Vesti
Poljoprivreda

Bez kvalitetnog semena nema dobrog roda

Porodica Jovanović iz Ugljara počela je 2000. godine da proizvodi povrće u zaštićenom prostoru. Najpre su za svoje potrebe proizvodili rasad, ali se potom potražnja proširila. Ista sudbina zadesila je i njihove plastenike. Jovanovići su bili pioniri u ovom poslu u svom okruženju.
Bez kvalitetnog semena nema dobrog roda
Rasadnik Jovanović Ugljare (Foto Kim)

Zbog nedostatka kvalitetnog rasada, Jovanovići su pre skoro dve decenije odlučili da postave konstrukciju, obrade zemlju i posade prve stabljike.

„Trenutno imamo tri plastenika na površini od oko 700m2. Planiramo proširenje sledeće godine, za još jedan plastenik od 250 kvadratnih metara. Uglavnom radimo u dvorištu. Glavne kulture su nam: paprika, paradajz i krastavac. Proizvodimo rasad lubenice, dinje, radimo i po narudžbini“, rekao je Žarko Jovanović.

Radi se cele godine

Žarko ističe da je cela godina radna. Već početkom januara, ova porodica kreće sa setvom. Za dobar rasad su, kaže, najbitniji kvalitetno seme i zaštita.

„Ukoliko nemamo kvalitetno seme, ništa ne znači naš rad, ni trud. Prvo idemo od kvalitetnog semena, zatim (sledi) kvalitetna zaštita. Koristimo preparate koji su ili organski i imaju vrlo male karence (vreme koje mora da protekne od poslednje primene pesticida do berbe), od veoma poznatih firmi. Trudimo se da proizvedemo što zdravije proizvode, kako za sebe, tako i za prodaju“.

Biljke traže pažnju

U plasteničku proizvodnju je uključena čitava osmočlana porodica Jovanović. Žarkova majka Kosara kaže da je biljkama potrebno dosta pažnje i da su i ujutru i uveče u plasteniku.

„Zalivamo sistemom kap po kap, imamo cisternu vode, a i prihranu, kada treba, dodajemo u cisternu i tako se zaliva i prihranjuje“.

Kosara dodaje da uvek osluškuju potrebe tržišta i da prodaja ide dobro.

„Porodično radimo, imamo svoje kupce. Ništa ne nosimo na pijacu, uvek se traži više nego što se proizvede. Često ubacujemo nešto novo, ove godine je to crna lubenica, sve što kupci traže, mi te sorte i proizvodimo“.

Biljke su zaštićenije u plastenicima, ređe se javljaju štetočine jer nema vlage od kiše, pa ni bolesti ne mogu, usled viška vlage, da se šire.

„Mi radimo zaštitu dok su biljke mlade, preventivno dok su biljke na deseti do dvadeseti dan od sadnje. To je sasvim dovoljno za naše plastenike jer ne radimo celogodišnju proizvodnju paradajza i krastavca. Imamo berbu mesec i po do dva. Onda skidamo (zasade) i radimo kornišone, pa zbog toga ne radimo neku preveliku zaštitu na našim biljkama“, naveo je Jovanović.

Prednosti proizvodnje "na malo"

Prodaja rasada počela je početkom aprila. Nakon što su Jovanovići završili sa rasadom za plastenike, u jeku je proizvodnja rasada za bašte. Od povrća za bašte, trenutno se rasađuju paradajz, paprika, lubenice i dinje. Žarko kaže da koriste najkvalitetnije proizvode pa plodovi budu ukusniji i krupniji.

„Liči na naš domaći, starinski paradajz. Mi možemo da ga proizvodimo zato što radimo na malo, i čim nam stigne, prodajemo ga odmah. Njega ne mogu da rade veliki proizvođači zato što posle četiri, pet dana, on truli i ne može dugo da podnese transport. To je naša prednost, zato radimo te hibride koji su izuzetno ukusni“, zaključio je Žarko.

U baštama sve kasni

Oni koji nemaju plastenike, počeli su rasađivanje na otvorenom. Zbog lošeg vremena i čestih kiša, sve kasni.

„Sadimo u baštama, ali slabo uspeva zbog hladnog vremena. Imam svoje seme i rasad retko kupujem, u plastenicima više uspeva paprika i paradajz“, rekla nam je Gordana Nikolić iz Gračanice.

