Vesti
Poljoprivreda

Gvozdić: Jutarnji mrazevi ne smetaju voću, vegetacija kasni

Proleće i temperaturna kolebanja, a posebno jutarnji mrazevi mogu negativno da utiču na poljoprivredne useve i rane zasade. Međutim to se ne odnosi na voćne sadnice autohtonih sorti koje se uzgajaju na našem području, jer su uglavnom cvetovi još u pupoljcima i niske temperature nemaju veliki uticaj, rekla je za program Radija Kosovska Mitrovica Ljiljana Gvozdić, diplomirani inženjer agronomije koja se usko bavi praćenjem voćarske proizvodnje.

Gvozdić: Jutarnji mrazevi ne smetaju voću, vegetacija kasni
Sadnja malina na gazdinstvu Aksentijević Gradimira u Banjskoj Reci (opština Zvečan) (Foto Radio Mitrovica Sever)

“Niske temperature ovih dana ne utiču na voće, osim ako neko ima pojedinačna stabla sa ranim cvetanjem kao što je kajsija, a mi ovde to imamo eventualno u okućnicama, te se na njih može odraziti. Ostalo voće koje se uzgaja kod nas su kasnocvetne sorte i kod njih nije krenuo pupuljak da se razvija tako da nema bojazni od izmrzavanja, jer lako podnose temperature i do 5 stepeni ispod nule. Ovo hladno vreme je odložilo vegetaciju, što je i dobro, jer da je prerano krenula pa da naiđe hladan talas koji bi je prekinuo, to onda ne bi bilo dobro”, kaže Gvozdić.

Ona dodaje da su prizvođači voća uglavnom odradili pripremu na vreme pre vegetacije, ali ima i onih koji kasne zbog nabavke repromaterijala i radne snage, ali je zanemarujuće. Ono šte je trbalo da se odradi, kako bi mogli da očekujemo dobre prinose to su rezidba, prihrana azotnim djubrivom i okopavanje. Ko nije već uradio nije kasno, savetuje Ljiljana Gvozdić, agronom.

Dilema pred voćarima da li saditi maline u proleće ili u jesen

“Školski gledano u jesen. Ali moramo reći da sve zavisi od više faktora, pre svega od parcele, vrste sadnog materijala i pripremljenosti.

Ukoliko je parcela pripremljena na vreme, odrađena agrohemijska analiza, đubrenje, nabavljene sertifokovane i kvalitetne sadnice, zemljište nije hladno niti zbijeno, Gvozdić smatra da je jesenja sadnja maline mnogo bolja, ima mnogo više prednosti i pod tim uslovima kada vegetacija krene već u sledećoj godini se računa na berbu.

“Međutim ako je sadnja u proleće, zemljište nije dovoljno pripremljeno, hladno je i zbijeno. I kada dođe do razvoja sadnice, izdanci se obavezno skidaju i preskače se proizvodna godina, rod se ne ubira, kako bi sledeća berba bila kvalitetnija i bolja. Ovo se naročito odnosi na sortu “vilamet”, gde se zakidaju izdanci i preskače godina, dok kod sorte “polka” rod se može ubirati već u prvoj godini”, zaključuje Gvozdić i upozorava voćare na pravilan odabir sadnog materijala kao obavezan.

Savet: Svaka greška koja se napravi ove godine, odraziće se, kada je malina u pitanju dogodine. Oni koji imaju zasade treba da odrade vezivanje izdanaka i u ovom momentu ne kasne, sve do 15.aprila. Ne moraju da žure, važno je da se vide pupoljci, čak ne mora da ih bude od 5 do 7 po dužnom metru i da su na razmaku do 20 cm. može da bude pomeranja ali je važno da izrastaju iz zdravih veznih izdanaka koji nisu sasušeni i imaju sprovodne snopiće. Samo tako prinos može da bude do optimalnih 20 tona po hektaru, u protivnom neće preći 4 tone.

Sami prizvođači , veoma često greše i ne slušaju savete agronoma, samim tim što ubiraju plodove već u prvoj godini, oni sami desetkuju prinose u sledećoj a sve zbog trenutno povoljne cene na tržištu. Svakako nisu svesni u tom trenutku, da će slabiji rod naići u sledećoj godini i ponovo su na istom.

Svi koji žele da sade malinu, neophodno je da se savetuju sa agronomima, jer samo podneblje ima karakteristike zemlje, vode i vazduha, zato je neophodno na prvom mestu znati odabrati parcelu, zaključuje Gvozdić, jer kako kaže pored izbora sadnog materijala to je na prvom mestu. Greške se plaćaju i teško ispravlaju kada sadnice već krenu.

 

 



Ostale vesti

Lokalni voćari na udaru globalne krize
Sve je manje srpskih porodica koje na centralnom Kosovu gaje voće i povrće na velikoj površini. Oni koji to još uvek čine, kao dva najveća problema ističu globalnu krizu i nedostatak radne snage.
  • 06.05.2022
Raspisan konkurs za poljoprivredne subvencije
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za poljoprivredne subvencije za 2022. godinu, saoštilo je Odeljenje za poljoprivredu opštine Gračanica.
  • 27.04.2022
Gračanica: Setva kukuruza počela, subvencija još nema
U aprilu počinje vegetaciona sezona biljaka, a sa njom i svi radovi u polju. Setva jarih useva je najvažniji posao poljoprivrednika u ovom mesecu. Budući da je kukuruz na centralnom Kosovu najzastupljenija kultura, njemu se posvećuje najviše pažnje. U Gračanici i okolnim selima uveliko se seje, iako u lokalnoj samoupravi još uvek nije raspisan konkurs za subvencije poljoprivrednicima.
  • 12.04.2022
Proizvođaći pilećeg mesa na Kosovu bez podrške resornog ministarstva
Proizvodnja pilećeg mesa na Kosovu do sada nije podržana direktnim subvencijama od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR). Sudeći po nacrtu administrativnog uputstva koji je u javnoj raspravi, ni ove godine nije predviđena podrška ovom sektoru.
  • 11.04.2022
Kosovu je potrebno oko 400 hiljada tona pšenice godišnje
Rast cena osnovnih životnih proizvoda poslednjih dana naterao je građane da odlaze u prodavnice da se snabdevaju brašnom.I pored poziva Udruženja mlinova, Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine i industrije Kosova da ne paniče jer brašna ima dovoljno, rafovi popunjeni sa paketima brašna u prodavnicama su prazni.Ali do kada će Kosovo moći da podmiri potrebe građana pšenicom?
  • 13.03.2022
Niske cene mleka. Mogu li najavljene subvencije pomoći stočarima?
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Kosova raspisalo je konkurs za subvencionisanje proizvodnje mleka. Pomoć će se dodeljivati po litru mleka isporučenog licenciranim mlekarama ili punktovima za prikupljanje. Malobrojni proizvođači koji ispunjavaju uslove za učešće na konkursu nisu zadovoljni otkupnim cenama.
  • 27.01.2022