Vesti
Politika

Vorgučić: Srbi i Albanci žive u paralelnim svetovima

U 411.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Radio Televizije Kim Isak Vorgućić. U intervjuu Budimiru Ničiću, povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, on se saglasio da je pored lažnih vesti i dezinformacija u medijima i na drušvenim mrežama danas podjednako opasan i nedostatak informacija, jer kod građana može da stvori pogrešnu sliku o određenim događajima, pojavama ili ličnostima, odnosno zajednicama.
Vorgučić: Srbi i Albanci žive u paralelnim svetovima
Isak Vorgučić (Foto Slobodno Srpski)

Komentarišući činjenicu da albanski mediji na Kosovu veoma retko izveštavaju iz sredina sa srpskom većinom, i obrnuto, Vogućić kaže da se tako stvara pogrešna slika u očima građana i javnom mnjenju.

“Mi živimo na Kosovu i na toj jednoj teritoriji živimo u paralelnim svetovima. Zbog napretka tehnologije i komunikacija smo u mogućnosti da živimo potpuno odvojeno, bez ikakve svesti jedni o drugima. Mi gledamo programe koji dolaze iz Beograda i lokalne na srpskom jeziku. Albance ti programi ne zanimaju, oni gledaju programe na albanskom jeziku. Svako plasira informacije po svom ukusu i pre svega manje više bez svesti o tome da tu postoji i drugi narod koji živi i koji je na kraju krajeva konstutivan i ima određena prava”, kazao je Vorgućić i naglasio da to utiče na javno mnjenje o drugoj starni i da se uvek kreira slika na osnovu negativnih vesti, jer pozitivnih vesti nema.

 


ZSO kao jednostavno rešenje za probleme građana, ali i intergraciju

Komentaršiću nedavno objavljenu studiju RTV Kim, u okviru inicijative “Open”, pod nazivom “Ključ”, u kojoj su, na osnovu istraživanja javnog mnjenja, kao najveći problemi srpske zajednice istaknuti ekonomija i nepoštovane ljudskih prava, Vorgućić je izrazio nadu da bi dogovorena Zajednica srpskih opština mogla da bude važna stvar u poboljšanju kvaliteta života i opstanka Srba na Kosovu.

“Zanimljiva stvar u svemu tome je da ja kao autor te analize, odnosno studije, sam u sve to ušao sa jednim prilično negativnim stavom prema Zajednici srpskih opština. Ta ideja se meni od početka nije značajno dopala, jer sam smatrao da će ta institucija da odvuče sredstva i nadležnosti opština, koje na Kosovu imaju vrlo jake nadležnosti. Međutim, dok sam pisao studiju i dok sam upisivao podatke, radili smo anketu sa 600 ispitanika Srba sa teritorije čitavog Kosova, uvideo sam na kraju da je sve vodilo ka tome da je, ma kako to delovalo, Zajednica srpskih opština jednostavno rešenje za probleme o kojima smo u studijama govorili”, rekao je Vorgućić uz napomenu da su u studiji razmatrani problemi u vezi sa ličnim dokumntima, sloboda kretanja, zdravstvo, školstvo i lokalna samouprava.

Po njegovom mišljenju, Zajednica srpskih opština mogla bi da doprinese u obezbeđivanju kontinuiteta u obavljanju delatnosti koje su građanima od izuzetne važnosti.

“Na osnovu onoga do čega sam došao, ZSO će doneti neku vrstu sigurnosti da institucije koje trenutno rade direktno po srpskom sistemu, a to su školstvo i zdravstvo, imati kontinuitet kroz Zajednicu srpskih opština, koja je de fakto kosovska institcuija, iako se zove srpska, iako je to ime “srpska” ono što smeta Albancima pre svega. To je jedna, u suštini, kosovska institucija koja objedinjuje kosovske opštine, iako su tu Srbi u većini i koja će podrazumevati da će zdravstveni i prosvetni sistem koji će tu biti uključen ići preko Prištine”, kaže Vorgućić.

Iako je takva mogućnost predviđena i u Ahtisarijevom planu, Prištini ona smeta, “što je fascinantno, jer to je najbrži i najjednostvaniji način da kažu: ’Evo, potpuno smo integrisali i prosvetu i zdravstvo’”.

Međutim, u analizi “Ključ”, čiji je autor, Vorgučić zaključuje da “u duboko podeljenom i od ratnih rana nezaceljenom društvu, kao što je kosovsko, gde se ističu nacionalne, verske i jezičke razlike, stvaranje posebne organizacije po etničkom principu, koja predstavlja opasnost “trećeg nivoa vlasti”, svakako ne deluje kao najbolje rešenje. Neuporedivo bolje bi bilo kada bi svest većinskog i manjinskih naroda bila na tom nivou da niko nikome ne predstavlja pretnju po egzistenciju, već da svi zajednički i u međusobnom poverenju rade na sveopštem poboljšanju uslova života”. Na pitanje voditelja kako da dođemo do te svesti, kaže da prvi korak u tome treba da napravi većinski narod.

Analiza "Ključ" sadrži i preporuke.

“Preporuke su pre svega da shvate da ono što je dogovoreno sporazumom i potpisano da to treba da se sprovede. Ovo rešenje, ZSO, nije najbolje rešenje, ali je trenutno ono što je potpisano i dogovoreno, a znamo da vrlo malo stvari smo uspeli da dogovorimo i potpišemo u poslednjih dvadeset i kusur godina, tako da mislim da je to najprihvatljivije i najbrže da se oko toga odrede i slože”. rekao je direktor RTV Kim Isak Vorgućić gostujući u emisiji Slobodno srpski.



Ostale vesti

Otvorene granice između Kosova i Albanije vikendom tokom letnje sezone
Danas je počela primena sporazuma između Kosova i Albanije koji je dogovoren na poslednjem sastanku dve vlade, a odnosi se na potpuno otvaranje granice u vreme vikenda tokom letnje sezone.
  • 25.06.2022
Fejzulahu: ’’Elektrosever’’ nema pravo da nudi cene koje su ispod tržišnih
Predsednik odbora Regulatorne kancelarije za energetiku, Imer Fejzulahu, rekao je da kompanija "Elektrosever" nema pravo da svojim potrošačima nudi struju po cenama koje su ispod tržišnih, te da ukoliko do toga dođe - pomenutoj firmi može biti oduzeta dozvola za rad.
  • 25.06.2022
Vučić: Situacija sve komplikovanija
Srbija nastavlja evropski put, iako mnogo toga treba uraditi do decembra, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je Evropa u ratu sa Rusijom i da "Balkan suštinski nije bio tema" u četvrtak u Briselu.
  • 25.06.2022
Kurti: Ne možemo da priznamo Srbiju koja ne priznaje Kosovo

Premijer Kosova Aljbin Kurti je u intervjuu za američki Vašington post rekao da ne može da prizna Srbiju dok ona ne prizna Kosovo pa je stoga potrebno međusobno priznanje.

  • 25.06.2022
Abazović: Otvoreni Balkan je potreban
Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je da ima pozitivan stav prema inicijativi Otvoreni Balkan, jer je regionalna saradanja potrebna državama regiona i ubrzava proces evropskih integracija.
  • 25.06.2022
Fon Kramon: Zapadni Balkan bez dobitka
Poslanica Evropskog parlamenta iz redova Zelenih Viola fon Kramon ocenila je da su razgovori sa liderima Zapadnog Balkana u četvrtak u Briselu bili "potpunih neuspeh", a da slab rezultat može da obraduje samo ruskog predsednika Vladimira Putina.
  • 25.06.2022