Vesti
Poljoprivreda

Kosovo bez sistema protivgradne zaštite

Tokom letnjih meseci postoji povećana opasnost od nevremena praćenog gradom, pa trud poljoprivrednika može biti uništen za kratko vreme. Olujno nevreme praćeno gradom je u par navrata, prošlog i početkom ovog meseca, zadesilo Kosovo.
Kosovo bez sistema protivgradne zaštite
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

Centralna Srbija: Vrednost do sada ispaljenjih raketa 1,5 miliona evra
U aktuelnoj sezoni odbrane od grada, iako nije prošla ni njena trećina, do sada su utrošene 4.684 rakete ili za 1.395 raketa više nego što je bila ukupna potrošnja u 2015. godini. Samo 10. juna je ispaljeno 1.218 protivgradnih raketa sa 284 protivgradne stanice, što je rekordna količina raketa ispaljenih u jednom danu. Za ovu godinu je obezbeđeno 17.000 raketa, iako je optimalan broj za potrebe centralne Srbije daleko manji i iznosi oko 12.000, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Vrednost do sada ispaljenih raketa, za jedan mesec i 25 dana ovogodišnje protivgradne sezone, je 1,5 miliona evra.

Poljoprivrednici na Kosovu opravdano strahuju od nevremena, budući da već 20 godina protivgradna zaštita ne postoji, a troškovi za postavljenje protivgradne mreže iziskuju velika ulaganja.

Protivgradna zaštita na Kosovu i Metohiji je uspostavljena 1968. godine u Đakovici, da bi kasnije Hidrometeorološki zavod Srbije postavio još dva radara, jedan u blizini Prištine, drugi kod Kline. Oba radara su uništena tokom rata 1999. godine.

Bivši direktor Hidrometeorološkog instituta Kosova i profesor meteorologije Sulj Tahirsuljaj je još 2005. godine napravio plan zaštite od grada. Međutim, on nikada nije razmatran.

„Nije ostalo ništa od tih centara. Dok sam bio direktor Hidrometeorološkog instituta Kosova, uradio sam tri projekta: za Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine i za Hidrometeorološki institut. Nismo uspeli da ih izgradimo, jer smo imali problem sa NATO-om, koji nam nije dozvoljavao da se ti centri aktiviraju. Protivgradne rakete imaju domet do 10 kilometara i svaki tip aviona može se uništiti tom raketom“, rekao je Tahirsuljaj za RTV Kim.

Česte promene vlasti u Prištini dovele su do toga da Kosovo i dalje nema sistem protivgradne zaštite, uveren je Tahirsuljaj.

„Kosovo trenutno nema sistem protivgradne zaštite. U projektu koji sam radio, čitava mreža sa kompletnom infrastrukturom koštala bi četiri miliona evra i pokrivala bi čitavu teritoriju Kosova. Prema mojim saznanjima nadležni sada nemaju plan za izradu protivgradne zaštite, često se menja vlast, nisu se za ovo pitali stručnjaci i ostala je situacija u kojoj su štete od grada velike“, rekao je on.

Sredinom maja, grad veličine oraha pogodio je delove Kosovskog Pomoravlja, a u par navrata ova prirodna pojava, za sada bez velikih posledica, pogodila je i centralno Kosova. Za poljoprivrednike svaka promena vremena predstavlja potencijalni rizik za gubitak prinosa. Malinar Marko Todorović iz Gračanice, čiji godišnji izdaci za uzgoj ovog voća iznose do 1.000 evra, kaže da se trenutno uzda samo u Boga.

„Nepostojanje protivgradne zaštite je veliki problem poljoprivrednicima, ne samo malinama, već bilo kojoj kulturi. Jednostavno, oslanjamo se samo na Boga, koliko se on smiluje, nebo šta nam da, to nam je, nemamo nikakve garancije po tom pitanju. Grad, ne računajući muku čoveka koji radi godinu dana, može za 15 minuta da uništi sve, da šteta bude nepopravljiva“, kazao je Todorović.

Investicija u protivgradnu mrežu jedan je od načina zaštite od ove vremenske nepogode. Međutim, sredstva koja je potrebno izdvojiti za njenu realizaciju nisu mala.

