Vesti
Poljoprivreda

Paulovnija - carsko drvo i čuvar životne sredine

Paulovnija, ili kako je zovu “carsko drvo”, pravi je čuvar životne sredine koji raste neverovatno brzo i proizvodi mnogo kiseonika. Ovu kulturu u Gračanici od 2014. godine uzgaja Živojin Ćirković. On u svom rasadniku ima oko 30.000 sadnica.
Paulovnija - carsko drvo i čuvar životne sredine
Plastenik paulovnije Živojina Ćirkovića iz Gračanice (Foto Kim))

Paulovnija je dobila ime po ruskoj princezi Ani Pavlovnoj. U Kini, odakle je poreklom, gaji se na oko 2,5 miliona hektara i zove se „Zmajevo drvo“. Japanci ga zovu „Kiri“, a istočni narodi prema staroj tradiciji paulovniju sade kada se u kući rodi kćerka.

Zahtevna biljka

Živojin Ćirković iz GIOR-a kaže da je proizvodnja paulovnije izuzetno zahtevna. Njena prednost je što se obnavlja vrlo brzo i na svakih pet godina, nakon nulte dve, daje isti rezultat.

„U čauri se nalazi tačkasta semenka i iz te semenke nastaje sve ostalo. Najbolje sadnice su od 25 do 35 centimetara veličine i mogu da se iz čaše zasade u polju sve do zime. Biljka se sadi na ispitanom, proverenom zemljištu, kako bi se znalo šta joj treba dodati da bi prinos bio najbolji. Sadi se u rupi dimenzija 50x50 centimetara sa dodavanjem određenog đubriva“, objašnjava on.

Ćirković naglašava da je za pravilan razvoj sadnice u prve dve godine potrebno najmanje dva puta nedeljno 10 litara vode po jednom stablu. To zahteva formiranje sistema zalivanja kap po kap koji se kasnije koristi da se u godini vegetacije paulovnija prehrani nekoliko puta kristalnim đubrivom.

„Ta prihrana služi za jačanje korenog sistema. Zato što se već u drugoj godini biljka čepuje (seče do zemlje), a sve pre toga se računa u nultu godinu. Kod mene se može videti biljka koja je nulta godina. Rasla je samo prošle godine, a da je na plantaži bila bi čepovana do zemlje. Pošto je namenjena komercijalnoj prodaji, ostala je neposečena“, kaže on.

Najvažnija osobina ovog drveta je izuzetno kvalitetno stablo koje cveta u četvrtoj godini. Cvet je zvonastog oblika i veliki je oko pola metra.

Izdašna medonosnica

„Paulovnija je jedno od najmedonosnijih stabala i ona je izuzetno zahvalna za proizvodnju meda. Tamo gde ima paulovnije, ima i puno pčela, a pčele su najkorisnije za oprašivanje, ne samo paulovnije, već i celog eko sistema. List paulovnije je ogroman i ušao je u dokument UN-a. Taj list predstavlja pluća zemlje i treba širiti rasade da bi se izbegao efekat staklene bašte“, ističe Ćirković.

"Paulovnija ima prelep cvet"

Lepka Milovanović iz Gračanice koja u svom dvorištu ima paulovniju kaže da, pored svih njenih dobrih osobina, pažnju ljudi koji prolaze ulicom najviše privlače njeni prelepi cvetovi.

„Pre pet godina smo zasadili ovu biljku, iz Jagodine smo nabavili rasad. Četvrte godine su prelepo cvetale, imale su ljubičasti cvet i prelepo su mirisale. Dosta ih kratimo jer bi se to mnogo razgranalo. Ovo drvo smo nabavili pošto lepo izgleda u dvorištu i stvara hladovinu. Koristimo je i za stočnu hranu i kao sirovinu, za drvo“, naglašava Lepka.

Paulovnija ne uspeva na neadekvatnom zemljištu. Da bi se razmnožila, tlo u koje se sadi mora da bude određene vlažnosti i temperature. Voli toplotu, i nije otporna na jake minuse.

Isplativa investicija i drvo budućnosti

Ćirković kaže da je posao isplativ, rasad paulovnije košta od 80 centi do jednog evra po biljci.

„Ja sam zadovoljan time. Kada pokrijem troškove ulaganja i radne snage prihodujem 20 do 30 hiljada evra godišnje“, dodaje on.

Od stabla paulovnije se dobija širok spektar proizvoda.

„Tržišna cene paulovnije je izuzetno velika. Ne treba je koristiti za ogrev, treba praviti dasku, stvoriti sirovinu.To je plemenito drvo koje se koristi u avio-industriji, brodogradnji, za izradu muzičkih instrumenata“.

Za paulovniju se kaže da je drvo budućnosti. Paulovnija stara 5 godina za sat vremena oslobodi dovoljno kiseonika za pedesetak ljudi.

U novom izdanju emisije o pljoprivredi "Brazda”, pored priloga o proizvodnji paulovnije možete pogledati i priče naših kolega sa televizija Herc, Mir i Puls.

Emisiju možete pratiti svake nedelje od 11:00. Ako ste nešto propustili, pogledajte reprizu “Brazde” ponedeljkom od 10:30 na TV Kim.



Ostale vesti

Žetva će kasniti zbog obilnih padavina
Učestale padavine proteklih nedelja uticale su na žito i njegovo sazrevanje, pa će i žetva ove godine kasniti, smatra agronom Voja Dekić. Profesor meteorologije na Univerzitetu Priština Sulj Tahirsuljaj navodi da je kiša dobrodošla zbog vodosnabdevanja.
  • 23.06.2020
Jagoda siguran izvor prihoda za meštane Goraždevca i Brestovika
Sedam srpskih porodica iz regiona Peći koje su uz finansijsku podršku grada Šapca podigle zasade jagoda u Goraždevcu i povratničkom selu Brestovik, ostvarilo je prihod od preko 30 hiljada evra.
  • 15.06.2020
Kosovo bez sistema protivgradne zaštite
Tokom letnjih meseci postoji povećana opasnost od nevremena praćenog gradom, pa trud poljoprivrednika može biti uništen za kratko vreme. Olujno nevreme praćeno gradom je u par navrata, prošlog i početkom ovog meseca, zadesilo Kosovo.
  • 15.06.2020
„Bez pčela bi stao svet“
Danas se obeležava Svetski dan pčela. Pčelari iz Gračanice podsećaju koliko su pčele kao glavni oprašivači biljaka značajne, ali i upozoravaju na nekontrolisanu upotrebu pesticida, jednog od glavnih uzročnika njihovog uginuća.
  • 20.05.2020
Problemi poljoprivrednika u doba koronavirusa
Iako su zbog pandemije koronavirusa poljoprivrednici u srpskim sredinama na Kosovu suočeni sa brojnim problemima, ovih dana ipak uspešno privode kraju sve poljoprivredne radove na  svojim njivama.
  • 04.05.2020
Subvencije poljoprivrednicima nakon završetka epidemije koronavirusa
Za subvenicije koje poljoprivrednici svake godine dobijaju od kosovskog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja konkurs još nije otvoren, kazao je za RTV Kim direktor Odeljenja šumarstva i poljoprivrede u Opštini Gračanica Dragiša Stojanović.
  • 16.04.2020