"Zemlja nam daje koliko je hranimo"

Lepina je selo sa oko 90 domaćinstava u blizini Lipljana. Njeni stanovnici se pretežno bave poljoprivredom, a u polju rade skoro isključivo stariji članovi porodica. Mladi napuštaju ovaj kraj zbog nedostatka posla i loših uslova za život.

Podeli ovaj članak sa:
  • Ilustracija (Foto Kim)

Meštani Lepine najviše se bave zemljoradnjom, ratarstvom i voćarstvom. Stočarstvom sve manje, sve je manje grla stoke i onih koji proizvode mleko i mlečne proizvode.

Nema tržišta i radne snage

Slobodan Ničić je jedan od starosedeoca u Lepini. Do nedavno je imao oko 10 krava muzara, ali je morao da ih proda zbog nedostatka radne snage. Sada ima dva krave i dva teleta. Pored toga ima i šest svinja. Pored stočarstva, bavi se i ratarstvom, seje žito, kukuruz, ječam, lucerku i druge žitarice. Obrađuje 5,5 hektara svoje i 2 hektara zemlje koju uzima pod zakup. Ističe da se radi od jutra do sutra, samo da se preživi.

„Da budem iskren, bavim se svačim, do prošle godine sam imao 10 muzara, sada sam proizvodnju mleka smanjio jer sam grla zbog lošeg plasmana robe prodao. Veoma bitan faktor je i nedostatak radne snage, pa se sada bavim ratarstvom“, rekao je Ničić.

Ničić ističe da je mogao da drži 10 grla krava dok je mleko otkupljivala firma „Biljmetin“ iz Dobreva. Kada su oni prestali, od prodaje mleka na pijaci ponedeljkom i petkom nije bilo dovoljno prihoda. Slobodan kaže da kilogram sira košta 2,50 evra dok je litar mleka svega 60 centi. Poslove u polju pretežno obavlja sam, ali ponekad, kada je sezona, iznajmljulje radnike. Napominje da je i njih sve manje i da ih je sve teže naći.

„Nemam sve priključne mašine u potpunosti, ali da izorem, posejem, ovršim, to imam. Zemlja vam daje koliko je vi nahranite, a kakvi će prihodi biti - sve zavisi od godine. Za ovu godinu imali smo veoma tešku setvu pšenice i zbog toga pšenica nije u dobrom stanju, ali se ipak nadamo rodu“.

Ničić navodi da je do prošle godine koristio subvenicije koje kosovske institucije izdvajaju za poljoprivrednike.

„Koristio sam subvencije, ali ove godine još nisam jer nema konkursa. Nismo aplicirali, dobijali smo novac za posejane useve, izlazila je komisija iz Ministrastva poljoprivrede koja je obilazila parcele, i na hektar površine plaćali su oko 150 evra“, rekao je on.

Slobodan je prethodnih godina nakon vrše prodavao samo žito, ali je nešto ostavljao i za sopstvene potrebe. Prošle godine prodajna cena se kretala oko 15 centi za kilogram pšenice. Jasno mu je da tu zarade nema, skoro sve što se proizvode bilo je za stoku koju je držao, pa je malo prodavao.

OG: Ispunjeni kriterijumi pretpostavka subvencijama

Direktor odeljenja šumarstva i poljoprivrede u Opštini Gračanica Dragiša Stojanović istakao je da su uslovi za bavljenje poljoprivredom na teritoriji ove lokalne samouprave dobri jer je opština Gračanica ruralno područje. Prema njegovim navodima, najzastupljenije grane poljoprivrede su ratarstvo, povrtarstvo, pčelarstvo i voćarstvo, koje je u usponu, kao i sakupljanje lekovitog bilja.

„Trenutno ima negde oko 9.500 hektara obradive površine, uglavnom se ovde ljudi bave ratarskom prizvodnjom. Problemi su što se teško dolazi do repro-materijala, do kvalitetnog semena, do đubriva. Međutim, naši poljoprivrednci se snalaze tako što od lokalnih prodavaca nabavljaju robu, ali je plaćaju u gotovu. Onda su to veliki troškovi, a zarada je veoma mala“, objašnjava Stojanović.

On ističe da Opština Gračanica pomaže tako što subvencioniše poljoprivrednike skromnim novcem, shodno budžetu koji ima. Ozbiljnijim fondovima u tu svrhu raspolaže Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva koje svake godine u vidu direktnih plaćanja pomaže poljoprivrednike. Stojanović podseća da za ta sredstva mogu da konkurišu svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači koji ispunjavaju određene kriterijume koje propisuje to ministarstvo.

„Recimo, za pšenicu po hektaru poljoprivrednik dobija 150 evra. Mogu da kažem da je za 2018. godinu uslov bio da poljoprivrednik ima zasejana dva hektara pšenice, hektar kukuruza, nezavisno da li je samo pšenica, ili samo kukuruz, da bi ostvario pravo na korišćenje tih subvencija. Pored toga što je zasejao pšenicu i kukuruz, svaki poljoprivrednik je morao da dostavi Odeljenju poljoprivrede i šumarstva odgovarajuću dokumentaciju kao što je posedovani list, potvrdu iz banke da ima aktivan žiro račun, ličnu kartu. To su neki minimalni uslovi koje treba da ispuni da bi mogao da ostvari svoja prava“.

Sa teritorije opštine Gračanica trenutno je oko 630 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava upisano u registar Ministarstva poljoprivrede i šumarstva Kosova.

U novom izadnju emisije „Brazda“ pored priloga o porodici Ničić iz Lepine, možete pogledati i priloge o porodici Ristić iz Šilova koja se bavi stočarstvom, Slobodanu Ivanoviću iz Donje Bitinje koji se bavi pčelarstvom i prilog o mladom pčelaru Lazaru Pavloviću koji živi u blizini Leposavića.

Emisiju možete gledati nedeljom u 11:00. Ukoliko je propustite, pogledajte reprizu “Brazde” ponedeljkom od 10:30 na TV Kim.

Ostale vesti

  • Poljoprivredna škola: Svake godine sve više đaka

    Poljoprivredna škola: Svake godine sve više đaka

    Poljoprivredna škola iz Lipljana postoji od 1962. godine. U poslednjih 20 godina njeno administrativno sedište se nalazi u OŠ „Vuk Karadžić“ u Lepini, dok se nastava odvija u u OŠ „Knez Lazar“ u Donjoj Gušterici.

  • Opština Gračanica: Završena setva pšenice

    Opština Gračanica: Završena setva pšenice

    Iako je optimalno da se setva pšenice obavi u oktobru, usled nepovoljnih vremenskih uslova ratari su kasnili sa radovima, a zbog uvedene takse većina poljoprivrednika nije mogla da nabavi seme iz centralne Srbije.

  • Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice

    Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice

    Kiseljenje kupusa je tradicija koja se nikako ne može zaobići kada je reč o zimnici. Iako verovatno nikada neće postati deo evropske gurmanske kuhinje, kao što je to francuska supa od luka ili engleski crni puding, uvek će biti deo srpske tradicije i kulture, pa su novembarski dani rezervisani upravo za njegovu pripremu.

  • Mobilna pijaca u Prištini: Domaće na ceni

    Mobilna pijaca u Prištini: Domaće na ceni

    Na mobilnoj pijaci u Prištini se tri dana nedeljno poslednje četiri godine mogu pazariti domaći organski proizvodi. Prodavci su zadovoljni prodajom, ali bi voleli da pijaca radi svakog dana.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane