Vesti
Poljoprivreda

Idealno vreme za setvu žita

Oktobarska setva je važna jer u ovom slučaju pšenica ulazi u zimu u fazi bokorenja u kojoj je najtolerantnija na niske temperature. Pošto je kukuruz gotovo obran, a u međuvremenu je na centralnom Kosovu bilo i kiše, stekli su se odgovarajući uslovi za pripremu zemljišta i setvu, smatra agronom Voja Dekić.
Idealno vreme za setvu žita
Setva žita (Foto: Kim)

„Idealan rok za setvu pšenice je period od 5. do 25. oktobra“, podseća Dekić, mada navodi da neki "pšenicu seju i kasnije".

Priprema zemljišta je vrlo važna

„Prilikom pripreme zemljišta, najpre se vrši oranje koje je sada i najvažnije. Zemljište je obezbeđeno vlagom, dovoljno da može da se izore kako treba, da se biljni ostaci zatrpaju, kako bi površina posle oranja bila čistija. To omogućava kasniji ulazak priključnim mašinama za površinske pripreme. Oranje se obavlja na dubini od 20 centimetara“, rekao je Dekić.

Dobar prinos pšenice umnogome zavisi od uslova za setvu.

„Prethodno, pre pripreme semena, zemljištu se dodaju mineralna đubriva. Mi nemamo neke analize zemljišta kako bismo znali koliko je biljci potrebno, ali unosimo onakoliko koliko finansije dozvoljavaju. U jesen su to fosfor i kalijum. Naše zemljište je izuzetno slabo obezbeđeno fosforom, pa iz tog razloga njega više dodajemo u zemljište. Što se tiče kalijuma, naše zemljište ima srednji i visok sadržaj. Međutim, ne možemo da biramo, jer su đubriva kompleksnapa se i jedno i drugo ubacuju. Azota ima i u mešanim đubrivima, on je neophodan pri nicanju pšenice“.

„Kvalitetno seme najveći problem“

Dekić zna da svaka njiva ne može biti zasejana u optimalnom periodu. Pored vremenskih prilika, nabavka semena za setvu jedan od većih problema sa kojim se poljoprivrednici susreću.

„Za setvu koristim sopstveno seme pšenice. Ova godina je bila loša zato što je pšenica imala prevremeno zrenje, takozvani „toplotni udar“. Nije mogla fiziološki da ispuni zrno, pa je zrno "prežureno". Niti je klica dobro razvijena u tako slabom zrnu, niti je zrno dovoljno obezbeđeno proteinima. To pokazuje i hektolitarska težina prilikom žetve. Kada obavimo žetvu i odnesemo žito na prodaju, hektolitar iznosi od 70 do 78 kg najviše, što je slabo za semensku robu. Ona treba da se proizvede da žito ima potpuno zrelo zrno, sa dovoljno proteina u sebi, da se klica dovoljno razvije i da, posle selektiranja, bude spremno za setvu. Selekcija žita se vrši privatno, kod uslužnih mlinara, koji poseduju selektore. Zbog slabog kvaliteta žita, imamo veliki otpadak koji se koristi u stočnoj ishrani“, rekao je Dekić, dodajući da je nužno selektirati što bolje žito, iako se tada i otpadak povećava.

Da bi se obezbedio optimalan broj klasova u žetvi, posebnu pažnju treba obratiti na količinu semena za setvu, rekao je Dekić.

„Da bismo imali sigurniju setvu, prilikom nje moramo da "bacamo" veću količinu žita, što predstvalja još jedan trošak. Po hektaru se seje 230 do 240 kilograma žita. Troši se više semena jer računamo na buduću štetu od miševa, ptica, pa i vremenskih prilika. To sve utiče da seme nema dobru klijalost“, objašnjava agronom.

„Poljoprivreda je lutrija“

Branko Janićijević iz Lapljeg Sela je posejao već krajem septembra četiri hektara pšenice. Priprema još jedan hektar zemlje za setvu kukuruza na proleće.

„Ove godine sa setvom sam poranio, zemlja je bila spremna odmah posle vrše. Prošle godine, zbog loših vremenskih prilika, nismo mogli da tanjiramo zemljište i da ga dobro pripremimo za setvu“.

Janićijević je kazao da je zbog rane setve žito rano i niklo, zato ga ptice napadaju, jedu zrno, ali i da se nada dobrom rodu, boljem nego ove godine. „Poljoprivreda je lutrija“, zaključio je on.

Ozime strnine daju bolje prinose od prolećnih, uspešno se bore protiv korova i odlične su predkulture svim ostalim kulturama, pa zato zauzimaju istaknuto mesto u plodoredu. Ukoliko se sa setvom kasni, preporuka je da se u setvenu strukturu uvrste proizvođači rane i srednje rane sorte pšenica koje će, zbog neadekvatnog termina radova, imati manji pad prinosa.



Ostale vesti

Centralno Kosovo: Završetak berbe šljiva
Na centralnom Kosovu polako se privodi kraju berba šljiva koja je počela sredinom avgusta. Voćari su zadovoljni rodom, što samo po sebi znači da će dobar deo plodova kasnije završiti u rakijskom kazanu i slatkoj zimnici. Na veliko su se šljive prodavale za oko 20, na malo 50 centi po kilogramu.
  • 09.09.2020
Kraj pčelarske sezone, prinos meda osetno manji
Iako je na početku godine delovalo da sve protiče u najboljem redu i da će biti više meda nego prethodne sezone, pčelari na centralnom Kosovu su nezadovoljni ovogodišnjim prinosom meda od svega dva kilograma po jednom pčelinjem društvu.
  • 07.09.2020
Nema „plavog jezika“ u opštinama Gračanica i Lipljan
Pored pandemije kovid-19, Kosovo se suočava i sa bolešću životinja „plavi jezik“, koja je do sada ubila 30 ovaca, a na 15 farmi su zabeleženi pozitivni slučajevi. Na teritorijama opština Gračanica i Lipljan za sada nema slučajeva ove bolesti.
  • 07.09.2020
Produžen rok za poljoprivredne subvencije
Odeljenje za poljoprivredu opštine Gračanica obaveštava poljoprivrednike da je konkurs za poljoprivredne subvencije koji je raspisalo Ministarstvo poloprivrede Kosova produžen do 28. avgusta 2020. godine.
  • 12.08.2020
“Na zgarištu ništa neće uspeti”
Nakon završene žetve pšenice veliki broj zemljoradnika spaljiuje žetvene ostatke. Agronom Voja Dekić podseća da na zgarištu ništa neće uspeti, a iz Opštine Gračanica najavljuju pojačanu kontrolu i novčane kazne.
  • 10.08.2020
Poziv za subvenicije za poljoprivrednike
Odeljenje poljoprivrede opštine Gračanica obaveštava poljoprivrednike da je otvoren konkurs za podršku putem programa direktnih plaćanja za 2020. godinu.  Subvencije je obezbedilo ministarstvo poljoprivrede šumarstva i ruralnog razvoja.
  • 20.07.2020