Vesti
Poljoprivreda

Setva pšenice na centralnom Kosovu

Iako je prethodnih godina gotovo četiri petine zemljišta na centralnom Kosovu bilo zasejano pšenicom, zbog loše otkupne cene i poskupljenja repromaterijala poljoprivrednci sve ređe seju ovu žitaricu. 
Setva pšenice na centralnom Kosovu
Setva pšenice (Foto Kim)

Mineralna đubriva trenutno najskuplja u ovoj ekonomskoj godini

Cene veštačkih đubriva neprekidno rastu zbog potresa izazvanih skokom cena nafte i gasa na svetskom i evropskom tržištu, pa se tako džak uree od 25 kilograma na centralnom Kosovu može kupiti za 23 do 25 evra, a ista količina tri petnaestice u rasponu od 15 do 18 evra.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku u 2020. godini na Kosovu je najviše gajeno krmno bilje (25,3%), zatim žitarice (24,3%), te povrće i baštenski proizvodi (22,8%). Kada su u pitanju žitarice, daleko se najviše proizvode pšenica i kukruz, a potom slede ječam, ovas, raž i ostalo.

Mnogo poljoprivrednika svake godine seje uvek iste količine semena pšenice po jedinici površine, ne uzimajući u obzir njegova fizička svojstva, sortiment, rok setve, klimatske uslove i predsetvenu pripremu.

Na teritoriji opštine Gračanica do pre oko pet godina više od 80 odsto zemljišta je bilo zasejano pšenicom. Međutim, zbog loše otkupne cene, površine koje su bile pod pšenicom se smanjuju, pa se više seje kukuruz, kazao je za RTV Kim agronom Voja Dekić.

„Pošto je stočni fond uništen, pšenica se prozvodi smanjeno jer cena diriguje sve. Mi nemamo ljude koji će nam garantovati otkup nakon proizvodnje po odgovarajućoj ceni. Zemljoradnici seju pšenicu i kukuruz po rutini. Iako je kukuruz bio težak za plasman do pre dve godine, ove godine, ali i prošle, poljoprivrednici su bolje prošli sa njim, jer je cena bila veća. Otkupna cena kukuruza bila je 28 centi po kilogramu, dok je pšenica bila 18 centi“, naglasio je on.

Raspodela useva u ukupnoj biljnoj proizvodnji 2020. na Kosovu (Izvor Kosovska agencija za statistiku)

      Raspodela useva u ukupnoj biljnoj proizvodnji 2020. na Kosovu (Izvor Kosovska agencija za statistiku)

Dekić je dodao da ove godine poljoprivrednici uglavnom seju svoje žito, jer  prodajna cena pšenice za setvu iznosi više od 40 centi po kilogramu.

„Mi sejemo oko 200 do 220 kilograma pšenice po hektaru, kako žito ne bi ostalo retko tokom vegetacije. U današnje vreme sejemo zvezdanu, zvezdu, pobedu, dok smo ranije sejali kavkaz, auroru, kragujevku, ukrajinku, skopljanku“, rekao je agronom.

Na centralnom Kosovu se i dalje seju različite vrste visokorodne pšenice. Međutim, bez primene svih agrotehničkih mera teško se mogu postići rekordni prinosi. Prosek prinosa pšenice ove godine po hektaru bio je od tri do tri i po tone. Godinu dana ranije, prinos se po istoj površini kretao od 5.500 do 7.000 kilograma.

Nebojša Lekić iz Preoca obrađuje 22 hektara zemlje. Kako ističe, ove sezone će zasejati pšenicom 13 hektara.

„Poljoprivrednici sve više odustaju od sejanja pšenice, jer je cena repromaterijala poskupela, a cena pšenice u poslednjih pet godina nije drastično varirala, ona se kreće od 16 do 20 centi. Ove godine su poljoprivrednici tradicionalno posle žetve prodali pšenicu mlinarima i ona je bila 18 centi. Sada je ta otkupna cena poskupela, tako da su oni prilikom setve pšenice u startu na gubitku“, kazao je on.

Poljoprivrednici uvek „gledaju u nebo“, neizvesnost je ono što ih određuje. Preprodavci njihovu muku ne vide, cena pšenice varira, a poljoprivrednici gube i novac i vreme.

„Kada smo prodavali našu pšenicu mlinarima, davali su nam cenu od 18 centi, a sad je ta cena i do 28 i 30 centi. Veštačko đubrivo je takođe poskupelo. Ne znam kolika bi cena pšenice trebalo da bude da bismo mi pokrili svoje troškove. Poskupelo je i gorivo, mi poljoprivrednici moramo da promišljamo i kalkulišemo da bismo održali balans, kako ne bismo bili na gubitku“, kazao je Neško Ristić iz Čaglavice.

Pšenica je kultura kontinetalne klime. Najpovoljnija temperatura za njeno klijanje i nicanje je od 14 do 20 stepeni, pa pri njoj pšenica niče za pet do sedam dana. Kada ima dva do tri lista, ako je dobro ukorenjena i ishranjena, može podneti minuse i do 20 stepeni, a prekrivena snežnim pokrivačem čak i niže temperature.

Vreme setve ozime pšenice važan je faktor u njenoj otpornosti na mraz. Vrlo rana i vrlo kasna setva nisu dobre, jer biljke često budu oštećene od mraza. Idealan rok za setvu pšenice u ovom delu Kosova je period od 5. do 25. oktobra.



Ostale vesti

Lokalni voćari na udaru globalne krize
Sve je manje srpskih porodica koje na centralnom Kosovu gaje voće i povrće na velikoj površini. Oni koji to još uvek čine, kao dva najveća problema ističu globalnu krizu i nedostatak radne snage.
  • 06.05.2022
Raspisan konkurs za poljoprivredne subvencije
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za poljoprivredne subvencije za 2022. godinu, saoštilo je Odeljenje za poljoprivredu opštine Gračanica.
  • 27.04.2022
Gračanica: Setva kukuruza počela, subvencija još nema
U aprilu počinje vegetaciona sezona biljaka, a sa njom i svi radovi u polju. Setva jarih useva je najvažniji posao poljoprivrednika u ovom mesecu. Budući da je kukuruz na centralnom Kosovu najzastupljenija kultura, njemu se posvećuje najviše pažnje. U Gračanici i okolnim selima uveliko se seje, iako u lokalnoj samoupravi još uvek nije raspisan konkurs za subvencije poljoprivrednicima.
  • 12.04.2022
Proizvođaći pilećeg mesa na Kosovu bez podrške resornog ministarstva
Proizvodnja pilećeg mesa na Kosovu do sada nije podržana direktnim subvencijama od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR). Sudeći po nacrtu administrativnog uputstva koji je u javnoj raspravi, ni ove godine nije predviđena podrška ovom sektoru.
  • 11.04.2022
Gvozdić: Jutarnji mrazevi ne smetaju voću, vegetacija kasni

Proleće i temperaturna kolebanja, a posebno jutarnji mrazevi mogu negativno da utiču na poljoprivredne useve i rane zasade. Međutim to se ne odnosi na voćne sadnice autohtonih sorti koje se uzgajaju na našem području, jer su uglavnom cvetovi još u pupoljcima i niske temperature nemaju veliki uticaj, rekla je za program Radija Kosovska Mitrovica Ljiljana Gvozdić, diplomirani inženjer agronomije koja se usko bavi praćenjem voćarske proizvodnje.

  • 06.04.2022
Kosovu je potrebno oko 400 hiljada tona pšenice godišnje
Rast cena osnovnih životnih proizvoda poslednjih dana naterao je građane da odlaze u prodavnice da se snabdevaju brašnom.I pored poziva Udruženja mlinova, Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine i industrije Kosova da ne paniče jer brašna ima dovoljno, rafovi popunjeni sa paketima brašna u prodavnicama su prazni.Ali do kada će Kosovo moći da podmiri potrebe građana pšenicom?
  • 13.03.2022