Vesti
Poljoprivreda

’’Stočari se teško odlučuju da potraže stručnu pomoć’’

Na teritoriji opštine Gračanica sve je manje ljudi koji imaju više od jedne krave. U slučaju bolesti stoke, vlasnici uglavnom sami rešavaju probleme. "Kada bolest odmakne, zovu nas", kazao je za RTV Kim veterinarski tehničar Nebojša Morača.
’’Stočari se teško odlučuju da potraže stručnu pomoć’’
Ilustracija (Foto pixabay.com)

Lepina je selo sa oko 90 domaćinstava u blizini Lipljana, a stanovnici se pretežno bave poljoprivredom.

"Zarade nema, ali mora da se radi"

Gradimir Maksimović navodi da u njegovom selu trenutno ima samo 15 krava, dok je ranije svako domaćinstvo imalo po dva ili više grla goveda. I sam je do nedavno imao tri krave, ali je dve morao da proda.

"Trenutno imam jednu koja je steona, inače je davala do 20 litara mleka dnevno. Takođe, imao sam i konja, ali su ga lopovi ukrali”, kazao je Maksimović i dodao da se bavljenje poljoprivredom isplati jedino ako se uzgaja stoka, kroz kasniju prodaju mlečnih proizvoda i mesa.

On se dugo godina bavi stočarstvom, ali i zemljoradnjom, pa seje pšenicu, kukuruz i ječam. Obrađuje oko 1,5 hektara svoje zemlje, a 4 hektara uzima pod zakup. Veći deo posla obavlja sam, a kako je rekao: "zarade nema, kada se sve sabere i oduzme, ali mora da se radi".

Maksimović navodi da kupci mleka i mlečnih proizvoda najčešće dolaze iz okolnih sela, jer sve manje ljudi "drži krave".

"Ranije sam imao mlekaru gde su ljudi iz Lepine, Radeva i Skulaneva donosili mleko koje je otkupljivala firma ’Biljmetin’. Zbog krađe stoke koje su se dešavale u prethodinm godinama, a i sada su učestale, sve je manje ljudi koji imaju krave. Takođe, pored krađe, nedostatak tržišta predstavlja problem”, napomenuo je Maksimović i dodao da se prethodnih godina vršila kontrola mleka i mlečnih proizvoda, ali da sada te kontrole nema.

"Svinje vakcinišem, krave ne"

On je rekao da nikada nije imao problema sa bolestima stoke.

"Svake godine vakcinišem svinje protiv svinjske kuge. Krave ne, jer bolesti nije bilo. Za krave je najbolje da se leti izvode na pašu, ostaju na livadi i do osam sati. Zimi su u štali i hranim ih pripremljenom detelinom, zobom, grahoricom", kazao je Maksimović.

"Mleko je osetljivo"

Porodica Slobodana Sekulića iz Livađa trenutno se stara o 12 grla krupne stoke. Domaćin navodi da to iziskuje naporan rad tokom čitavog dana.

"Imamo pet krava muzara, dve junice, bika... Moj dan počinje u pet ujutru, kada i moje stočarske obaveze. Ujutru počistim, pomuzem, nahranim i tako ceo dan.Sa toplijim vremenom počinje i ispaša", kazao je Sekulić koji je svestan da se naročito mora brinuti o zdravlju stoke. Kaže da je važno da životinjska hrana bude kvalitetna, za čiju se proizvodnju njegova porodica sama stara obrađujući svoju zemlju.

Slobodan je rekao da se nisu suočavali sa pojavom nekih bolesti, ali da, radi prevencije i sigurnosti, svake godine vakcinišu grla.

"Svake godine vakcinišemo krave, registrujemo ih marta meseca. Vrlo je važno da grla budu vakcinisana, mislim da bi trebalo da se vakcinišu dva puta godišnje. Leti su visoke temperature, ima muva i komaraca, pa je zato i neophodna vakcinacija. Za uzgoj krava muzara je potrebna izuzetna higijena. Mleko je osetljivo, tako da se mora paziti da sve bude čisto“, istakao je Sekulić.

Cena mleka direktno je povezana sa kvalitetom, a kvalitet sa obaveznom higijenom, naročito muže.

Ljudi sami leče stoku

Veterinarski tehničar iz Suvog Dola Nebojša Morača leči životinje od svoje šesnaeste godine. Kako je kazao, "uživa u svom radu", ali ističe da je sve manje ljudi koji se bave stočarstvom, pre svega onih koji imaju više od jednog grla krupne stoke. Na terenu se susreće sa uobičajnim bolestima.

"Sva sreća što je tako, da nisu virusne bolesti koje se brzo šire, kao što su svinjska kuga i bruceloza", naveo je Morača.

Bolesti se kod stoke najčešće javljaju zbog uvođenja novo nabavljenih životinja u štalu, ali i zbog loših higijenskih uslova. "Stočari se teško odlučuju da pozovu veterinara i stručnu pomoć", ističe on.

"Lekova ima u slobodnoj prodaji, pa ljudi za neke simptome koje vizuelno prepoznaju sami kupuju lekove, ali kada bolest odmakne, onda zovu nas. Tada je teže izlečiti obolelu jedinku", jasan je Morača.

Kaže da ima stočara koji grla uginula od bolesti bacaju na smetilište.

"Tako se bolest širi", kaže Morača.

Vakcinisanje stoke na dobrovoljnoj osnovi

Posle rata na Kosovu pojavile su se novi bolesti, pa stari antibiotici slabije reaguju jer su virusi i bakterije mutirali. Vakcinacija stoke sve češće zavisi od dobre volje uzgajivača jer se subvencije daju samo onima koji imaju više od od dve ili tri krave. Svaki stočar koji dobija subvencije je dužan da se odazove akciji vakcinisanja.

"Imali smo slučajeve kada pojedini uzgajivači ne žele da razgovaraju sa nama, niti da nam daju da pregledamo stoku. Vakcinacija je besplatna, nema nus pojava. Mleko, mlečni proizvodi, meso, se mogu odmah koristiti", rekao je Morača.

Najopasnija bolest stoke je bruceloza i u tom slučaju je potrebno uništiti sve životinje.

"Bruceloza najčešće napada reproduktivne organe stoke. Uglavnom se javlja u toku beremenostii dolazi do masovnog pobačaja. Najbrže se širi prilikom izbacivanja posteljice, plodove vode", objašanjava Morača i dodaje:

"Kada se ova bolest prepozna kod životinja, lečenje ne postoji, celo stado se mora uništiti i potrebno je izvršiti dezinfekciju. Ako je stado bilo u kontaktu sa drugim stadom - i ono se mora uništiti. Da do toga ne bi došlo, potrebna je vakcinacija na godišnjem nivou", zaključio je on.

Bruceloza se nedavno pojavila u pojedinim mestima u opštini Zvečan. Zasada, kako je za RTV Kim rekao veterinarski tehničar Nebojša Morača, slučajevi ove bolesti stoke na teritoriji Opštine Gračanici nisu zabeleženi.

U novoj poljoprivrednoj emisiji „Brazda“ pored ovog priloga možete pogledati i priče naših kolega sa televizija Mir, Puls, Herc, Radio Goraždevca i produkcije Medija centra iz Čaglavice.

Poljoprivredna emisija emituje se svake nedelje od 11 časova na programu TV Kim. Repriza je u ponedeljak od 10:30.



Ostale vesti

Lokalni voćari na udaru globalne krize
Sve je manje srpskih porodica koje na centralnom Kosovu gaje voće i povrće na velikoj površini. Oni koji to još uvek čine, kao dva najveća problema ističu globalnu krizu i nedostatak radne snage.
  • 06.05.2022
Raspisan konkurs za poljoprivredne subvencije
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za poljoprivredne subvencije za 2022. godinu, saoštilo je Odeljenje za poljoprivredu opštine Gračanica.
  • 27.04.2022
Gračanica: Setva kukuruza počela, subvencija još nema
U aprilu počinje vegetaciona sezona biljaka, a sa njom i svi radovi u polju. Setva jarih useva je najvažniji posao poljoprivrednika u ovom mesecu. Budući da je kukuruz na centralnom Kosovu najzastupljenija kultura, njemu se posvećuje najviše pažnje. U Gračanici i okolnim selima uveliko se seje, iako u lokalnoj samoupravi još uvek nije raspisan konkurs za subvencije poljoprivrednicima.
  • 12.04.2022
Proizvođaći pilećeg mesa na Kosovu bez podrške resornog ministarstva
Proizvodnja pilećeg mesa na Kosovu do sada nije podržana direktnim subvencijama od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR). Sudeći po nacrtu administrativnog uputstva koji je u javnoj raspravi, ni ove godine nije predviđena podrška ovom sektoru.
  • 11.04.2022
Gvozdić: Jutarnji mrazevi ne smetaju voću, vegetacija kasni

Proleće i temperaturna kolebanja, a posebno jutarnji mrazevi mogu negativno da utiču na poljoprivredne useve i rane zasade. Međutim to se ne odnosi na voćne sadnice autohtonih sorti koje se uzgajaju na našem području, jer su uglavnom cvetovi još u pupoljcima i niske temperature nemaju veliki uticaj, rekla je za program Radija Kosovska Mitrovica Ljiljana Gvozdić, diplomirani inženjer agronomije koja se usko bavi praćenjem voćarske proizvodnje.

  • 06.04.2022
Kosovu je potrebno oko 400 hiljada tona pšenice godišnje
Rast cena osnovnih životnih proizvoda poslednjih dana naterao je građane da odlaze u prodavnice da se snabdevaju brašnom.I pored poziva Udruženja mlinova, Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine i industrije Kosova da ne paniče jer brašna ima dovoljno, rafovi popunjeni sa paketima brašna u prodavnicama su prazni.Ali do kada će Kosovo moći da podmiri potrebe građana pšenicom?
  • 13.03.2022