Paulovnija - carsko drvo i čuvar životne sredine

Paulovnija, ili kako je zovu “carsko drvo”, pravi je čuvar životne sredine koji raste neverovatno brzo i proizvodi mnogo kiseonika. Ovu kulturu u Gračanici od 2014. godine uzgaja Živojin Ćirković. On u svom rasadniku ima oko 30.000 sadnica.

Podeli ovaj članak sa:
  • Plastenik paulovnije Živojina Ćirkovića iz Gračanice (Foto Kim))

Paulovnija je dobila ime po ruskoj princezi Ani Pavlovnoj. U Kini, odakle je poreklom, gaji se na oko 2,5 miliona hektara i zove se „Zmajevo drvo“. Japanci ga zovu „Kiri“, a istočni narodi prema staroj tradiciji paulovniju sade kada se u kući rodi kćerka.

Zahtevna biljka

Živojin Ćirković iz GIOR-a kaže da je proizvodnja paulovnije izuzetno zahtevna. Njena prednost je što se obnavlja vrlo brzo i na svakih pet godina, nakon nulte dve, daje isti rezultat.

„U čauri se nalazi tačkasta semenka i iz te semenke nastaje sve ostalo. Najbolje sadnice su od 25 do 35 centimetara veličine i mogu da se iz čaše zasade u polju sve do zime. Biljka se sadi na ispitanom, proverenom zemljištu, kako bi se znalo šta joj treba dodati da bi prinos bio najbolji. Sadi se u rupi dimenzija 50x50 centimetara sa dodavanjem određenog đubriva“, objašnjava on.

Ćirković naglašava da je za pravilan razvoj sadnice u prve dve godine potrebno najmanje dva puta nedeljno 10 litara vode po jednom stablu. To zahteva formiranje sistema zalivanja kap po kap koji se kasnije koristi da se u godini vegetacije paulovnija prehrani nekoliko puta kristalnim đubrivom.

„Ta prihrana služi za jačanje korenog sistema. Zato što se već u drugoj godini biljka čepuje (seče do zemlje), a sve pre toga se računa u nultu godinu. Kod mene se može videti biljka koja je nulta godina. Rasla je samo prošle godine, a da je na plantaži bila bi čepovana do zemlje. Pošto je namenjena komercijalnoj prodaji, ostala je neposečena“, kaže on.

Najvažnija osobina ovog drveta je izuzetno kvalitetno stablo koje cveta u četvrtoj godini. Cvet je zvonastog oblika i veliki je oko pola metra.

Izdašna medonosnica

„Paulovnija je jedno od najmedonosnijih stabala i ona je izuzetno zahvalna za proizvodnju meda. Tamo gde ima paulovnije, ima i puno pčela, a pčele su najkorisnije za oprašivanje, ne samo paulovnije, već i celog eko sistema. List paulovnije je ogroman i ušao je u dokument UN-a. Taj list predstavlja pluća zemlje i treba širiti rasade da bi se izbegao efekat staklene bašte“, ističe Ćirković.

"Paulovnija ima prelep cvet"

Lepka Milovanović iz Gračanice koja u svom dvorištu ima paulovniju kaže da, pored svih njenih dobrih osobina, pažnju ljudi koji prolaze ulicom najviše privlače njeni prelepi cvetovi.

„Pre pet godina smo zasadili ovu biljku, iz Jagodine smo nabavili rasad. Četvrte godine su prelepo cvetale, imale su ljubičasti cvet i prelepo su mirisale. Dosta ih kratimo jer bi se to mnogo razgranalo. Ovo drvo smo nabavili pošto lepo izgleda u dvorištu i stvara hladovinu. Koristimo je i za stočnu hranu i kao sirovinu, za drvo“, naglašava Lepka.

Paulovnija ne uspeva na neadekvatnom zemljištu. Da bi se razmnožila, tlo u koje se sadi mora da bude određene vlažnosti i temperature. Voli toplotu, i nije otporna na jake minuse.

Isplativa investicija i drvo budućnosti

Ćirković kaže da je posao isplativ, rasad paulovnije košta od 80 centi do jednog evra po biljci.

„Ja sam zadovoljan time. Kada pokrijem troškove ulaganja i radne snage prihodujem 20 do 30 hiljada evra godišnje“, dodaje on.

Od stabla paulovnije se dobija širok spektar proizvoda.

„Tržišna cene paulovnije je izuzetno velika. Ne treba je koristiti za ogrev, treba praviti dasku, stvoriti sirovinu.To je plemenito drvo koje se koristi u avio-industriji, brodogradnji, za izradu muzičkih instrumenata“.

Za paulovniju se kaže da je drvo budućnosti. Paulovnija stara 5 godina za sat vremena oslobodi dovoljno kiseonika za pedesetak ljudi.

U novom izdanju emisije o pljoprivredi "Brazda”, pored priloga o proizvodnji paulovnije možete pogledati i priče naših kolega sa televizija Herc, Mir i Puls.

Emisiju možete pratiti svake nedelje od 11:00. Ako ste nešto propustili, pogledajte reprizu “Brazde” ponedeljkom od 10:30 na TV Kim.

Ostale vesti

  • Koliko košta domaća zimnica

    Koliko košta domaća zimnica

    Kraj leta je za mnoge domaćice znak da otpočnu sa pripremom domaće zimnice. Da li se trud uložen u njeno spremanje isplati i kakve su cene povrća, proveravali smo na pijaci u Gračanici.

  • Borovnica, lekovita biljka sa ukusnim plodovima

    Borovnica, lekovita biljka sa ukusnim plodovima

    Jovica Smiljić iz Lapljeg Sela na 50 ari uzgaja borovnicu vrste „Djuk“ (Duke). Jedan od najvećih problema sa kojim se suočava kod proizvodnje ovog bobičastog voća jeste voda za navodnjavanje bogata natrijumom koja predstavlja otrov za borovnicu.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane