Vesti
Poljoprivreda

’’Kvalitetan rasad je tamno zelene boje’’

Proizvodnja rasada zahteva znanje, prostor, optimalne uslove, kvalitetno seme, vreme i posvećen rad proizvođača. Radi se o izuzetno kompleksnom procesu jer od kvaliteta rasada zavisi prinos i kvalitet povrća.
’’Kvalitetan rasad je tamno zelene boje’’
Proizvodnja rasada (Foto Kim)

Inžinjer zaštite bilja Dejan Kovačević za RTV Kim naglašava da je za proizvodnju rasada nužno da proizvođač poseduje neophodno znanje.

Temperatura ključna za proizvodnju

“Pored znanja, neophodni su optimalni plastenici, oprema za proizvodnju rasada (stolovi, kontejneri), a od repromaterijala odgovarajući supstrati i originalna semena renomiranih svetskih proizvođača. Kada kažem supstrat, mislim na zemlju, humus”, napominje on.

Centralno Kosovo odlikuje kontinentalna klima, što zahteva da proizvodnja prvog ranog rasada (paprika i paradajz) počne oko 20. januara, dok se krastavac seje malo kasnije. Nakon toga sprema se rasad za sadnju van. Kovačević dodaje da se rasad sprema u dva ciklusa, te da je temperatura primarni faktor koji utiče na proizvodnju rasada.

“U trenutnoj fenofazi, za te biljke koje su u klijanju, njima je potrebna veća temperatura. Kada biljka nikne, temperatura polako mora da opada, pa se snižava i vlaga ako se pikira (jedna od tehnika proizvodnje presadnica)” kaže Kovačević koji je upozorio da na rasad mogu nepovoljno da utiču bolesti koje su prouzrokovane velikim procentom vlage i neadekvatnim zemljištem. Pored toga, štetu može pričiniti i loš intenzitet svetlosti.

“Korišćenje starog najlona može dovesti do izduživanja rasada i on će zbog toga da polegne, skoro isto kao da su ga napale bolesti. Što se tiče štetočina, one se u početku ne javljaju, naravno ako se radi sa sterilnim supstratom”, kaže on.

“Kvalitet rasada se vidi”

Na pitanje kako prepoznati kvalitetan rasad, Kovačević odgovara da se dobar rasad prepoznaje po tamno zelenoj boji, kao i nekim drugim specifičnostima.

“Paprika mora da bude elastična, savitljiva, nikako kruta. Ne sme da bude ni mnogo visok rast rasada, kao ni procvetao. Paradajz mora da bude optimalne visine. Jednom rečju- kvalitet rasada se vidi, to je zdrav rasad”.

Nova godina – novi ciklus proizvodnje

Porodica Jovanović iz Ugljara se već dve decenije bavi proizvodnjom rasada. Ova porodica je kvalitetnim radom iz godine u godinu napredovala, pa tako danas, na deset ari zemlje, imaju četiri plastenika. Ovakva vrsta proizvodnje, napominje Žarko Jovanović, zahteva rad tokom čitave godine.

“Kako se završi prolećna, odnosno jesenja, sezona imamo nekih 15 do 20 dana odmora, a onda se nastavlja sa daljom proizvodnjom. Sezona proizvodnje rasada je počela već početkom januara, kako bi u optimalnom roku, krajem marta, početkom aprila, stigao za rasađivanje u našim plastenicima”, kaže Jovanović.

Sa nabavkom repromaterijala kreće se od Nove godine, a prva setva se obavlja oko 15. januara. Proklijavanje se očekuje u prvih sedam do deset dana, a temperatura u plasteniku u fazi klijanja iznosi od 20 do 30 stepeni, objašnjava Jovanović.

Poljoprivreda podrazumeva improvizaciju

“Ovu temperaturu je u zimskom peridu dosta teško održati, ali se snalazimo. Koristimo podna grejanja i šporet. U poljoprivredi mora da se improvizuje”, ističe on i nastavlja:

“Za koji dan ćemo krenuti sa pikovanjem. Iz malih kontejnera presađujemo rasad u veće kontejnere i čase, gde će biti do prodaje. Radimo manje kontejnere da bismo u ovom zimskom periodu nekih 30 dana uštedeli na energiji, kako ne bismo zagrejavali ceo plastenik, već samo jedan njegov deo”.

Kalemi paprike, paradajza i lubenica za bolji prinos

Jovanović dodaje da stalno isprobavaju nešto novo, pa tako već nekoliko godina unazad rade manje količine kalema, čak i paradajza i paprike.