„Protivgradna mreža bila bi trajno rešenje. To bi ujedno bila i zaštita od grada, ali i od jakog sunca, pošto i jako sunce može malini da napravi veliku štetu. Međutim, za ovih 30 ari je potrebno izdvojiti 10.000 evra, a to je veliko ulaganje koje ne mogu finansijski da ispratim", naveo je Todorović.

Inženjer zaštite bilja Dejan Kovačević kaže da je, ukoliko do dođe do oštećenja od grada, neophodno izvrštiti sanaciju štete u što kraćem roku određenim preparatima.

„U roku od 24 sata, potrebno je izvrštiti tretiranje biljke fungicidima, zato što postaju osetljive na bolesti. Nakon toga, preporučljivo je tretiranje pretaratima na bazi aktivnih materija amino ili fulvinskih kiselina, a zatim, u roku od sedam dana tretiranje nekim sistemičnim fungicidima u cilju suzbijanja truleži“, rekao je Kovačević.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR) nemaju jasan odgovor na pitanje da li je na Kosovu u planu izgradnja protivgradnih stanica. Službenici ove institucije su u pisanom odgovoru za RTV Kim naveli da je postavljanje stanice u planu i da se trenutno prate "modeli drugih zemalja".

„MPŠRR u saradnji sa drugim relevantnim institucijama vezanim za ovo pitanje analizira sve moguće prilike i mehanizme, iskustva i modele različitih zemalja, u cilju stvaranja mogućnosti za postavljenje stanica za zaštitu od grada. Cilj je umanjenje mogućnosti prouzrokovanja štete poljoprivrednih kultura od ove prirodne katastrofe“, navodi se u odgovoru.

Opasnost od grada postoji šest meseci u godini, od aprila do septembra, a ova prirodna nepogoda nanosi štetu  podjednako svim poljoprivrednim kulturama. Kosovskim poljoprivrednicima ostaje da se nadaju da će nadležni brzo naći rešenje. Dok ga ne nađu, zemljoradnici će često dizati pogled ka nebu.



Ostale vesti

Na Kosovu 704 nova slučaja
Na Kosovu je u poslednja 24 sata preminulo devet lica, pa ukupan broj smrtnih slučajeva iznosi 948. Inficirane su još 704 osobe.
  • 25.11.2020
Vremenski uslovi doprineli da jednorodna malina rodi dva puta
Neuobičajeno toplo vreme za ovaj period godine prija voću, ali neophodno je zahvaliti mu na plodovima koje nam je podarilo i uzvratiti mu negom, tvrdi agronom Voja Dekić. Vremenski prilike doprinele su i da jednorodna malina, kao što je Vilamet, rodi po drugi put, a to nije dobro, kazao je malinar Marko Todorović.
  • 17.11.2020
Rekordni prinosi kukuruza, ratari zadovoljni
Na centralnom Kosovu se privodi kraju berba kukuruza. Zemljoradnici sa kojima je ekipa RTV Kim razgovarala ističu da su ovogodišnjim prinosom kukuruza zadovoljni, te da će konačno nešto i zaraditi. Rad na njivama počinje u jutarnjim satima, a kombajneri svoje usluge naplaćuju 100 evra po hektaru.
  • 22.10.2020
Centralno Kosovo: Završetak berbe šljiva
Na centralnom Kosovu polako se privodi kraju berba šljiva koja je počela sredinom avgusta. Voćari su zadovoljni rodom, što samo po sebi znači da će dobar deo plodova kasnije završiti u rakijskom kazanu i slatkoj zimnici. Na veliko su se šljive prodavale za oko 20, na malo 50 centi po kilogramu.
  • 09.09.2020
Kraj pčelarske sezone, prinos meda osetno manji
Iako je na početku godine delovalo da sve protiče u najboljem redu i da će biti više meda nego prethodne sezone, pčelari na centralnom Kosovu su nezadovoljni ovogodišnjim prinosom meda od svega dva kilograma po jednom pčelinjem društvu.
  • 07.09.2020
Nema „plavog jezika“ u opštinama Gračanica i Lipljan
Pored pandemije kovid-19, Kosovo se suočava i sa bolešću životinja „plavi jezik“, koja je do sada ubila 30 ovaca, a na 15 farmi su zabeleženi pozitivni slučajevi. Na teritorijama opština Gračanica i Lipljan za sada nema slučajeva ove bolesti.
  • 07.09.2020