godine.
  • 23.05.2023
Svedok na suđenju Tačiju: Pripadnici OVK su mi 1998. oteli i ubili rođaka
U nastavku haškog procesa bivšem komandantu OVK Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za zločine na Kosovu i u Albaniji, peti svedok optužbe izjavio je da su mu pripadnici OVK, s jeseni 1998, oteli i ubili rođaka. Zajedno sa Tačijem, za zločine nad Albancima, Srbima i Romima, optuženi su članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
  • 22.05.2023