Vesti
Poljoprivreda

Počinje sezona radova u voćnjaku

Dragan Kukureković iz Donje Gušterice na 40 ari uzgaja šljive. Kako napominje, zadovoljan je rodom od koga sprema rakiju, džem, slatko i kompot. On smatra da je voćarstvo unosan posao od koga se može dobro zaraditi.
Počinje sezona radova u voćnjaku
Voćnjak šljiva (Foto Kim)

Nastavnik geografije Dragan Kukureković slobodno vreme provodi u voćnjaku. U tome uživa, pa se nada da će mu još više vremena posvetiti kada ode u penziju.

Prva stabla - poklon od monaha

Počeo je da se bavi voćarstvom kada su mu monasi iz manastira Visoki Dečani na poklon darivali dvadeset stabala šljiva. Na parceli od 40 ari sada ima dva voćnjaka: mladi, koji je zasejao pre godinu dana, kao i stariji koji ima šest godina.

“Stariji voćnjak je sada u fazi plodonošenja, prošle godine mi je dao odličan prihod kada su se svi žalili na prinos. Dobro sam istretirao voće hemijskim preparatima za zaštitu bilja, zalivao sam na vreme. U mladom voćnjaku imam oko 130 šljiva, uglavnom sterlejke. Pored njih, u starijem voćnjaku ima i valerija i čačanske rodne”, naveo je Kukureković i dodao:

“Šljiva sterlejka je karakteristična po tome što mnogo rađa, dok su druge poznate po tome što su aromatične. Poznate su po plodnosti i rodnosti, ali se razlikuju po boji i ukusu. Valerija služi isključivo za slatko, pravljenje džema i kompota, ali je odlična i za sušenje”, napominje on.

Kukureković je sadnice za novi voćnjak nabavljao u Lipljanu po ceni od 1,50 do 2 evra. Plod mladog šljivika očekuje tek sledeće godine.

Prihrana i orezivanje utiču na rod

On ističe da je prihrana šljiva veoma bitna kako bi plod bio dobar, a važnu ulogu ima i orezivanje. Dodaje da je bavljenje voćarstvom unosan posao od kojeg može dobro da se zaradi.

“Tokom zimskog perioda već sam počeo sa orezivanjem stabala, ali čekam proleće kao bih nastavio sa tim. Vrlo je bitno biljku očisiti od lastara (mladih grana). Čim temperatura pređe u plus, počinje se sa tretiranjem plavim i crvenim uljem. To su hemikalije koje štite koru i cvetni pupoljak od izmrzavanja, zatim se počinje se sa obradom zemljišta košenjem i okopavanjem. Važno je i zalivanje šljiva, zato sam iskopao bunar. Uskoro planiram i da uradim sistem snabdevanja vodom kap po kap”, kazao je Kukureković koji planira da voćnjak proširi i da zasadi novih 50 stabala šljive.

Voćarstvo baza, živina i zemljoradnja nadgradnja

Kukureković sa omiljenim voćarstvom namerava da “poveže” uzgoj ovaca i živine. Na površini od 1 hektara gaji raž, pšenicu i beli kukuruz. Od ovih žitarica pravi i prodaje integralno brašno.

“Planiram da ogradim voćnjak. Da ga ne bih klasično obrađivao i frizirao, kupiću desetak ovaca koje bi pasle travu, kao i nekoliko gusaka ili drugu živinu koja bi nosila jaja, čista i ekološka, koja bih kasnije prodavao”, rekao je Kukureković.

Detaljan pregled voćnjaka najvažniji

Inžinjer zaštite bilja Dejan Kovačević navodi da voćnjaci zatevaju prihranjivanje đubrivom tokom cele godine, ali da je jedna od najbitnijih aktivnosti u voćnjaku, sa aspekta zaštite bilja, detaljan pregled. Potrebno je ukloniti sve grane koje su slomljene pod teretom roda, kao i suve plodove koji i dalje vise na granama. Upravo su to mesta gde uzročnici bolesti prezimljavaju.

