Vesti
Poljoprivreda

Usevi pretrpeli štetu usled poplava

Nedavne poplave na teritoriji centralonog Kosova napravile veliku štetu, ne samo u domaćinstvima, već i poljoprivrednim usevima. Zemljoradnici ističu da je najveću štetu pretprela pšenica. Direktor Odeljenja šumarstva i poljoprivrede u Opštini Gračanica Dragiša Stojanović je za RTV Kim kazao je da formirana Komisija za procenu štete.
Usevi pretrpeli štetu usled poplava
Usevi pod ledom (Foto Kim)

Obilne padavine koje su centralno Kosovo zahvatile u toku prošle nedelje izazvale su povećanje nivoa vode u rekama. Reka Sitnica poplavila je brojna domaćinstva, a najviše su pogođena sela Lepina, Radevo, Gušterica, Dobrotin, ali i Ugljare i Kuzmin.

Osim što je prodrla u kuće meštana i time pričinila veliku materijalnu štetu, velika količina voda je štetu napravila i u poljima. Pojedini ozimni usevi su i dalje pod vodom i ledom. Šteta je velika, kažu poljoprivrednici.

„Nadam se da ćemo dobiti pomoć, posejao sam oko 200 kilograma žita, na 55 ari. Uložio sam u đubrenje, sejanje, a to sve košta. Ja sam Opštini Gračanica predao pisanu izjavu o šteti i očekujem da mi uništeno bude nadokađeno. Vieš od pola njive mi je pod vodom, koja je usled niskih temperatura zaleđena“, rekao je Amdija Selimi iz Gračanice.

Ljubiša Dimić iz Lepine nakon plavljenja trenutno pokušava da kuću vrati u pređašnje stanje. Osim kuće, i njiva pod pšenicom mu je pod vodom.

„Juče sam bio da obiđem svoje oranice, 46 ari je pod vodom, nisam mogao da uđem ni gumenim čizmama, sve je zaleđeno, ne znam da li će od pšenice nešto ostati. To mi je jedina zemlja koju imam, uložio sam u seme i oranje, mislim da od prihoda nema ništa, ali daj Bože da ima“, rekao je Dimić.

Agronom Voja Dekić ističe da su površine na kojima se uzgaja monokultura, kao što je pšenica, bile pripremljene na vreme i posejane. Usevi su se dobro razvili pa im bujične padavine nisu mogle ništa. Za razliku od njiva na kojima je pre setve žita bio kukurz, jer se sa vršom kukuruza kasnilo a samim tim i sa setvom pšenice.

„Berba kukuruza završena je novembra meseca, nakon čega je usledila priprema zemljišta za setvu pšenice, a to je kasna priprema. Usevi iako posejani, vremenski uslovi su bili nepovoljni za njihovo nicanje. Obradom zemljišta svu smo vlagu iskoristili, a tada je bio i period jakih vetrova koji su isušili zemljište i to seme je stajalo u zemlji sve do padavina u prvoj polovini decembra meseca koji su omogućili da ono nikne, ali samo nikne. Nakon čega su usledile bujične padavine koje su odnele i zemlju i žito u niže delove parcela, brazdama ili međama, što će svakako izazvati velika oštećenja i gubitke“, istakao je agronom Dekić.

On napominje da nakon što se voda povuče, zemljoradnici treba da obiđu polja i ustanove kolika je zaprvo šteta.

„Znamo da se azot kao elemenat u zemljištu najviše ispira, nakon poplava zemljište je ostalo bez azota, hrane za žito. Moramo da obiđemo parcele i na onim gde postoji mogućnost da se usev ostavi za dalju vegetaciju prihranimo azotnim đubrivima“, poručio je poljoprivrednicima agronom.

Direktor Odeljenja šumarstva i poljoprivrede u Opštini Gračanica Dragiša Stojanović ističe da je ova lokalna samouprava formirala Komisiju za procenu štete, ali da još uvek tačne podatke nemaju o pričinjenoj šteti.

„Nakon obilnih padavina izlila se reka Sitinica i okolne reke, pa su time poplavljene velike površine. Opština je formirala Komisiju za procenu štete. Komisija je već izlalzila na teren i vršila preliminarnu procenu štete, međutim, zvaničnih podataka još uveke nemamo, moramo sačekati da se voda povuče kako bi smo tačno ustanovili kolika je šteta“, kazao je Stojanović.

On napominje da svi meštani čije su njive pod vodom usled poplava, pre svega treba da podnesu zahtev nadležnim predstavnicima opštine, kako bi Komisija izašla na teren.

Vršilac dužnosti ministra poljoprivrede Besian Mustafa je nedavno izjavio da će se nakon procene štete izvršiti novčana naknada. Aktuelni premijer Avdulah Hoti je takođe najavio da će se nadoknada štete uzrokovana poplavama izvršiti iz Fonda za vanredne situacije Vlade Kosova.



Ostale vesti

Lokalni voćari na udaru globalne krize
Sve je manje srpskih porodica koje na centralnom Kosovu gaje voće i povrće na velikoj površini. Oni koji to još uvek čine, kao dva najveća problema ističu globalnu krizu i nedostatak radne snage.
  • 06.05.2022
Raspisan konkurs za poljoprivredne subvencije
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za poljoprivredne subvencije za 2022. godinu, saoštilo je Odeljenje za poljoprivredu opštine Gračanica.
  • 27.04.2022
Gračanica: Setva kukuruza počela, subvencija još nema
U aprilu počinje vegetaciona sezona biljaka, a sa njom i svi radovi u polju. Setva jarih useva je najvažniji posao poljoprivrednika u ovom mesecu. Budući da je kukuruz na centralnom Kosovu najzastupljenija kultura, njemu se posvećuje najviše pažnje. U Gračanici i okolnim selima uveliko se seje, iako u lokalnoj samoupravi još uvek nije raspisan konkurs za subvencije poljoprivrednicima.
  • 12.04.2022
Proizvođaći pilećeg mesa na Kosovu bez podrške resornog ministarstva
Proizvodnja pilećeg mesa na Kosovu do sada nije podržana direktnim subvencijama od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR). Sudeći po nacrtu administrativnog uputstva koji je u javnoj raspravi, ni ove godine nije predviđena podrška ovom sektoru.
  • 11.04.2022
Gvozdić: Jutarnji mrazevi ne smetaju voću, vegetacija kasni

Proleće i temperaturna kolebanja, a posebno jutarnji mrazevi mogu negativno da utiču na poljoprivredne useve i rane zasade. Međutim to se ne odnosi na voćne sadnice autohtonih sorti koje se uzgajaju na našem području, jer su uglavnom cvetovi još u pupoljcima i niske temperature nemaju veliki uticaj, rekla je za program Radija Kosovska Mitrovica Ljiljana Gvozdić, diplomirani inženjer agronomije koja se usko bavi praćenjem voćarske proizvodnje.

  • 06.04.2022
Kosovu je potrebno oko 400 hiljada tona pšenice godišnje
Rast cena osnovnih životnih proizvoda poslednjih dana naterao je građane da odlaze u prodavnice da se snabdevaju brašnom.I pored poziva Udruženja mlinova, Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine i industrije Kosova da ne paniče jer brašna ima dovoljno, rafovi popunjeni sa paketima brašna u prodavnicama su prazni.Ali do kada će Kosovo moći da podmiri potrebe građana pšenicom?
  • 13.03.2022