„Sadimo u bašti, najviše papriku i paradajz. Sve sami sadimo, od svog semena koje ostavljamo. Bolja je paprika u bašti nego iz plastenika, zdravija je“, smatra Budimirka Đorić iz Lapljeg Sela.

Povrtari koji nisu sačuvali seme od prošle godine, rasade povrća mogu naći na pijaci ili poljoprivrednim apotekama. Cena rasada po korenu kreće se od 5 centi za papriku, 10 centi paradajz, 50 centi za dinju, do jednog evra za kalemljenu lubenicu. Nekalemljena košta 50 centi.

U drugom izdanju emisije o poljoprivredi „Brazda“, pored priloga o porodici Jovanović iz Ugljara, možete pogledati i priču o porodici Slobodana Boćića iz Mogile koja se bavi prodajom i uzgajanjem rasada paradajza, parprike, krompira i kupusa, Stanojka Petkovića iz Gotovuše koji se bavi uzgajanjem i prodajom malina, kao i prilog o Borisavu Kostiću iz sela Prevlak u Opštini Zubin Potok koji se bavi uzgojem koza.

Poljoprivrednu emisiju „Brazda“ zajednički proizvode televizije Mir, Herc, Puls i Kim.

„Brazdu“ možete gledati svake nedelje u od 11:00 na TV Kim.



Ostale vesti

Gornja Gušterica: Vetar lomi grane, voćar kida nerve
Nakon dugotrajne suše, nevreme koje je pre nekoliko dana pogodilo selo Gornju Guštericu nedaleko od Gračanice, polomilo je grane pune ploda na desetak šljiva u voćnjaku Živorada Slavića (71). Ovaj zemljoradnik koji se, pretežno sam, stara o više od 250 stabala raznog voća nezadovoljan je i zbog izostanka podrške od strane lokalne samouprave. Međutim, iz Opštine Gračanica poručuju da od njega nikakav zahtev za pomoć nisu primili.
  • 31.08.2022
Kosovski prerađivači mleka nezadovoljni podrškom institucija
Asocijacija mlekarske industrije Kosova (Udruženje prerađivača mleka) nije zadovoljna podrškom institucija ovom sektoru koji upošljava preko osam hiljada radnika. Nadležnima je, u pismu koje je potpisao predsednik ovog udruženja Gani Durmišaj, poručeno da su mlekari spremni na razgovore, ali i na izlazak na ulicu.
  • 09.08.2022
Poljoprivredna savetodavna služba iz KM  na Prvom sajmu jagodastog voća
Ovogodišnji prinosi pšenice i kukukuruza su sudeći po do sada požnjevenim površinama manji u odnosu na prošlogodišnji rod. Sušni period i visoke temperature su u kratkom vremenskom roku umanjili rod kukuruza za više od trideset odsto na zasadima, rekao je za Radio Mitrovica Sever agronom Ljiljana Gvozdić. Gvozdić se bavi voćarstvom, ali je prenela utiske sa terena gde zajedno sa svojim kolegama iz Poljoprivredne stručne službe u Kosovskoj Mitrovici svakodnevno prikuplja informacije od proizvođača i radi na primeni agrotehničkih mera.
  • 29.07.2022
Prosečni prihodi pšenice, poljoprivrednici nezadovoljni otkupnom cenom
Žetva pšenice je završena. Prihodi su prosečni, a cena malo viša u odnosu na prethodnu godinu. Neki poljoprivrednici se nadaju se da će cena pšenice porasti, pa su odlučili da je ne prodaju odmah.
  • 28.07.2022
Žetva pšenice pri kraju. Slabiji prinos ove godine
Žetva pšenice na teritoriji opštine Gračanica se privodi kraju. Agronom Voja Dekić je naveo da su pojedini poljoprivrednici na gubitku zbog slabijeg prinosa i kvaliteta pšenice.
  • 11.07.2022
Lokalni voćari na udaru globalne krize
Sve je manje srpskih porodica koje na centralnom Kosovu gaje voće i povrće na velikoj površini. Oni koji to još uvek čine, kao dva najveća problema ističu globalnu krizu i nedostatak radne snage.
  • 06.05.2022