Vesti
Poljoprivreda

Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice

Kiseljenje kupusa je tradicija koja se nikako ne može zaobići kada je reč o zimnici. Iako verovatno nikada neće postati deo evropske gurmanske kuhinje, kao što je to francuska supa od luka ili engleski crni puding, uvek će biti deo srpske tradicije i kulture, pa su novembarski dani rezervisani upravo za njegovu pripremu.
Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice
Kiseli kupus, najvažniji deo zimnice (Foto Kim)

Kupus od domaćeg semena iz Mogile

Zoran Jovanović iz sela Mogile u opštini Vitina se, od kako je počela sezona prodaje kupusa, skoro sedam dana nedeljno nalazi na istom mestu u Gračanici.

“Pod kupusom imam jedan hektar, a ukupno je pod zasadom u našem selu oko 20 hektara. Naš kupus je poznat jer je to staro domaće seme i njegovom proizvodnjom se bavimo dugo godina. Kupus, koji je izuzetno dobar, je sorte “potomak”. Ove godine je prodaja slaba, a cena je samo 20 dinara. Nemamo nikakvo tržište gde bismo mogli da plasiramo našu robu, nemamo pijacu, osim ovde u Gračanici”, naveo je Jovanović.

Godina je bila sušna, pa su biljke zahtevale mnogo navodnjavanja. Ove godine, prinosi kupusa se kreću od 60 do 70 tona po hektaru.

“Sadnja počinje polovinom juna meseca. Navodnjavamo bunarskom vodom koja je izuzetno čista. To je prednost jer voda iz reke nije kvalitetna. Pored navodnjavanja, važno je i da se ne upotrebljavaju hemikalije. Možda jednom, tokom godine, prskamo i to u početku, da bismo sprečili pojavu sitnih buba. Imamo radnike, ali je neisplativo jer prodajemo od 200 do 300 kilograma dnevno, a mnogo je ulaženo”, kazao je Zoran.

Koliko porodica, toliko recepata

Zima bez sarme i podvarka, popularnih jela čiji je glavni sastojak kiseli kupus, nezamisliva je u ovom delu sveta. Domaćice užurbano ovih dana nabavljaju najbolje glavice. Recepti za njihovu pripremu se, naravno, razlikuju u detaljima.

“Kod nas je sezona spremanja kupusa pre Mitrovdana, ali neko sprema ranije, neko kasnije. Ja kupujem 80 kilograma kupusa, jer ga stavljam u bure od 80 kilograma. Očistim kočanj, onda posolim i sutradan prelijem vodom. Pripremam i crveni kupus koji je dobar za rasonicu”, objašnjava nam starija gospođa iz Gračanice.

“Kupujem 60 kilograma kupusa. Očistim listove, produbim kočanj, napunim solju i tako odstoji dva dana. Nakon toga, prelijem vodom i to je ceo proces. Kupus sam kupila ovde u Gračanici, “srpski melez 4”. Prodavac je iz Novog Brda, roba je proverenog kvaliteta", ističe je Slobodanka Ničić iz Gračanice.

Ukusan i lekovit

Kiseli kupus predstavlja pravu riznicu kalijuma, gvožđa, magnezijuma, sumpora i bakra, manjih količina natrijuma, a sadrži i povoljan odnos kalcijuma i fosfora. Kupus kroz procese kiseljenja fermentacijom stvara izuzetno aktivan vitamin B12.

Prodavac Gradimir Živković iz Donje Budrige kaže da je prodaja kupusa naglo porasla od kada se vreme promenilo, a temperature pale.

“Cena kupusa se kreće od 20 do 30 centi, zavisno od količine koja se kupuje. Proizvodnjom kupusa se bavim prvenstveno za svoje potrebe, a višak prodajem. Bavim se preradom povrća prevashodno, a ovo je više kao dopunska delatnost”, kaže Živković koji je na šest ari zasadio oko hiljadu korena kupusa. “Srpski melez 4” je sorta kupusa koju gaji pošto su njegove mušterije ovom vrstom izuzetno zadovoljne.