“U Evropi se to radi uveliko. Neke naše sorte koje nisu otporne na bolesti, pa kalemim na neke hibride koji imaju izuzetno dobar korenov sistem. Pokazuje se da je rasad dosta otporniji kada se odradi kalem. Radimo i kalem lubenice već treću, četvrtu godinu što se pokazalo izuzetno dobro. Prinos je veći za nekih 20 do 30 posto kod kalema lubenice. Prošle godine nabavili smo crni paradajz koji je dobar za dijabetičare, a u prodaji će biti i ove godine”, rekao je on.

Jovanović napominje da se kod rasada mora primeniti kompletna zaštita. Ističe da je nemoguće proizvesti kvalitetan rasad bez zaštite jer se uglavnom radi sa velikim brojem biljaka uz izraženu vlažnost vazduha.

“U prodaji je mnogo preparata koji nemaju karencu ili ona iznosi jedan do dva dana. (Karenca je vremenski period koji označava koliko posle prskanja proizvod ne sme da se upotrebljava). Tako da su to uglavnom kvalitetniji i zdraviji preparati na prirodnoj bazi, bazi bakra, ali prirodnog bakra”, objašnjava on.

Optimalna temperatura u plasteniku,kada su dani oblačni, treba da iznosi od 16 do 20 stepeni. Kada je sunčano vreme, poželjna temperatura je od 20 do 23 stepena.

Porodica Jovanović u zimskom periodu uzgaja samo spanać, jer se, prema navodima domaćina, “druge kulture ne isplate”. Spanać se prodaje po ceni od jednog evra za kilogram.

Sezona prodaje rasada počinje krajem marta. Cena rasada paprike iznosi 25 centi po korenu, paradajza 50 centi, a lubenice 1 evro.

U novoj poljoprivrednoj emisiji „Brazda“ pored priloga o proizvodnji rasada možete pogledati i priče naših kolega sa televizija Mir, Puls, Herc, Radio Goraždevca i produkcije Medija centra iz Čaglavice.

Poljoprivredna emisija emituje se svake nedelje od 11 časova na programu TV Kim. Repriza je u ponedeljak od 10:30.



Ostale vesti

Lokalni voćari na udaru globalne krize
Sve je manje srpskih porodica koje na centralnom Kosovu gaje voće i povrće na velikoj površini. Oni koji to još uvek čine, kao dva najveća problema ističu globalnu krizu i nedostatak radne snage.
  • 06.05.2022
Raspisan konkurs za poljoprivredne subvencije
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za poljoprivredne subvencije za 2022. godinu, saoštilo je Odeljenje za poljoprivredu opštine Gračanica.
  • 27.04.2022
Gračanica: Setva kukuruza počela, subvencija još nema
U aprilu počinje vegetaciona sezona biljaka, a sa njom i svi radovi u polju. Setva jarih useva je najvažniji posao poljoprivrednika u ovom mesecu. Budući da je kukuruz na centralnom Kosovu najzastupljenija kultura, njemu se posvećuje najviše pažnje. U Gračanici i okolnim selima uveliko se seje, iako u lokalnoj samoupravi još uvek nije raspisan konkurs za subvencije poljoprivrednicima.
  • 12.04.2022
Proizvođaći pilećeg mesa na Kosovu bez podrške resornog ministarstva
Proizvodnja pilećeg mesa na Kosovu do sada nije podržana direktnim subvencijama od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR). Sudeći po nacrtu administrativnog uputstva koji je u javnoj raspravi, ni ove godine nije predviđena podrška ovom sektoru.
  • 11.04.2022
Gvozdić: Jutarnji mrazevi ne smetaju voću, vegetacija kasni

Proleće i temperaturna kolebanja, a posebno jutarnji mrazevi mogu negativno da utiču na poljoprivredne useve i rane zasade. Međutim to se ne odnosi na voćne sadnice autohtonih sorti koje se uzgajaju na našem području, jer su uglavnom cvetovi još u pupoljcima i niske temperature nemaju veliki uticaj, rekla je za program Radija Kosovska Mitrovica Ljiljana Gvozdić, diplomirani inženjer agronomije koja se usko bavi praćenjem voćarske proizvodnje.

  • 06.04.2022
Kosovu je potrebno oko 400 hiljada tona pšenice godišnje
Rast cena osnovnih životnih proizvoda poslednjih dana naterao je građane da odlaze u prodavnice da se snabdevaju brašnom.I pored poziva Udruženja mlinova, Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine i industrije Kosova da ne paniče jer brašna ima dovoljno, rafovi popunjeni sa paketima brašna u prodavnicama su prazni.Ali do kada će Kosovo moći da podmiri potrebe građana pšenicom?
  • 13.03.2022