Sajam poljoprivrede u Prištini: Mnogo učesnika, malo posetilaca

Međunarodni sajam poljoprivrede i hrane „Agrokos“ održava se u Prištini po 19. put. U Hali "1. oktobar" okupili su se brojni domaći i izlagači iz regiona. Osim sklapanja poslova, ovaj sajam je prilika i da se na brojnim prezentacijama nauči nešto novo iz oblasti poljoprivrede.

Podeli ovaj članak sa:
  • Međunarodni sajam poljoprivrede i hrane „Agrokos“ (Foto Kim)
  • Štand porodice Živković iz Donje Budrige
  • Sadno materijal firme „Superior“ iz Velike Plane

Poljoprivredne, povrtarske, prehrambene proizvode ali i alate za bavljenje poljoprivredom predstavili su brojni lokalni i proizvođači iz centralne Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Austrije. Sajam u Prištini je prilika i za razmenu iskustva.

„Sajam doprinosi sklapanju novih partnerstava i poslova i za nas imaju veliki značaj. Firma „A Beo 4“ već pet godina predstavlja firmu ’Superior’ iz Velike Plane. U ponudi imamo veliki asortiman semena paprike, kao što su ’Somborka’, ’Amanda’, ’Ekstaza’, ’Slonovo i belo uvo’, kaže vlasnik firme „A Beo 4“ Abaz Ukić.

Ukić ističe da je paprika Somborka na kosovskom tržištu najzastupljenija, a da je njen kvalitet izuzetan.
Osim semena paprike, na štandu su izloženi i seme paradajza, ali i rasadi drugih povrtarskih kultura i bobičastog voća.

Za firme iz Srbije i Bosne takse problem, za Crnogorce šansa

Firma „Superior“ iz Velike Plane je na kosovskom tržištu prisutna već 15 godina. Do uvođenja taksi poslovanje je bilo iznad proseka.

„Ovde smo zastupljeni i zadovoljni našim prisustvom. Poslednjih nekolika godina bavimo se i proizvodnjom sadnog materijala. Od sadnog materijala zastupljena je malina, kupina, aronija i borovnica. Borovnica je aktuelna poslednjih nekoliko godina, gde beležimo veliku ekspanziju u proizvodnji i prodaji “, objašnjava Branko Janićijević predstavnik ove firme.

Od uvođenja takse od 100% na proizvode iz Srbije izvoz praktično i ne postoji, objašnjava Janićijević za RTV Kim.

„Do prošle godine smo imali veoma dobru prodaju ovde, a trenutno skoro nikakvu. Jako puno podiže cenu proizvoda i jednostavno nismo konkurentni na tržištu“, ističe Janićijević.

Sa istim problemom se suočavaju i poljoprivednici i privrednici iz Bosne i Hercegovine, kaže predstavnik Privredne komore federacije BiH, Emir Pašić. Takse ih, međutim, nisu sprečile da dođu na sajam.

„Ako uzmemo činjenicu da između BiH i Kosova postoje takse, nemamo prohodnost ljudi, a poslednjih godinu dana i robe od uvođenja jednostranih 100 odsto uvečanih taksi, ovo je jedinstvena prilika da firme prezentuju svoju robu i usluge. Ove godine je upravo zbog toga koncept takav da smo dali priliku lokalnim distributerima i predstavnicima firmi iz BiH da na jednom zajedničkom mestu okupljanja mogu ponovo prezentovati svoju vrlo kvalitetnu robu i usluge“, kaže on.

Dok takse otežavaju izvoz proizvođačima iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kod Crnogorskih privrednika posao cveta. Slavko Durutović vlasnik fabrike stočne hrane „Garant Spuž“ iz Spuža, kaže da je uvođenjem taksi Crna Gora pronašla svoju šansu.

„Mi smo tu pronašli neku svoju priliku. Ranije smo radili sa Kosovom malo, a od kada su stupile takse na robu iz Srbije i BiH mi smo dobili šansu. Radimo sve vrste koncentrata za domaće životinje. Najveći smo proizvođači u Crnoj Gori. Proizvodimo oko 2,5 tone mesečno, a na Kosovu svakog meseca izvozimo 400 tona“, kaže on.