“Od jeseni se kreće sa tretiranjem kompleksnim đubrivima, sa više fosfora i kalijuma. U proleće se upotrebljavaju kan i vodotopljiva đubriva koja se primenjuju prilikom navodnjavanja sistemom kap po kap”, podestio je on.

Prerano cvetanje uništava voće

Blaga zima i visoke temperature nisu dobre za voće, a u ovo doba godine biljkama pogoduju hladne noći.

“Što je vreme hladnije, to je bolje za voće. Tokom noći ima mraza zbog kojeg biljke još nisu krenule da formiraju pupoljke. Ako se nastavi ovako toplo vreme, možemo uskoro da očekujemo da voće počne da cveta i ozeleni, što nije dobro za rod. Kod nas (na centralnom Kosovu) je karakteristično da mraza i temperatura u minusu ima i u aprilu i maju. Prerano cvetanje bi uništilo voće”, siguran je on.

Inžinjer zaštite bilja preporučuje da se orezivanje voća završi u proleće.

“Kada temperature porastu, moći će da se krene sa zimskim orezivanjem, kao i tretiranjm voća preparatima na bazi bakra i mineralnih ulja”.

Zimska prihrana za adekvatnu zaštitu voćaka

Prskanje preparatima na bazi bakra preporučljivo je i za malinjake, kupinjake i parcele pod jagodom, napominje Kovačević.

Zimska prihrana zauzima veoma važno mesto u kompleksnoj zaštiti voćaka, a izvodi se u periodu mirovanja vegetacije. Temperatura vazduha za vreme zimskog prskanja treba da je iznad 5 stepeni. Prskanje se obavlja po mirnom vremenu, bez vetra i padavina. Ukoliko na voćkama ima snega, ne treba ih prskati pošto se neće ostvariti adekvatna prihrana.



Ostale vesti

Na Kosovu 704 nova slučaja
Na Kosovu je u poslednja 24 sata preminulo devet lica, pa ukupan broj smrtnih slučajeva iznosi 948. Inficirane su još 704 osobe.
  • 25.11.2020
Vremenski uslovi doprineli da jednorodna malina rodi dva puta
Neuobičajeno toplo vreme za ovaj period godine prija voću, ali neophodno je zahvaliti mu na plodovima koje nam je podarilo i uzvratiti mu negom, tvrdi agronom Voja Dekić. Vremenski prilike doprinele su i da jednorodna malina, kao što je Vilamet, rodi po drugi put, a to nije dobro, kazao je malinar Marko Todorović.
  • 17.11.2020
Rekordni prinosi kukuruza, ratari zadovoljni
Na centralnom Kosovu se privodi kraju berba kukuruza. Zemljoradnici sa kojima je ekipa RTV Kim razgovarala ističu da su ovogodišnjim prinosom kukuruza zadovoljni, te da će konačno nešto i zaraditi. Rad na njivama počinje u jutarnjim satima, a kombajneri svoje usluge naplaćuju 100 evra po hektaru.
  • 22.10.2020
Centralno Kosovo: Završetak berbe šljiva
Na centralnom Kosovu polako se privodi kraju berba šljiva koja je počela sredinom avgusta. Voćari su zadovoljni rodom, što samo po sebi znači da će dobar deo plodova kasnije završiti u rakijskom kazanu i slatkoj zimnici. Na veliko su se šljive prodavale za oko 20, na malo 50 centi po kilogramu.
  • 09.09.2020
Kraj pčelarske sezone, prinos meda osetno manji
Iako je na početku godine delovalo da sve protiče u najboljem redu i da će biti više meda nego prethodne sezone, pčelari na centralnom Kosovu su nezadovoljni ovogodišnjim prinosom meda od svega dva kilograma po jednom pčelinjem društvu.
  • 07.09.2020
Nema „plavog jezika“ u opštinama Gračanica i Lipljan
Pored pandemije kovid-19, Kosovo se suočava i sa bolešću životinja „plavi jezik“, koja je do sada ubila 30 ovaca, a na 15 farmi su zabeleženi pozitivni slučajevi. Na teritorijama opština Gračanica i Lipljan za sada nema slučajeva ove bolesti.
  • 07.09.2020