Todorović: Malina je zahtevna i osetljiva biljka

Marko Todorović, profesor istorije iz Gračanice bavi se uzgajanjem malina već šest godina. U njegovom malinjaku ima dve sorte ovog bobičastog voća - Vilamet i Miker. Do berbe sve poslove obavlja sam, a kada nastupi sezona saklupljanja i prodaje pomažu mu porodica i prijatelji.

Podeli ovaj članak sa:
  • Malinjak Marka Todorovića iz Gračanice (Foto: Kim)

Počelo je kao hobi

Malinarstvom je počeo da se bavi iz hobija, da bi, kako kaže, ispunio svoje slobodno vreme. Zasade malina ima na parceli od 30 ari. Vilamet i miker su sorte koje rastu do blizu dva metra. Sezona berba počinje za par nedelja, a potrajaće, kako kaže, mesec dana. Za razliku od prošle, ove godine, početak berbe kasni.

„Jun i jul su meseci kada počinje berba, ali sve zavisi od vremena, malina je tek sada u cvetu, tako da berbu ne očekujem pre 20. juna. Ova vrsta maline bere se mesec dana, ali ove godine moguće je da se berba produži na mesec ipo dana jer je vegetacija nejednako kretala, česta promena vremena zbunjivala je i nju“, kaže Todorović.

Zasad traži higijenu, vodu i intenzivno đubrenje

U Todorovićevom malinjaku se razvija blizu 4,500 sadnica. Vlasnik napominje da je malina zahtevna i osetljiva biljka. U prvoj godini nema ploda, koren samo raste, dok već u drugoj godini donosi plod i ima oko 30 do 40 plodnih grana. Inače, malina je kultura koja iziskuje izuzetnu higijenu.

„Malina vilamet sadi se četiri korena u metar, dok se miker vezuje od 3 do 4 sadnica u dužnom metru zato što je gušći i rodne grane su mu duže. Maline traže dosta vode koja se ne zadržava u korenu, intezivno đubrenje, zaštitu, prsknje od šest do osam puta godišnje radi preventive sprečavanja bolesti“, naveo je Todorović i dodao:

„Koristim preparate organskog porekla, a najviše koristim Itopolino preparate i đubriva, „Itopolinu 3 četvorke“, to je organsko peletirano kokošije đubre kojim zimi prihranjujem, a sada koristim Kalcijum – bor, za broj cvetova i krupnoću, kasnije Kalijum za čvstoću ploda i Trejner i Skud čiste aminokiseline", objašnjava on.

Za zaštitu od štetočina pored hemijskih preparata, koristi i prirodne zamke.

„Vidite koliko pčela ima u malinjaku, one dolaze na cvet maline i bele deteline. Sada bi prskanje insekticidima bilo pogubno za pčelu, tako da koristimo prirodne zamke, stavljamo plavu boju u vodu. Rutava buba je sada opasna za nju, to je buba koja jede cvet maline, pojavila pre pet, šest godina, a došla je iz Azije. Sa ovim aromama se ona uništava“.

Todorović je prošle godne korisio subvencije koje daje Ministrastvo poljoprivrede Kosova od oko 120 evra na 30 ari. Ističe, da je najbitnija voda za maline i da je napravio bunar i time osposobio sistem zalivanja kap po kap, a uložio je više od 5.000 evra. Napominje da ima 3 vrste hranjenja malina.

„Osnovno koje ide u zemlju, zatim kap po kap i folijarno, preko lista, kroz amino kiseline. Zalivam čistom vodom, direktno iz motora u sistem, a kada se malina hrani, idem kroz kap po kap preko cisterne ili prskanje preko lista folijom“.

Maline koje uzgaja Todorović su vrlo otporne i mogu da podnesu niske temperature.

„Odstupam od svakodnevnih pravila, svaka parcela, podneblje ima svoja pravila, maline vezujem na proleće, i mlade lastare (izdanka starih malina) rasađujem i oni će rađati dogodine. O njima uporedo vodim računa, prskanje, prehrana, jer posle berbe lastari koji daju rod se suše, krče se i iznose iz malinjaka, i novi lastari se intezivnije hrane i neguju“.

Dobra saradnja sa hladnjačom, niska cena maline

Nakon berbe, plodovi se moraju skladištiti u hladnjače. Na centralnom Kosovu ima dve hladnjače, u Novom Naselju i Mramoru, a trenutno se gradi još jedna u Gornjoj Gušterici. Cenom maline, kaže nije zadovoljan.

„Cena prošle godine je bila 80 centi po kilogramu malina. Kada se radnici plaćaju nema prihoda, cena jednog radnika je 40 centi po kilogramu malina. Uz pomoć porodice uspevamo sami, i na pozitivnu nulu izađemo svake godine. Nisam zadovoljan cenom, ali sam zadovoljan saradnjom sa hladnjačom. Nadam se da će ove godine cena biti bolja, pa da i sa te strane budemo još zadovoljniji“, ističe Todorović.

OG: Voćarstvo je u usponu

Direktor odeljenja poljorivrede i šumarstva u Opštini Gračanica Dragiša Stojanović ističe da je voćarstvo kao grana poljoprivrede u usponu.

„Od pre par godina u usponu je voćarstvo. Recimo, sama grana malinarstva, gde do pre 5-6 godina nije bilo ni desetak ari, sada imamo registrovano 30 hektara pod zasedom malina. Mada, tu postoji problem, zato što nema otkupnih stanica u opštini Gračanica, gde bi naši poljoprivrednici mogli da naplate svoj trud“, kazao je Stojanović.

Sve vrste poljoprivrednih grana zastupljene su u opštini Gračanica, a Stojanović ističe da je sve više i više voćara. Naglašava da je neophodno podstaći ih na udruživanje, kako bi se njihov rad mogao adekvatno naplatiti.

Pored ove priče, u najnovijoj epizodi emisije o poljoprivredi „Brazda“, možete pogledati i priloge o mladoj četvoročlanoj porodici Milenković iz sela Kamenica, nadomak Sočanice, koja se bavi uzgajanjem tovnih pilića, koka nosilja i krmača. Porodica Dobrosavljević iz Gotovuše ima dugu tradiciju proizvodnje domaće rakije. Kolege sa TV Puls proveravale su kakvo je stanje pšenice, paprike i kukuruza u Kosovskom Pomoravlju.

Emisiju možete pratiti svake nedelje u 11:00. Ako ste je propustili pogledajte reprizu „Brazde“ ponedeljkom od 10:30 na programu TV Kim.

Ostale vesti

  • Koliko košta domaća zimnica

    Koliko košta domaća zimnica

    Kraj leta je za mnoge domaćice znak da otpočnu sa pripremom domaće zimnice. Da li se trud uložen u njeno spremanje isplati i kakve su cene povrća, proveravali smo na pijaci u Gračanici.

  • Borovnica, lekovita biljka sa ukusnim plodovima

    Borovnica, lekovita biljka sa ukusnim plodovima

    Jovica Smiljić iz Lapljeg Sela na 50 ari uzgaja borovnicu vrste „Djuk“ (Duke). Jedan od najvećih problema sa kojim se suočava kod proizvodnje ovog bobičastog voća jeste voda za navodnjavanje bogata natrijumom koja predstavlja otrov za borovnicu.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane