Vesti
Poljoprivreda

Idealno vreme za prihranu i završetak orezivanja voća

Zimsko tretiranje voća trebalo je da bude urađeno u jesen, ali ko to nije završio tada, ima priliku u rano proleće koje je idealno vreme za rezidbu i prskanje, poručuje agronom Voja Dekić.
Idealno vreme za prihranu i završetak orezivanja voća
Dejan Todorović prilikom orezivanja voća (Foto Kim)

Pri orezivanju voća, ostavljaju se samo rodne grane koje imaju potencijala za stvaranje pupoljaka.

„Sada je najbitnije izvršiti dobru rezidbu voća jer ima dosta polomljenih grana. Ima i grana koje su oštećene od parazita koji se javlja na plodu, a to su mahovina ili paprat. Od toga treba zaštiti voće. Najosnovnije je, ipak, da se voće lepo očisti, da se krošnja oslobodi i da ima dobar raspored grana, što će omogućiti bolji i krupniji plod“, navodi Dekić.

On napominje da bi voćari koji nisu u jesen završili prihranu, sada to trebalo da učine mešanim đubrivom.

„Đurbivo, kao što je 3-15, treba obavezno treba da se unese u zemljište, u nivou korenovog sistema jer ga biljka tada najbolje iskoristi. Azotna đurbiva mogu da se koriste tako što se dodaje i folijarno, preko lista ili površinski, pre kiše jer se tada lakše rastvara. Takođe, najbolja su organska đubriva, nakon kojih prihrana voću par godina nije potrebna“, naveo je on.

Posle orezivanja voća sledi prskanje crvenim i plavim uljima koja dezinfekuju stablo.

Dejana Todorovića iz Sušice zatekli smo u voćnjaku gde je završavao orezivanje šljiva. Voćarstvom se bavi već deset godina.

On je kazao da je sa orezivanjem voća počeo prošle jeseni, te da ga je toplo vreme sada podstaklo da taj posao završi.

„Bilo je dosta posla, mnogo je grana bilo u lošem stanju. Ostalo je još nešto malo posla oko voća, nakon čega sledi prskanje bakaranim preparatom. Najčešče koristim plavo ulje“, rekao je Todorović.

I on se slaže da je vrlo važno da se prilikom orezivanja ostave rodne grane, ali da se napravi lepa krošnja kako bi, unutar nje, sunce moglo da dopre do svake voćke.

„Sve sam naučio što se tiče orezivanja. Znam koje su grane rodne, a koje nisu. Ima dosta ’grana vodopija’ koje obavezno moraju da se uklone. Bitno je da se uklone sve loše grane, kako bi šljiva kasnije bila što krupnija. Naravno, tada je i kvalitet ploda znatno bolji“, smatra on.

Todorović pored tri postojeća voćnjaka, na jesen planira da zasadi još jedan. Kako je kazao, šljiva je voće od kojeg nema gubitaka.



Ostale vesti

Hoti: Udvostručene subvencije poljoprivrednicima
Premijer Kosova u tehničkom mandatu Avdulah Hoti saopštio je da su u okviru Programa za ekonomski oporavak udvostručene subvencije poljoprivrednicima.
  • 09.02.2021
Usevi pretrpeli štetu usled poplava
Nedavne poplave na teritoriji centralonog Kosova napravile veliku štetu, ne samo u domaćinstvima, već i poljoprivrednim usevima. Zemljoradnici ističu da je najveću štetu pretprela pšenica. Direktor Odeljenja šumarstva i poljoprivrede u Opštini Gračanica Dragiša Stojanović je za RTV Kim kazao je da formirana Komisija za procenu štete.
  • 21.01.2021
Na Kosovu 704 nova slučaja
Na Kosovu je u poslednja 24 sata preminulo devet lica, pa ukupan broj smrtnih slučajeva iznosi 948. Inficirane su još 704 osobe.
  • 25.11.2020
Vremenski uslovi doprineli da jednorodna malina rodi dva puta
Neuobičajeno toplo vreme za ovaj period godine prija voću, ali neophodno je zahvaliti mu na plodovima koje nam je podarilo i uzvratiti mu negom, tvrdi agronom Voja Dekić. Vremenski prilike doprinele su i da jednorodna malina, kao što je Vilamet, rodi po drugi put, a to nije dobro, kazao je malinar Marko Todorović.
  • 17.11.2020
Rekordni prinosi kukuruza, ratari zadovoljni
Na centralnom Kosovu se privodi kraju berba kukuruza. Zemljoradnici sa kojima je ekipa RTV Kim razgovarala ističu da su ovogodišnjim prinosom kukuruza zadovoljni, te da će konačno nešto i zaraditi. Rad na njivama počinje u jutarnjim satima, a kombajneri svoje usluge naplaćuju 100 evra po hektaru.
  • 22.10.2020
Centralno Kosovo: Završetak berbe šljiva
Na centralnom Kosovu polako se privodi kraju berba šljiva koja je počela sredinom avgusta. Voćari su zadovoljni rodom, što samo po sebi znači da će dobar deo plodova kasnije završiti u rakijskom kazanu i slatkoj zimnici. Na veliko su se šljive prodavale za oko 20, na malo 50 centi po kilogramu.
  • 09.09.2020