Od hobija do tržišta u Švajcarkoj

Posao cveta i Gradimiru Živkoviću iz Donje Budrige koji je već prepoznat na kosovskom tržištu. On sa svojom suprugom poslednje četiri godine na sajmovima prodaje zimnicu. Na štandu porodice Živković mogli su se naći različite vrste ajvara, pasterizovana paprika i drugo povrće, ali i džemovi, slatka i likeri od voća. Svoje tržište Živkovići su pronašli u Švajcarskoj gde izvoze poslednjih godina.

„Nama je povrtarstvo u tradiciji. Na početku smo radili iz hobija, kao dopunsku delatnost, ali posle rata zbog nedostatka poslova okrenuli smo se poljoprivredi u većoj meri. Do sada smo na tržište iznosili poluproizvode, a sada su to gotovi proizvodi. To su mahom sve vrste pečenog ajvara. Posao nam je olakšala rotaciona peć za pečenje paprike, koja ima kapacitet od 100 kg na sat vremena. U ponudi imamo pašteta ajvar, (koji se pravi od paprika i patlidžana), pinđur, cepkani, ljuti i “sladak” ajvar“, objašnjava nam Živković i dodaje da su njegovi kupci “gastarbajteri” iz Švajcarske.

Specijalitetima iz domaće proizvodnje porodice Živković bile su zadovoljne i mušterije koje smo sreli pri kupovini.

„Kupila sam ajvar na tri različita štanda, ali mislim da je ovaj najbolji. Stalni sam posetilac ovakvih sajmova i uvek kupim nešto“, kaže Nakšija Đorbakaj iz Prištine.

„Posećujem sajmove i volim poljoprivredne proizvode. Ne kupujem fabričke proizvode, volim da je domaće“, naglašava Aiša Bašić.

Sajam sa tradicijom

Poljoprivredni sajam “Agrokos” u Prištini ima dugu tradiciju, kaže direktor kompanije CEO Beki Đafaj.

„Sajam ’Agrokos’ ima tradiciju već 19 godina. Svake godine, oktobra meseca, daje priliku poljoprivrednicima iz regiona koji imaju za cilj da se predstave tržištu Kosova i regiona. Oni dolaze na sajam ’Agrokos’ i ovde se povezuju sa distributerima, kupcima“, napominje on.

Međunarodni poljoprivredni sajam u Prištini je trajao tri dana. Iako je na njemu bilo dobre i raznovrsne ponude, posećenost je bila manja od očekivanog.

Ostale vesti

  • Gračanica: Od mleka i sira do oraha i krompira

    Gračanica: Od mleka i sira do oraha i krompira

    Utorak i petak su pijačni dani u Gračanici. U zavisnosti od godišnjeg doba, na Zelenoj pijaci se može kupiti sveže, uglavnom domaće voće i povrće, a na tezgama uvek ima mleka i mlečnih proizvoda. Prodavci su i po hladnom vremenu mnogobrojni, dok je kupaca sve manje.

  • Sneg i mraz preko potrebni žitu i voću

    Sneg i mraz preko potrebni žitu i voću

    Snega nema do kraja decembra, a ledeni dani se očekuju od sredine januara kada će temperature otići u duboki minus, tvrdi profesor meteorologije na Univerzitetu u Prištini Sulj Tahirsuljaj. Agronom Voja Dekić ističe da su sneg i mraz sada preko potrebni žitu i voću koji se nalaze u fazi mirovanja.

  • Poljoprivredna škola: Svake godine sve više đaka

    Poljoprivredna škola: Svake godine sve više đaka

    Poljoprivredna škola iz Lipljana postoji od 1962. godine. U poslednjih 20 godina njeno administrativno sedište se nalazi u OŠ „Vuk Karadžić“ u Lepini, dok se nastava odvija u u OŠ „Knez Lazar“ u Donjoj Gušterici.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane