Borovnica, lekovita biljka sa ukusnim plodovima

Jovica Smiljić iz Lapljeg Sela na 50 ari uzgaja borovnicu vrste „Djuk“ (Duke). Jedan od najvećih problema sa kojim se suočava kod proizvodnje ovog bobičastog voća jeste voda za navodnjavanje bogata natrijumom koja predstavlja otrov za borovnicu.

Podeli ovaj članak sa:
  • Plantaža borovnice porodice Smiljić iz Lapljeg Sela (Foto Kim)

Reka Gračanka problem za poljoprivrednike u Lapljem Selu

Laplje Selo, naselje u blizini manastira Gračanica, je pre rata na Kosovu imalo od 350 do 400 kuća, i negde oko 1.400 stanovnika, rekao je za RTV Kim predsednik lokalnog saveta Slaviša Todić.
Broj stanovnika se nije smanjio, naprotiv.

„Možda čak (ima) i malo više (meštana) zbog zgrada koje su tu sagrađene, a u kojima su smeštena interno raseljena lica iz socijalnih kategorija stanovnika. Meštani Lapljeg Sela su uglavnom zaposleni po državinm institucijama, ali se bave i poljoprivredom. Imamo pozitivne primere kod mladih ljudi koji su se odlučili za bavljenje poljoprivredom“, istakao je Todić.

Međutim, meštanima ovog sela najveći problem predstavlja korito reke Gračanke. Već nekoliko godina unazad, nepodnošljiv smrad koji dopire iz ove reke umnogome komplikuje život meštanima.

„To je jedan otežavajući faktor za poljoprivredu. Reka je zagađena, samim tim i bunari koji se snabdevaju tom vodom. Postoji indicija da su zaraženi, a baš ti bunari služe poljoprivrednicima za navodjavanje bašti i njiva“, kazao je Todić.

Todić je dodao da im je u reševanju ovog problema pomoć obećala Opština Gračanica, te da će naredne godine ova lokalna samouprava izdvojiti finansijska sredstva za pokretanje projekta kojim će se rešiti problem zagađenosti Gračanke.

Borovnice, voda i kiselo zemljište

Poljoprivrednik Jovica Smiljić iz Lapljeg Sela uzgaja šljive i imao oko 200 stabala, pored toga ima i jabuke, kruške, breskve, ali u njegovom voćnjaku najviše mesta zauzimaju borovnice.

Smiljić ističe da je 1.600 sadnica dobio od Vlade Republike Srbije, kao donaciju, ali da je sve ostalo, što je potrebno za plantažu borovnice, sam nabavio.

„Supstrate, đubriva, bušenje dva bunara... Zbog vode koja nije bila dobra u prvom bunaru morao sam i drugi da izbušim. Dobili smo analize i vode iz drugog bunara, ni ta voda nije dobra, tako da ne znam šta ću da radim. U vodi ima mnogo natrijuma što nije dobro za borovnicu, jer je to jedna vrsta otrova za nju“, rekao je Smiljić i dodao:

„Zemljište za borovnicu mora da bude kiselo, tačnije od 4 do 5,2 PH vrednosti. Na našoj plantaži PH vrednost je oko 6, ali sa kiselim supstratom, prihranom kiselim đubrivima, tačnije dodatkom sumporne kiseline u sistemu kap po kap kojim se inače i zaliva plantaža, PH vrednost može da dođe do vrednosti koja je potrebna za borovnicu da bi ona uspela“.

Jedinstvena plantaža zahtevnih biljaka

Smiljić je u izjavi za RTV Kim naveo da se za borovnicu odlučio jer niko do sada u Lapljem Selu i okolini nema zasade ovog voća, pa se nada dobrom tržištu i ceni.

„Borovnica se sadi tokom cele godine. Ipak, najbolje je posaditi je u jesen, kada biljka odbacuje lišće, tada se najbolje ukoreni, dodaje se i kiseli supstrat u rupu ili jamu. Ova vrsta borovnice („Djuk“), sadi se na razdaljini od 3 metara između redova, a 1 metar u redu“, rekao je Smiljić.

On je naveo da je borovnicu zasadio na proleće ove godine i da je to jedna od najzahtevnjih biljaka.

„Borovnica se orezuje u rano proleće. Pošto smo je ove godine posadili, nadam se da ću naći adekvatne sručnjake koji će mi to pokazati. Što se tiče zaštite borovnice, imam program njene zaštite od bolesti. Borovnicu napadaju razne vrste plamenjače, ali i gljivična oboljenja, zato je prevetnivno prskamo insekticidima kako bismo to izbegli. Najbolja zaštita od insekata nam je obična ruža. Svaki insekt koji napada plantažu prvo napada ružu, i onda se širi na borovnicu, ne moramo da na plantaži obilazimo svaki koren posebno, samo pogledamo ružicu“, rekao je Smiljić.

Letnja berba borovnice

„Djuk“ je vrsta borovnica koja bi valjalo brati 15. juna. U centralnoj Srbiji berba počinje krajem maja ili početkom juna. Smiljić ističe da dobar prinos borovnice očekuje tek za dve godine.

„Očekujem plod sledeće godine, ali planirm da plodne grančice u proleće uklonim, kako bi se biljka bolje ukorenila, zatim da bi se razvilo dobro stablo, kako bi ojačala za narednu godinu. Borovnica raste do dva metra, i ima vretenast koren“.

On je rekao da mu je potrebna protivgradna mreža, kako bi zaštitio plantažu, ali ističe da je to velika investicija. Do sada je u zasad uložio oko 20.000 evra. U radovima na plantaži borovnica, na kojoj ima više od hiljadu korena, pomaže mu celokupna petočlana porodica.

Borovnice su otporne na zimske uslove. Dobro podnose niske temperature iako im najviše odgovara toplo i sunčano vreme. Velika količina padavina im šteti. Grm „Djuk“ borovnica može doživeti 50 godina, istakao je Smiljić.

Borovnica kao lek i poslastica

Borovnica je lekovita biljka sa ukusnim plodovima. Ima svoju namenu i u kulinarstvu i u medicini. Njeni plodovi su bogati gvožđem i vitaminima.

Najčešće se koristi za pravljenje čajeva, sokova i marmelada. Lekoviti delovi biljke su listovi, plodovi i koren, koji se sakupljaju pre sazrevanja i suše na toplom mestu.

U novoj emisiji „Brazda“ pored ove priče, možete pogledati i priloge naših kolega sa televizija Mir, Herc i Puls.

Emisija „Brazda“ emituje se svake nedelje od 11 časova na RTV Kim. Ako propustite premijeru, možete reprizu u ponedeljak od 10:30.

Ostale vesti

  • Koliko košta domaća zimnica

    Koliko košta domaća zimnica

    Kraj leta je za mnoge domaćice znak da otpočnu sa pripremom domaće zimnice. Da li se trud uložen u njeno spremanje isplati i kakve su cene povrća, proveravali smo na pijaci u Gračanici.

  • Bolja zarada od malina i kupina nego od žita

    Bolja zarada od malina i kupina nego od žita

    Porodica Kitić iz Ugljara uzgaja maline i kupine. Osim za jelo i prodaju, Kitići od ovog voća pripremaju sokove, kompote i vino. Zoran Kitić smatra da je isplativije baviti se uzgajanjem bobičastog voća, nego gajenjem žita i kukuruza.

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane