Vesti
Politika

Zašto Srbi i Albanci više ne veruju u potpise?

Od istorijskog sporazuma, neuspeha i ucene Vučića i Hotija, do kandidature za Nobela. Tako se preteklih dana tumačilo nedavno potpisivanje odvojenih pisama o namerama srpskog predsednika i kosovskog premijera u Beloj kući.
Zašto Srbi i Albanci više ne veruju u potpise?
Potpisivanje ekonomskog sporazuma u Vašingtonu (Foto RSE)

Najviše pažnje medija i kritičara sporazuma, kome je posredovao niko drugi do američki predsednik Donald Tramp, bilo je posvećeno stolici na kojoj su sedeleli Vučić i Hoti, a postavljalo se pitanje da li su prevareni time što su pristali – Vučić na otvaranje ambasade u Jerusalimu, a Hoti na „Mini Šengen“.

Građane na Kosovu, Srbe i Albance, više zanima da li će potpisano biti sprovedeno.

„Nama nije potrebno samo da potpišemo sporazum, toga smo dovoljno potpisali, nama je bitna sadržina tih sporazuma, jer preko 30 sporazuma je potpisano u Briselu, a ostali su samo na papiru, u kancelarijama. Nama je potrebno da se to konkretizuje, a sada je dobra prilika da se pod „pritiskom“ Amerikanaca to primeni jer od toga može dobiti ne samo Kosovo i Srbija, već i ceo region“, kaže za RTV Kim bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju.

Sumnju u realizaciju sporazuma izražavaju i Srbi u Gračanici, posebno oni koji se bave malom privredom. Dosadašnje iskustvo i plaćanje visokih dažbina uči ih da ne veruju u obećanja.

„Međutim, ukoliko bi došlo do priznavanja sertifikata, to bi bilo značajno za male i srednje preduzetnike na Kosovu, jer trenutno Srbija ne priznaje sertifikate koje izdaje Kosovo, a njihovo izdavanje u Srbiji košta mnogo. Tako da se izvoz malih preduzetnika sa Kosova, pritom mislim i na srpske i na albanske preduzetnike, ne isplati“, navodi Isak Vorgučić vlasnik zanatske pivare „Pivdžan“.

Da političari previše pričaju, a malo delaju najbolje znaju članovi porodica kidnapovanih i nestalih. Više od 20 godina čekaju na istinu o svojim najmilijima, pa ih ni sporazum u Vašingtonu a ni razgovori u Briselu ne navode na drugačije mišljenje.

„Političari su političari. Nisu to obećali jedanput već više puta, a oni uopšte nemaju moć da to urade. Lično mislim da međunarodna zajednica treba da nam da satelitske snimke a Vičiću i Hotiju treba da kažu – „evo gde su i vratite ih porodicama“, kaže Bajram Ćerkinaj predsednik Resursnog centra za nestala lica.

Ništa novo ni po pitanju zaštite Srpske pravoslavne crkve. Tačka 11 iz sporazuma u Vašngonu, je nešto što je već viđeno na Kosovu, ali i nesprovedeno. Kosovski zakoni, podseća dečanski iguman Sava Janjić, predviđaju i slobodu veroispovesti, ali zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka.

„Ja iskreno verujem da će američka administracija i američka ambasada koja je i do sada bila jedna od ključnih glasova da se poštuju zakoni i sudske odluke insistirati da se to obavezno tako i uradi i garantovati za to“.

A šta je sa Gazivodama? Ovo pitanje ponovo pokreće zabrinutost jer se na potpisanim papirima pominje podela, reč koja na Kosovu uvek izaziva strah.

„Mislim da je vreme da se ovaj sporazum pročita, da se analizira i da se shvati suština, ne mogu se samo davati izjave sa dozom pseduo patriotizma i prošlosti. Ne radi se tu o podeli kako se u javnosti širi, radi se samo o studiji o izvodljivosti, o tome koji su potencijali, kakve su mogućnosti, kako će se to iskoristiti a da od toga mogu maksimalno dobiju sve strane“, napominje Safet Grdžaliju.

„Prerano je u ovom trenutku reći kakva je to podela. Naravno, vodu ne možemo podeliti ali možemo podeliti korišćenje tih resursa na način ko će upravljati, ko će distribuirati tu vodu, kako će to sve funkcionisati i ko će imati krajnje benefite, odnosno ko će ubirati profit od same prodaje vode“, kaže Dragiša Mijačić koordinator Evropskog konventa za poglavlje 35.

On podseća da sav dosadašnji profit od prodaje vode sa Gazivoda uglavnom zadržavao u Prištini, a da osim desetak radnih mesta za meštane, opština Zubin Potok na čijoj teritoriji jezero nalazi nema nikakve benefite.

Nažalost, šta predstavnici LGBT zajednice na Kosovu misle o delu sporazuma koji se odnosi na tu populaciju nismo uspeli da saznamo. 

Ono što je poznato je da predstavnici Srba i Albanaca najbolje razumeju šta poručuje američka administracija. Za manje od godinu dana i na brzinu potpisali su po dva pisma o namerama.

Kakve su zaista namere, videćemo.

 



Ostale vesti

Tramp: Lideri Srbije i Kosova su se grlili u Beloj kući

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp se u okviru kampanje za predsedničke izbore u novembru, svojim pristalicama ponovo pohvalio sporazumom koji su Beograd i Priština početkom meseca postigli u Vašingtonu.

  • 28.09.2020
Novi ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan izjavio je da Izrael tehnički još nije priznao Kosovo.
  • 27.09.2020
Vučić o dijalogu: Za tango je potrebno dvoje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija spremna za razgovore sa Prištinom, za teška rešenja, ali i dodao da je za "tango potrebno dvoje".
  • 26.09.2020
Lajčak: Odlaže se sastanak delegacija Beograda i Prištine u Briselu
Sastanak pregovaračkih delegacija Beograda i Prištine, koji je trebalo da bude održan u ponedeljak, odložen je, saopštio je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
  • 25.09.2020
Grenel: Obe strane za jezero Tramp
Beograd i Priština saglasni su da se jezero Gazivode ubuduće zove po predsedniku Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donaldu Trampu, objavio je na Tviteru njegov specijalni izaslanik za pregovore Ričard Grenel.
  • 25.09.2020
Povodom najave da će se sledeće nedelje u Briselu održati samo tehnička runda razgovora Beograda i Prištine uz izostavljnje pitanja Zajednice srpskih opština sa agende, u Briselu kažu da su "datumi i agenda" isključivo u rukama dve strane koje pregovaraju.
  • 25.09.2020