Vesti
Politika

Zašto još uvek nije ratifikovan Sporazum o razgraničenju Kosova i Crne Gore

Iako su se predsednik Crne Gore Filip Vujanović i predsednik Kosova Hašim Tači sastali u Podgorici 16. februara u Vili Gorica u nameri da ohrabre Skupštinu Kosova da ratifikuje Sporazum o državnoj granici Crne Gore i Kosova potpisan u Beču 26. avgusta 2015. godine, on još uvek nije ratifikovan u kosovskom parlamentu.
Zašto još uvek nije ratifikovan Sporazum o razgraničenju Kosova i Crne Gore
Čakor, ilustracija (Foto periskopi.com)

Pomalo iznenađujući susret dva predsednika sredinom meseca rezultirao je postizanjem deklaracije "putem koje su se Crna Gora i Kosovo saglasili da kosovski parlament uloži napore i konačno ratifikuje Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom".

Vujanović i Tači tada su pozvali Skupštinu Kosova da izvrši ratifikaciju ovog sporazuma. Zajednički poziv upućen je "polazeći od međusobnog poverenja, dobre volje i potrebe daljeg unapređenja odnosa, a poštujući suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost obe države, uz ispunjavanje obaveza iz Povelje UN i poštovanja Strategije Evropske komisije za Zapadni Balkan".

Predsednici su tada pozvali nadležne u Crnoj Gori i Kosovu "da se, nakon ratifikacije, diplomatskim kanalima, međusobno obaveste da je sproveden postupak ratifikacije sporazuma i konstatuju da je stupio na snagu, čime su se stvorili uslovi da se formira Zajednička radna grupa za obeležavanje granične linije.

"Ova radna grupa će, ukoliko bude potrebno, ponovo razmotriti i eventualno korigovati sektore u pravcu Čakora i Žljeb Kule, a takva mogućnost je predviđena članom 7 stav 3 navedenog sporazuma", zaključeno je.

Na Kosovu je, ipak, nastavljen sukob oko ratifikacije ovog sporazuma.

Demokratski savez Kosova smatra da deo Zakona o ratifikaciji sporazuma o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom nikako ne može da bude nalaz državne komisije od 03. decembra 2017. koju je predvodio Špejtim Bulići.

Bulići je nakon objavljivanja izveštaja ove komisije izjavio "da je Kosovo izgubilo teritoriju", ali je ocenio "da ovo pitanje ne sme imati političke implikacije, te da je potreban konsenzus".

Kujtim Šalja iz DSK-a smatra da rasprava o Zakonu još nije počela, inistira na poštovanju procedure i njegovom razmatranju, protiveći se njegovom usvajanju po hitnom postupku.

"Problem postoji u odnosu na političke stavove i ima političko rešenje koje je, nadam se, blizu", rekao je Šalja.

Samoopredeljenje je još radikalnije u svojim stavovima o problemu razgraničenja. Članovi ovog pokreta su  kosovskog predsednika Hašima Tačija tužili Specijalnom sudu za izdaju zbog potpisivanja sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom 2015. godine. 

Šef poslaničke grupe Samoopredeljenja Glauk Konjufca smatra da je "mnogo važnije očuvati teritoriju Kosova od liberalizacije viza za građane Kosova".

"Za gubitak i odustajanje od teritorije treba pitati ljude, a ne onoga koji je potpisao" (sporazum), rekao je Konjufca za govornicom u skupštini Kosova, dodajući da "glasove za demarkaciju" ne treba tražiti u opoziciji.

"Zašto tražite od opozicije da glasa za demarkaciju? Za ovo je odgovoran onaj ko je potpisao Sporazum. Opozicija nije odgovorna", dodao je Konjufca.

Iako partije na vlasti i stranke manjina, sem Srpske liste (čiji poslanici nisu danas bili u skupštinskoj sali), podržavaju usvajanje Zakona o ratifikaciji sporazuma o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom po hitnom postupku, poslaničke većine za njegovo izglasavanje još uvek nema, a veliko je pitanje hoće li je biti i naredne srede.

Ukoliko se o Zakonu bude glasalo i on ne "prođe", njegov predlog će ponovo moći da bude razmatran u parlamentu nakon dodatnih 10 dana pauze.

Podsetimo, crnogorski Parlament je ratifikovao originalni Sporazum potpisan u Beču, 26. avgusta 2015. godine, u koji nije uključen sporazum Vujanović-Tači, a kosovska Skupština će po hitnom postupku, ili nakon razmatranja, usvojiti zakon koji će uključiti sporazum Tači-Vujanović.

Tu nastaje opšta pravna konfuzija zbog nemogućnosti jednostranog menjanja bilateralnih ugovora i situacije da su parlamenti usvojili različite akte o istom pitanju, pa nije isključeno da će se oko ove teme i dalje "lomiti koplja" ne samo na Kosovu, već i u Crnoj Gori.



Ostale vesti

Palmer: Nije pritisak, ali
SAD neće pritiskati, već ohrabruju Beograd i Prištinu da postignu sporazum o normalizaciji, kaže specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Metju Palmer.
  • 06.03.2021
EP 25. marta o Zapadnom Balkanu
Debata o izveštajima o napretku četiri balkanske države ka EU biće održana na mini-plenarnoj sednici Evropskog parlamenta 25. marta, saopšteno je u Briselu.
  • 06.03.2021
Osmani: KBS sledeće nedelje u prvu mirovnu misiju
Očekuje se da će pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga otputovati u prvu mirovnu misiju na svetu, koja će se izvoditi zajedno sa američkom vojskom, najavila je vršilac dužnosti predsednika Kosova Vjosa Osmani tokom obeležavanja godišnjice Epopeje OVK.
  • 05.03.2021
Optužnice protiv 14 budućih kosovskih poslanika, najviše iz Samoopredeljenja
Poslanička mesta u kosovskoj skupštini zauzele su i osobe koje se suočavaju sa pravosudnim procesom. Naime, podignuta je optužnica protiv 14 budućih poslanika, javlja Koha.
  • 05.03.2021
Lajčak: Dogovoreni neki delovi budućeg sporazuma Beograda i Prištine
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je večeras da su već dogovoreni neki delovi budućeg sporazuma između Beograda i Prištine, koji još nisu objavljeni jer, kako je naveo, "ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno".
  • 05.03.2021
Hodžić: Podržaću Kurtijevu vladu i kandidaturu Osmanijeve za predsednicu
Adrijana Hodžić sa liste „Ujedinjena zajednica" koja je osigurala mesto u Skupštini Kosova kao predstavnica bošnjačke zajednice, izjavila da će podržati formiranje vlade koju vodi Aljbin Kurti i kandidaturu Vjose Osmani za mesto predsednice Kosova, prenosi Ekonomija Onlajn.
  • 04.03.2021