Opština Gračanica: Završena setva pšenice

Iako je optimalno da se setva pšenice obavi u oktobru, usled nepovoljnih vremenskih uslova ratari su kasnili sa radovima, a zbog uvedene takse većina poljoprivrednika nije mogla da nabavi seme iz centralne Srbije.

Podeli ovaj članak sa:
  • Završena setva pšenice (Foto Kim)

Idealan rok za setvu pšenice je period od 5. do 25. oktobra, a usled dugotrajnog sušnog perioda, ona je ove godine kasnila.

Zasejana neznatno manja površina

Direktor Zemljoradničke zadruge u Gračanici Bogić Đurović je naveo da je jesenja setva pšenice na centralnom Kosovu završena tokom prošle nedelje.

Na zemljištu koje je predviđeno za setvu jesenjih kultura na teritoriji opštine Gračanica ove godine je zasejano preko 5 hiljada hektara pšenice. U odnosu na prošlu godinu, nešto manje.

"Na osnovu informacija koje imamo, prilikom predaje dokumenata za poljoprivrednu subvenciju, u opštini Gračanica je ove godine zasejano oko 5.500 hektara pšenice, što je u odnosu na prošlu godinu, kada je bilo zasejano 6.000 hektara, nešto manje. Ipak, znamo da je opština Gračanica jedna od vodećih u proizvodnji pšenice na Kosovu", rekao je Đurović.

On naglašava da su se poljoprivrednici ove godine pored suše, zbog takse uvedene na robu iz Srbije, susreli i sa problemom nabavke semena.

"Najveći problem su takse koje je Kosovo uvelo na uvoz robe, tačnije, semena iz Srbije. Pored toga, poljoprivrednici se suočavaju sa tim da cena semenskog žita iznosi 45 centi, dobija se 2 kilograma semenskog za kilogram domaće pšenice, to nikada nije bilo. Ljudi su morali da se snađu i uglavnom su posejali pšenicu iz svojih ambara, jer nisu imali šta da kupe. U prodaji su bile dve vrste semena, iz Poljske i Mađarske. One su prvi put na našem tržištu, nismo smeli da rizikujemo i posejemo ih”, kazao je direktor gračaničke zadruge, dodajući da je zadruga svima koji su tražili pomoć prilikom setve i obrade zemljišta izašla u susret u vidu iznajmljivanja mehanizacije.

U se i u svoje seme

Poljoprivrednik iz Gračanice Ratko Đurović je zasejao šest hektara pšenice. Ističe da je do semena bilo teško doći, pa je morao da koristi svoje od prošle godine.

"Tek prošle nedelje smo završili sa setvom pšenice. Zbog loših vremenskih uslova, velike suše, bilo je teško pripremiti njive za setvu. Prilikom setve pšenice koristio sam svoje seme koje sam ostavio od prošle godine, jer seme iz Srbije koje sam ranije sejao kao što su `renesansa` i `pobeda`, nisam mogao da nabavim zbog taksi, ali i visokih cena kod prodavaca. Imam svoju mehanizaciju, tako da se isplati da se poseje. Prihod je ove godine bio slabiji, iznosio je oko 4 tone po hekatru, dok je ranije bilo i do 6 tona", rekao je Đurović.

Lutrija pod kapom nebeskom

Priprema zemljišta i adekvatni uslovi za setvu jednako su važni kao i seme.

"Kada se zemlja obrađuje, ona treba da ima određeni procenat vlage, da ne bude ni previše suva, ni previše vlažna. Kada prođemo nekoliko krugova, brazdi, siđemo sa mašine i uzmemo zemlju u ruku. Ako uspemo da napravimo grudvu, zemljište je dobro za setvu jer ima dovoljnu količinu vlage. Ako, pak, ne možemo da je zgrudvamo, takvo zemljište ne treba obrađivati jer je previše suvo. Treba sačekati kišu, kako bi uslovi bili adekvatni za usev", rekao je za "Brazdu" diplomirani inženjer poljoprivrede Marko Kostić.

Neadekvatna semenska roba može uticati na smanjenje prinosa. Pri setvi takvog semena potrebno je povećati normu. Kasna setva može da utiče na količinu prinosa po hektaru, ali to zavisi od same vegetacije tokom godine.

"Treba se truditi i maksimalno poštovati optimalne rokove setve, da se do kraja oktobra završi sa setvom. To, naravno, ne zavisi samo od poljoprivrednika, nego zavisi od vremenskih uslova", podsetio je Kostić.

Kakva nas zima očekuje

Poljoprivrednici se uvek nadaju zimi sa dosta snega, da ne bi došlo do izmrzavanja površinskog sloja i stradanja pšenice.

"Taj jedan pokrivač, jorgan bi joj dobro došao. Ali i to zavisi od vremena", zaključio je Kostić.

Uprkos željama ratara, meteorolozi prognoziraju blagu zimu, pa jakog snega i formiranja snežnog pokrivača koji će se dugo zadržati nema ni na vidiku. U naredna tri meseca očekuje nas svega od sedam do 16 ledenih dana kada temperatura neće prelaziti nulu, a maksimalan broj onih sa padavinama se procenjuje na oko 40.

Ostale vesti

  • Gračanica: Od mleka i sira do oraha i krompira

    Gračanica: Od mleka i sira do oraha i krompira

    Utorak i petak su pijačni dani u Gračanici. U zavisnosti od godišnjeg doba, na Zelenoj pijaci se može kupiti sveže, uglavnom domaće voće i povrće, a na tezgama uvek ima mleka i mlečnih proizvoda. Prodavci su i po hladnom vremenu mnogobrojni, dok je kupaca sve manje.

  • Sneg i mraz preko potrebni žitu i voću

    Sneg i mraz preko potrebni žitu i voću

    Snega nema do kraja decembra, a ledeni dani se očekuju od sredine januara kada će temperature otići u duboki minus, tvrdi profesor meteorologije na Univerzitetu u Prištini Sulj Tahirsuljaj. Agronom Voja Dekić ističe da su sneg i mraz sada preko potrebni žitu i voću koji se nalaze u fazi mirovanja.

  • Poljoprivredna škola: Svake godine sve više đaka

    Poljoprivredna škola: Svake godine sve više đaka

    Poljoprivredna škola iz Lipljana postoji od 1962. godine. U poslednjih 20 godina njeno administrativno sedište se nalazi u OŠ „Vuk Karadžić“ u Lepini, dok se nastava odvija u u OŠ „Knez Lazar“ u Donjoj Gušterici.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane