Vesti
Poljoprivreda

Idealno vreme za setvu žita

Oktobarska setva je važna jer u ovom slučaju pšenica ulazi u zimu u fazi bokorenja u kojoj je najtolerantnija na niske temperature. Pošto je kukuruz gotovo obran, a u međuvremenu je na centralnom Kosovu bilo i kiše, stekli su se odgovarajući uslovi za pripremu zemljišta i setvu, smatra agronom Voja Dekić.
Idealno vreme za setvu žita
Setva žita (Foto: Kim)

„Idealan rok za setvu pšenice je period od 5. do 25. oktobra“, podseća Dekić, mada navodi da neki "pšenicu seju i kasnije".

Priprema zemljišta je vrlo važna

„Prilikom pripreme zemljišta, najpre se vrši oranje koje je sada i najvažnije. Zemljište je obezbeđeno vlagom, dovoljno da može da se izore kako treba, da se biljni ostaci zatrpaju, kako bi površina posle oranja bila čistija. To omogućava kasniji ulazak priključnim mašinama za površinske pripreme. Oranje se obavlja na dubini od 20 centimetara“, rekao je Dekić.

Dobar prinos pšenice umnogome zavisi od uslova za setvu.

„Prethodno, pre pripreme semena, zemljištu se dodaju mineralna đubriva. Mi nemamo neke analize zemljišta kako bismo znali koliko je biljci potrebno, ali unosimo onakoliko koliko finansije dozvoljavaju. U jesen su to fosfor i kalijum. Naše zemljište je izuzetno slabo obezbeđeno fosforom, pa iz tog razloga njega više dodajemo u zemljište. Što se tiče kalijuma, naše zemljište ima srednji i visok sadržaj. Međutim, ne možemo da biramo, jer su đubriva kompleksnapa se i jedno i drugo ubacuju. Azota ima i u mešanim đubrivima, on je neophodan pri nicanju pšenice“.

„Kvalitetno seme najveći problem“

Dekić zna da svaka njiva ne može biti zasejana u optimalnom periodu. Pored vremenskih prilika, nabavka semena za setvu jedan od većih problema sa kojim se poljoprivrednici susreću.

„Za setvu koristim sopstveno seme pšenice. Ova godina je bila loša zato što je pšenica imala prevremeno zrenje, takozvani „toplotni udar“. Nije mogla fiziološki da ispuni zrno, pa je zrno "prežureno". Niti je klica dobro razvijena u tako slabom zrnu, niti je zrno dovoljno obezbeđeno proteinima. To pokazuje i hektolitarska težina prilikom žetve. Kada obavimo žetvu i odnesemo žito na prodaju, hektolitar iznosi od 70 do 78 kg najviše, što je slabo za semensku robu. Ona treba da se proizvede da žito ima potpuno zrelo zrno, sa dovoljno proteina u sebi, da se klica dovoljno razvije i da, posle selektiranja, bude spremno za setvu. Selekcija žita se vrši privatno, kod uslužnih mlinara, koji poseduju selektore. Zbog slabog kvaliteta žita, imamo veliki otpadak koji se koristi u stočnoj ishrani“, rekao je Dekić, dodajući da je nužno selektirati što bolje žito, iako se tada i otpadak povećava.

Da bi se obezbedio optimalan broj klasova u žetvi, posebnu pažnju treba obratiti na količinu semena za setvu, rekao je Dekić.

„Da bismo imali sigurniju setvu, prilikom nje moramo da "bacamo" veću količinu žita, što predstvalja još jedan trošak. Po hektaru se seje 230 do 240 kilograma žita. Troši se više semena jer računamo na buduću štetu od miševa, ptica, pa i vremenskih prilika. To sve utiče da seme nema dobru klijalost“, objašnjava agronom.

„Poljoprivreda je lutrija“

Branko Janićijević iz Lapljeg Sela je posejao već krajem septembra četiri hektara pšenice. Priprema još jedan hektar zemlje za setvu kukuruza na proleće.

„Ove godine sa setvom sam poranio, zemlja je bila spremna odmah posle vrše. Prošle godine, zbog loših vremenskih prilika, nismo mogli da tanjiramo zemljište i da ga dobro pripremimo za setvu“.

Janićijević je kazao da je zbog rane setve žito rano i niklo, zato ga ptice napadaju, jedu zrno, ali i da se nada dobrom rodu, boljem nego ove godine. „Poljoprivreda je lutrija“, zaključio je on.

Ozime strnine daju bolje prinose od prolećnih, uspešno se bore protiv korova i odlične su predkulture svim ostalim kulturama, pa zato zauzimaju istaknuto mesto u plodoredu. Ukoliko se sa setvom kasni, preporuka je da se u setvenu strukturu uvrste proizvođači rane i srednje rane sorte pšenica koje će, zbog neadekvatnog termina radova, imati manji pad prinosa.



Ostale vesti

Idealno vreme za prihranu i završetak orezivanja voća
Zimsko tretiranje voća trebalo je da bude urađeno u jesen, ali ko to nije završio tada, ima priliku u rano proleće koje je idealno vreme za rezidbu i prskanje, poručuje agronom Voja Dekić.
  • 01.03.2021
Hoti: Udvostručene subvencije poljoprivrednicima
Premijer Kosova u tehničkom mandatu Avdulah Hoti saopštio je da su u okviru Programa za ekonomski oporavak udvostručene subvencije poljoprivrednicima.
  • 09.02.2021
Usevi pretrpeli štetu usled poplava
Nedavne poplave na teritoriji centralonog Kosova napravile veliku štetu, ne samo u domaćinstvima, već i poljoprivrednim usevima. Zemljoradnici ističu da je najveću štetu pretprela pšenica. Direktor Odeljenja šumarstva i poljoprivrede u Opštini Gračanica Dragiša Stojanović je za RTV Kim kazao je da formirana Komisija za procenu štete.
  • 21.01.2021
Na Kosovu 704 nova slučaja
Na Kosovu je u poslednja 24 sata preminulo devet lica, pa ukupan broj smrtnih slučajeva iznosi 948. Inficirane su još 704 osobe.
  • 25.11.2020
Vremenski uslovi doprineli da jednorodna malina rodi dva puta
Neuobičajeno toplo vreme za ovaj period godine prija voću, ali neophodno je zahvaliti mu na plodovima koje nam je podarilo i uzvratiti mu negom, tvrdi agronom Voja Dekić. Vremenski prilike doprinele su i da jednorodna malina, kao što je Vilamet, rodi po drugi put, a to nije dobro, kazao je malinar Marko Todorović.
  • 17.11.2020
Rekordni prinosi kukuruza, ratari zadovoljni
Na centralnom Kosovu se privodi kraju berba kukuruza. Zemljoradnici sa kojima je ekipa RTV Kim razgovarala ističu da su ovogodišnjim prinosom kukuruza zadovoljni, te da će konačno nešto i zaraditi. Rad na njivama počinje u jutarnjim satima, a kombajneri svoje usluge naplaćuju 100 evra po hektaru.
  • 22.10.2020