Vesti
Poljoprivreda

Počela sezona pečenja rakije

Iako su voćnjaci ove godine zbog loših vremenskih uslova pretrpeli štetu, sezona pečenja rakije počela je bez odlaganja.
Počela sezona pečenja rakije
Ilustracija (Foto arhiva Kim)

Zlatibor Ristić iz Donje Gušterice na 20 ari ima zasad šljiva. Njegova porodica najveći deo roda koristi za rakiju, a nešto šljiva završi i u pekmezu.

Ristić kaže da najviše rakije ispeče od šljive sterlejke, mada ponekad koristi i dunje i džanarke.

Pečenje i prepek

“Šljive se sakupljalju kada su zrele. Potrebno je da odstoje 21 dan, ali ponekad ostavljamo da odstoje do mesec dana u plastičnom buretu jer komine u njemu bolje uzavre”.

Da bi ispekao rakiju Ristić mora da iznajmi kazan.

“Plaćam četiri evra po kazanu ispečene rakije ili dajem litar rakije umesto novca. Kazan se pre pečenja dobro opere, a nakon toga se dodaju komine. Kazan mora da bude zatvoren i oko poklopca kazana se stavlja brašno. Oko sat i po vremena traje proces pečenja jednog kazana”, rekao je Ristić.

Nakon pečenja, sledi i prepek.

“Prepek rakije se radi jer je rakija tada bolja i jača. Prepek rakije se ostavlja na 48 stepeni, dok se meka rakija ostavlja na 30 stepeni. Stepen rakije određujemo pomoću grada koji stoji u posudi gde rakija teče”, objašnjava on.

Da bi rakija bila dobra i kvalitetna, prilikom pečenja mora da se održava vatra iste jačine kako bi rakija ravnomerno curila.

Za ličnu upotrebu, komšije i rodbinu

Ristić je ove godine ispekao oko 150 litara rakije. Zbog niske prodajne cene od oko 5 evra po litru, Zlatibor rakiju ostavlja za svoje, ali i za potrebe prijatelja i rodbine.

Tokom pečenja rakije Ristiću pomažu komšije.

“Pečenje rakije ide dobro, već smo ispekli tri kazana, biće dosta rakije jer je i komina dobro sazrela”, rekao nam je Donko Milovanović iz Donje Gušterice.

Tajna je u pripremi komina

Voja Dekić iz istog sela u opštini Gračanica napominje da je na centralnom Kosovu šljiva jedna od najčešćih voćaka koja se koristi za pečenje rakije, pošto grožđe slabo uspeva. Mada, ima i onih, kako je rekao Dekić, koji rakiju spremaju od dunja, jabuka i krušaka.

Dekić je dodao da se “čim prvi plodovi sazru, vrše pripreme za berbu onog voća koje će se kasnije koristi za rakiju”.

“Šljiva mora da bude zrela. Voće stavljamo u čisto posuđe. Ukoliko je šljiva nezrela, (ona) nema dovoljno šećera i nije pogodna za komine. Kada sakupimo šljive, ne stavljamo ih odmah u burad za komine, nego u plastične vreće i one tu budu najmanje dva, tri dana. Šljive omekšaju i kada skupimo količinu od 200 kg prenesemo to u bure, gde se promeša i ostavi da odstoji na prozračnom mestu. Najbolja temperatura za fragmentaciju je 18 stepeni. Fragmentacija se vrši nakon četiri, pet dana. Kada šljiva počne da vrije, stvara se komina. Tada treba da se vodi računa da pena koja se stvara ne izlazi van buradi, nego da se meša i da se bure dobro zatvori. Međutim, potrebno je da sa strane ima odušak, da ne bi došlo do nadimanja poklopca od same fragmentacije”, naveo je Dekić i dodao da:

“Prilikom pečenja rakije, gornji sloj (komine) se odstrani jer nije za pečenje. Komina se potom izmeša, sipa u kazan i sve je spremno za pečenje rakije”.

Više od običnog posla

Dekić je kazao da se šećer dodaje voću samo kada je nezrelo i kada je prva berba u pitanju.

“Tada ljudi dodaju dva do tri posto šećera na količinu koju imaju. Pošto imam domaće šljive moravke koje su slatke i imaju dovoljno šećera, ja ne dodajem”, rekao je Dekić.

Pečenje rakije je tradicija i više od običnog posla u srpskim domaćinstvima. To je događaj koji okupi sve ljubitelje ovog tradicionalnog pića, komšije, prijatelje, užu i širu porodicu.

Zato pečenje (destilaciju) rakije treba obaviti u pravo vreme. Prerana destilacija komina uzrokovaće manje rakije zbog nepotpuno prevrelog šećera u plodovima. S druge strane, prekasnom destilacijom uz znatan gubitak alkohola može se dogoditi da se pokvari ceo sadržaj lošim sastojcima, kao što su kiselina i plesan.

U odsustvu mogućnosti da se komina blagovremeno ispeče, najkasnije 2 do 3 nedelje posle završnog vrenja, treba je konzervirati da bi duže vreme ostala kvalitetna. Zato je valja pokriti najlonskom folijom preko koje se potom nabaci tanji sloj peska.



Ostale vesti

Poziv za subvenicije za poljoprivrednike
Odeljenje poljoprivrede opštine Gračanica obaveštava poljoprivrednike da je otvoren konkurs za podršku putem programa direktnih plaćanja za 2020. godinu.  Subvencije je obezbedilo ministarstvo poljoprivrede šumarstva i ruralnog razvoja.
  • 20.07.2020
Žetva će kasniti zbog obilnih padavina
Učestale padavine proteklih nedelja uticale su na žito i njegovo sazrevanje, pa će i žetva ove godine kasniti, smatra agronom Voja Dekić. Profesor meteorologije na Univerzitetu Priština Sulj Tahirsuljaj navodi da je kiša dobrodošla zbog vodosnabdevanja.
  • 23.06.2020
Jagoda siguran izvor prihoda za meštane Goraždevca i Brestovika
Sedam srpskih porodica iz regiona Peći koje su uz finansijsku podršku grada Šapca podigle zasade jagoda u Goraždevcu i povratničkom selu Brestovik, ostvarilo je prihod od preko 30 hiljada evra.
  • 15.06.2020
Kosovo bez sistema protivgradne zaštite
Tokom letnjih meseci postoji povećana opasnost od nevremena praćenog gradom, pa trud poljoprivrednika može biti uništen za kratko vreme. Olujno nevreme praćeno gradom je u par navrata, prošlog i početkom ovog meseca, zadesilo Kosovo.
  • 15.06.2020
„Bez pčela bi stao svet“
Danas se obeležava Svetski dan pčela. Pčelari iz Gračanice podsećaju koliko su pčele kao glavni oprašivači biljaka značajne, ali i upozoravaju na nekontrolisanu upotrebu pesticida, jednog od glavnih uzročnika njihovog uginuća.
  • 20.05.2020
Problemi poljoprivrednika u doba koronavirusa
Iako su zbog pandemije koronavirusa poljoprivrednici u srpskim sredinama na Kosovu suočeni sa brojnim problemima, ovih dana ipak uspešno privode kraju sve poljoprivredne radove na  svojim njivama.
  • 04.05.2020