“Najpogodniji je za sarmu, salate, dobro se uvija jer ima tanak list. Dobro se kiseli, što je najvažnije. Svako domaćinstvo uglavnom sprema po 50 kilograma. Kupus se mahom prodaje u svežem stanju, a ovako u preradi još uvek nismo počeli,” zaključuje prodavac iz Donje Budrige.

Višegodišnja istraživanja potvrđuju da se kupus po sadržaju vitamina C može meriti s limunom i pomorandžom. Pored toga, kiseli kupus je bogat vitaminima B6 i B3.

Prirodni lek za mamurluk i još po nešto

Sok od kiselog kupusa, poznatiji kao rasonica ili rasol, je veoma lekovit napitak, a najpoznatiji je domaći lek protiv mamurluka, bogat vitaminima C, E, K i B, kao i vitaminom U.

Rasonica je delotvoran lek za tegobe organa za varenje i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Kao narodni lek primenjuje se za smanjenje oteklina na zglobovima.

Pomešana sa sokom od šargarepe i repe, odličan je napitak za osobe koje imaju deficit kalcijuma. Preporučuje se ženama u srednjim godinama kako bi se zaustavio proces osteoporoze.

Između ostalog, rasonica deluje i protiv gljivica i bakterija, a štiti i od raznih upala.

U novoj emisiji „Brazda“ pored ove priče, možete pogledati i priloge naših kolega sa televizija Mir, Herc i Puls.

Poljoprivredna emisija  „Brazda“ emituje se svake nedelje od 11 časova na programu TV Kim. Ako propustite premijeru, pogledajte reprizu u ponedeljak od 10:30.



Ostale vesti

Na Kosovu 704 nova slučaja
Na Kosovu je u poslednja 24 sata preminulo devet lica, pa ukupan broj smrtnih slučajeva iznosi 948. Inficirane su još 704 osobe.
  • 25.11.2020
Vremenski uslovi doprineli da jednorodna malina rodi dva puta
Neuobičajeno toplo vreme za ovaj period godine prija voću, ali neophodno je zahvaliti mu na plodovima koje nam je podarilo i uzvratiti mu negom, tvrdi agronom Voja Dekić. Vremenski prilike doprinele su i da jednorodna malina, kao što je Vilamet, rodi po drugi put, a to nije dobro, kazao je malinar Marko Todorović.
  • 17.11.2020
Rekordni prinosi kukuruza, ratari zadovoljni
Na centralnom Kosovu se privodi kraju berba kukuruza. Zemljoradnici sa kojima je ekipa RTV Kim razgovarala ističu da su ovogodišnjim prinosom kukuruza zadovoljni, te da će konačno nešto i zaraditi. Rad na njivama počinje u jutarnjim satima, a kombajneri svoje usluge naplaćuju 100 evra po hektaru.
  • 22.10.2020
Centralno Kosovo: Završetak berbe šljiva
Na centralnom Kosovu polako se privodi kraju berba šljiva koja je počela sredinom avgusta. Voćari su zadovoljni rodom, što samo po sebi znači da će dobar deo plodova kasnije završiti u rakijskom kazanu i slatkoj zimnici. Na veliko su se šljive prodavale za oko 20, na malo 50 centi po kilogramu.
  • 09.09.2020
Kraj pčelarske sezone, prinos meda osetno manji
Iako je na početku godine delovalo da sve protiče u najboljem redu i da će biti više meda nego prethodne sezone, pčelari na centralnom Kosovu su nezadovoljni ovogodišnjim prinosom meda od svega dva kilograma po jednom pčelinjem društvu.
  • 07.09.2020
Nema „plavog jezika“ u opštinama Gračanica i Lipljan
Pored pandemije kovid-19, Kosovo se suočava i sa bolešću životinja „plavi jezik“, koja je do sada ubila 30 ovaca, a na 15 farmi su zabeleženi pozitivni slučajevi. Na teritorijama opština Gračanica i Lipljan za sada nema slučajeva ove bolesti.
  • 07.09.2020