Prema podacima Kosovske agencije za statistiku u 2020. godini na Kosovu je najviše gajeno krmno bilje (25,3%), zatim žitarice (24,3%), te povrće i baštenski proizvodi (22,8%). Kada su u pitanju žitarice, daleko se najviše proizvode pšenica i kukruz, a potom slede ječam, ovas, raž i ostalo.
Mnogo poljoprivrednika svake godine seje uvek iste količine semena pšenice po jedinici površine, ne uzimajući u obzir njegova fizička svojstva, sortiment, rok setve, klimatske uslove i predsetvenu pripremu.
Na teritoriji opštine Gračanica do pre oko pet godina više od 80 odsto zemljišta je bilo zasejano pšenicom. Međutim, zbog loše otkupne cene, površine koje su bile pod pšenicom se smanjuju, pa se više seje kukuruz, kazao je za RTV Kim agronom Voja Dekić.
„Pošto je stočni fond uništen, pšenica se prozvodi smanjeno jer cena diriguje sve. Mi nemamo ljude koji će nam garantovati otkup nakon proizvodnje po odgovarajućoj ceni. Zemljoradnici seju pšenicu i kukuruz po rutini. Iako je kukuruz bio težak za plasman do pre dve godine, ove godine, ali i prošle, poljoprivrednici su bolje prošli sa njim, jer je cena bila veća. Otkupna cena kukuruza bila je 28 centi po kilogramu, dok je pšenica bila 18 centi“, naglasio je on.
▲ Raspodela useva u ukupnoj biljnoj proizvodnji 2020. na Kosovu (Izvor Kosovska agencija za statistiku)
Dekić je dodao da ove godine poljoprivrednici uglavnom seju svoje žito, jer prodajna cena pšenice za setvu iznosi više od 40 centi po kilogramu.
„Mi sejemo oko 200 do 220 kilograma pšenice po hektaru, kako žito ne bi ostalo retko tokom vegetacije. U današnje vreme sejemo zvezdanu, zvezdu, pobedu, dok smo ranije sejali kavkaz, auroru, kragujevku, ukrajinku, skopljanku“, rekao je agronom.
Na centralnom Kosovu se i dalje seju različite vrste visokorodne pšenice. Međutim, bez primene svih agrotehničkih mera teško se mogu postići rekordni prinosi. Prosek prinosa pšenice ove godine po hektaru bio je od tri do tri i po tone. Godinu dana ranije, prinos se po istoj površini kretao od 5.500 do 7.000 kilograma.
Nebojša Lekić iz Preoca obrađuje 22 hektara zemlje. Kako ističe, ove sezone će zasejati pšenicom 13 hektara.
„Poljoprivrednici sve više odustaju od sejanja pšenice, jer je cena repromaterijala poskupela, a cena pšenice u poslednjih pet godina nije drastično varirala, ona se kreće od 16 do 20 centi. Ove godine su poljoprivrednici tradicionalno posle žetve prodali pšenicu mlinarima i ona je bila 18 centi. Sada je ta otkupna cena poskupela, tako da su oni prilikom setve pšenice u startu na gubitku“, kazao je on.
Poljoprivrednici uvek „gledaju u nebo“, neizvesnost je ono što ih određuje. Preprodavci njihovu muku ne vide, cena pšenice varira, a poljoprivrednici gube i novac i vreme.
„Kada smo prodavali našu pšenicu mlinarima, davali su nam cenu od 18 centi, a sad je ta cena i do 28 i 30 centi. Veštačko đubrivo je takođe poskupelo. Ne znam kolika bi cena pšenice trebalo da bude da bismo mi pokrili svoje troškove. Poskupelo je i gorivo, mi poljoprivrednici moramo da promišljamo i kalkulišemo da bismo održali balans, kako ne bismo bili na gubitku“, kazao je Neško Ristić iz Čaglavice.
Pšenica je kultura kontinetalne klime. Najpovoljnija temperatura za njeno klijanje i nicanje je od 14 do 20 stepeni, pa pri njoj pšenica niče za pet do sedam dana. Kada ima dva do tri lista, ako je dobro ukorenjena i ishranjena, može podneti minuse i do 20 stepeni, a prekrivena snežnim pokrivačem čak i niže temperature.
Vreme setve ozime pšenice važan je faktor u njenoj otpornosti na mraz. Vrlo rana i vrlo kasna setva nisu dobre, jer biljke često budu oštećene od mraza. Idealan rok za setvu pšenice u ovom delu Kosova je period od 5. do 25. oktobra.