"Same informacije o napadu koji se dogodio i koje su su opšte, sasvim su dovoljne, bez ikakvog ulaženja u detalje i okonosti pod kojima se dogodio, da prikažu kakvo je zapravo stanje u kosovskim enklavama", kaže Vorgučić.
„Jedini dan u godini kada su ta deca na ulici mogla da budu prepoznata kao Srbi je Badnji dan, kada nose hrastove grančice. Sve ostale dane nemaju obeležja koja bih ih odvajala od sunarodnika. I imamo čoveka koji je pripadnik bezbednosnih snaga, što je apsurd, koji nosi pištolj u kolima i raspravlja se, ako je rasprave i bilo i ako je to uopšte bitno, sa decom, koristeći vatreno oružje“, rekao je Vorgučić za N1 Studio Live.
Prema njegovim rečima, jednog dečaka metak je pogodio „pedalj od srca“ – što je pokušaj ubistva.
„Sva ostala objašnjenja sa maškarama, sa preprečavanjem puta su potpune besmislice. Objašnjenja sa rikošetiranjem i pucanjem u vazduh su besmislica i služe da skrenu pažnju sa toga da je incident etnički motivisan“, naveo je Vorgučić.
Na pitanje šta očekuje od pokrenutog postupka protiv napadača, on kaže da očekuje da bude po onoj staroj „Kadija te tuži, kadija ti sudi“ jer će jedni te isti ljudi suditi čoveku koji je deo njih. „Nemam poverenja u taj pravosudni sistem koji je više puta pokazao da nije moguće dostići neku pravdu“, rekao je novinar.
On podseća i na slučaj Olivera Ivanovića koji je držan u zatvoru godinama pod optužbom za ratne zločine koje nije počinio, kao i na zatvaranje srpskog mladića za Vidovdan, zbog navodnog uzvikivanja parola mržnje, koje nije uzvikivao, a policajci su dali lažne izjave da jeste.
„Ne očekujem da će sud i tužilaštvo pokrenuti istragu koja će imati predznake zločina koji je etnički motivisan, tačnije učiniće sve da do toga ne dođe“, rekao je Vorgučić.
Dobacivanje deci u Gračanici, posebno devojčicama
„Mi smo u Gračanici imali već pucanje iz automobila u pokretu koje se dogodilo pre 15-tak godina. Imamo dobacivanje deci, naročito devojčicama koje idu pored puta jer tu prolazi magistralni put Priština – Gnjilane. Imam decu sličnog uzrasta koja idu peške u školu. I pre incidenta nisam bio miran svaki put kad odu peške do škole. Verujem da je tako i drugim roditeljima koji ovde žive“, rekao je Vorgučić.
On je istakao da iz Prištine mogu da kažu da je u pitanju usamljeni incident, ali da Srbi koji tamo žive mogu da očekuju još takvih incidenata budući da inače vlada nezadovoljstvo ekonomskim i političkim stanjem na Kosovu, a ljudi „svakodnevno slušaju poruke kojima ih truju iz Prištine i Beograda“.
„Od kada je premijer, Kurti i predsednica Osmani imamo retoriku koja doprinosi pogoršanju situacije, ali ne samo retoriku već i aktivnosti i akcije koje nisu usmerene na povezivanje sa Srbima“, rekao je Vorgučić.
Naveo je i da nijedan lokalni medij na srpskom nije dobio intervju sa premijerom.
Upitan da li je porodica dečaka dodatno ugrožena posle napada, Vorgučić kaže da taj primer eksplicitno pokazuje u kakvoj su poziciji kosovski Srbi. „S jedne strane, tu je pritisak Prištine kroz određene ljude na terenu, na porodicu da u izjavama bude blaža, a sa druge strane, tu je pritisak Beograda koji zahteva da te izjave budu strože“, kaže.
Ipak, kako dodaje, kada se sve to završi, bez obzira na to kako ko ubeđuje da se izjave daju – deca će nastaviti tu da žive, da se kreću tim putevima, da njima idu do škole.
Prema njegovim rečima, jedino rešenje za bilo koji problem je da se oni rešavaju u koordinaciji lokalnih institucija i međunarodne zajednice.
O reakciji Prištine na napad na srpsku decu, kaže:
„Izjave koje su došle, te osude, za mene nisu iskrene. Od strane Prištine se ne spominje da se radi o Srbima – kaže se dva državljanina Kosova, što je za mene katastrofalno. Radi se o manjini čija su prava ovde ugrožena, što premijer ne želi da prizna“.